FELJTON - NAGOVEŠTAJI IZ ZAGREBA O NEIZVESNOJ BUDUĆNOSTI: U Srbiji je preko pola miliona dece ostalo bez hranitelja

PRVOG decembra 1918. regent Aleksandar je proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne Države Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca sa dinastijom Karađorevića na čelu (Vidovdanskim ustavom od 28. juna 1921. zajednička država će se zvati Kraljevina umesto Kraljevstvo).

Zagreb, 5. decembar 1918: pozdravi ujedinjenju su prerasli u oružani sukob, Foto Iz knjige "Jugoslavija – zabluda najboljih"

Ali ovaj istorijski čin proglašenja zajedničke države Južnih Slovena imao je i svoju manje svetlu stranu. Na Jelačićevom trgu u Zagrebu 5 decembra progovorilo je oružje. To nije bilo slavljeničko pucanje, već pravi oružani okršaj u kome je smrtno stradalo 15 a ranjeno 20 ljudi.

Potpukovnik srpske vojske Dušan Simović (kasniji general i posle martovskog puča 1941. predsednik jugoslovenske vlade), koji je 1918. određen za delegata srpske vlade i Vrhovne komande kod Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu, uputio je Vrhovnoj komandi spske vojske alarmantnu depešu u kojoj izveštava da su delovi dva bivša austrijska puka koja su bila smeštena u kasarnama na Ilici, izašla sa oružjem iz kasarni i na Jelačićevom trgu demonstrirala protiv kraljevine, uzvikujući „Živela Republika“.

Simović javlja da se zbog toga „desio krvav sukob između njih i trupa vernih Narodnom veću“ koje su bile sastavljene od odreda mornara iz Pule i pripadnika sokolske organizacije. Veći sukob su sprečile „naše trupe“, posle čijeg dolaska su se vinovnici obračuna dali u beg, ali neki su ipak razoružani i pohapšeni. Simović na kraju depeše ne krije svoju zabrinutost i moli da se „radi bezbednosti“ ceo sedmi puk srpske vojske odmah uputi u Zagreb.

ALI SIMOVIĆ  u svojoj alarmantnoj depeši ne navodi okolnosti pod kojima se sukob dogodio, pa izlazak iz kasarni naoružanih pripadnika bivše vojske deluje čudno i  zbunjujuće. Međutim, ništa nije slučajno. Tog dana u Zagrebu je Narodno vijeće SHS organizovalo proslavu ujedinjenja. Građani su od ranog jutra u organizaovanoj povorci  prolazili centralnim gradskim ulicama, a u zagrebačkoj katedrali je održana misa u čast ujedinjenja. Kao reakciju na ovu proslavu protivnici ujedinjenja pozivaju bivše austrijske vojnike da krenu na centralni gradski trg na kome su već bili manifestanti, među njima i pripadnici sokolske organizacije i mornari iz Pule, takođe naoružani. Posle parola protiv monarhije koje su izvikivali demonstranti došlo je do sukoba o kojem Simović izveštava. Tako je tragični događaj na centralnom zagrebačkom trgu, samo pet dana posle svečanog proglašenja zajedničke države, nagovestio ono što tu državu tek čeka – neizvesnu budućnost koja će se vremenom pretvoriti u nepomirljivi sukob.

Nije se pucalo samo u Hrvatskoj. Posle Podgoričke skupštine na kojoj su bjelaši odneli pobedu, protivnička strana, zelenaši, 6. januara 1919. organizuju oružanu pobunu. Kako to obično biva u balkanskim obračunima, kasnija tumačenja ovog  „Božićnog ustanka“ se kreću u rasponu od „terorističkog čina potpomognutog od strane Italije“, do „oslobodilačke borbe crnogorskog naroda protiv okupatora i tlačitelja“. Tako će ostati i u narednih sto godina, koje će biti obeležene  raskolom među Crnogorcima i podelom ne bjelaše i zelenaše, na četnike i partizane, na Srbe i Montenegrine.

DVA BALKANSKA rata i Prvi svetski rat doneli su Srbiji i Crnoj Gori velika razaranja i ogromne ljudske gubitke. Iz rata je Srbija izašla bez četvrtine svog stanovništva. U ratnim dejstvima je izgubila 370.000 vojnika, a u zemlji, zarobljeničkim logorima i u internaciju živote je izgubilo još 630.000 ljudi. Velika epidemija pegavog tifusa u zimu 1914. proredila je borački sastav i stanovništvo. Iz rata je izašlo 240.000 invalida, a preko pola miliona dece je ostalo bez hranitelja. Crna Gora je takođe iz rata izašla sa proređenim stanovništvom, izgladnelim narodom i sa skoro deset hiljada interniranih građana koje su okupacione vlasti držale po logorima i kazamatima.

Mobilisano stanovništvo jugoslovenskih zemalja pod Austrougarskom ginulo je na frontovima u Galiciji i na Karpatima, na srpskom i crnogorskom frontu, na italijanskom ratištu, u Rumuniji, na Solunskom frontu, a vlasti su nemilosrdno progonile Srbe i jugoslovenski orijentisane građane. Broj izgubljenih života u Prvom svetskom ratu među jugoslovenskim narodima u Austro-Ugarskoj procenjuje se na blizu 300.000, tako da su svi jugoslovenski narodi udruženi u novu državu, iz rata izašli sa velikim gubicima.

KADA se sve to ima u vidu, reklo bi se da je nova država svoj život započela u haosu kojeg  je iza sebe ostavio Veliki rat i nemirenje gubitnika sa novom podelom Evrope. U južnim delovima Kraljevine punih pet godina vladao je stvarni haos. Komite iz Bugarske upadale su u Makedoniju, a kačaci iz Albanije na Kosovo i Metohiju i zavodile teror među lokalnim stanovništvom. Iza jednih i drugih stajale su Bugarska i Italija.

NA JEDINSTVENOM državnom području započinjali su zajednički život narodi koji su u neposrednoj prošlosti bili samo teritorijalno bliski, ali u svakom drugom pogledu bili su toliko udaljeni kao da dolaze iz potpuno različitih svetova. U takvim okolnostima već na početku života zajedničke države došlo je do nesuglasica. Od zvaničnih državnih organa do svakodnevnog života prepliću se dve suprotstavljene tradicije - srednjoevropska i orijentalna. Sve je to trebalo izjednačiti i preobraziti u jedinstveni sistem, što nije bilo nimalo lako. Na jednoj strani se građanstvo Srbije poziva na ratne zasluge i žrtve, na drugoj strani Slovenci i Hrvati, pa i mnogi Srbi sa prostora bivše Monarhije,  pozivaju se na ono što su uneli u novu državu, podsećajući da su u prethodnoj državi živeli bolje. Ta će priča biti prisutna, i sa jedne i sa druge strane, za sve vreme trajanja Kraljevine. 

USTAV BEZ HRVATA

Prvi izbori u novoj državi održani su 28. novembra 1920. i na njima je trebalo da se izabere Ustavotvorna skupština. Pošto su žene bile bez prava glasa, a starosna granica 21 godina, registrovano je ukupno 2.480.623 birača, od toga je glasalo 1.607.265, ili 65 od sto. Demokratska stranka i Narodna radikalna stranka dobile su ubedljivo najveći broj glasova i osvojile najviše mandata, Demokratska stranka 92, a Narodna radikalna stranka 91. Na treće mesto se neočekivano probila Komunistička partija Jugoslavije sa 58 mandata, dok je Hrvatska republikanska seljačka stranka  osvojila 50 mandata.

SUTRA: KRALj UKIDA FEUDALIZAM  U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - PLAM KOJI NE GASNE VEĆ SE RAZGOREVA KAO VATRA: Uvek će se naći makar jedan čovek, makar jedna žena, koji će imati vere da se bore

05. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ERNESTO ČE GEVRA JE OSTAO NEPOKOLEBLjIV KAO STENA: Smrt je cena za slobodu, često je ne dočekaju oni koji su je zaslužili

04. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - STRAH OD ČEOVE HARIZME U LATINSKOJ AMERICI : Kastro je bio političar koji je sanjao da čvrsto drži vlast

03. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - PRESEČENA VRPCA ZA ČEOVU POSLEDNjU TRKU: Če je oduvek znao da će ga astma i njegova pluća dotući

02. 11. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije