PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
Ovog datuma kiša će pljuštati u celoj Srbiji: Vremenska prognoza Nedeljka Todorovića
PROMENLjIVO, ali u početku stabilno prolećno vreme obeležiće kraj aprila u Srbiji, uz sunčane i umereno tople dane tokom vikenda, dok se od naredne sedmice očekuje zahlađenje i povremene padavine.
25. 04. 2026. u 07:12
Obeležavamo dan Prepodobnog Vasilija Ispovednika: Narod veruje da danas posebno treba izbegavati ovo
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeželavaju poslednji dan prve čiste sedmice posta i dan posvećen Prepodobnom Vasiliju Ispovedniku.
25. 04. 2026. u 07:06
Zablistali znanjem u NJu Delhiju: Na konfereniciji mladih naučnika naši srednjoškolci osvojili tri medalje i četiri nagrade
SA IDEJAMA većim od uslova u kojima rade, bez velikih budžeta, ali sa znanjem i ogromnom željom za uspehom, srpski srednjoškolci polaznici Regionalnog Centra za talente "Nikola Tesla" vratili su se iz Indije sa tri medalje, ostavljajući iza sebe vršnjake iz 50 zemalja.
25. 04. 2026. u 06:45
NISTE SAMI: Kako su saborci Desimira Selimovića održali zavet dat pre 27 godina
PROŠLE su tek nepune dve nedelje od odavanja počasti poginulom pripadniku 52.bVP DESIMIRU SELIMOVIĆ zvanom Desko u selu Veliki Izvor kod Zaječara, a Udruženje veterana organa bezbednosti i vojne policije Srbije i bivši pripadnici 52.bVP su ponovo na zadatku, ne samo negovanja kulture sećanja na poginulog heroja 1999. godine, nego i na humanitarnom planu.
24. 04. 2026. u 20:47
Smenjivanje cenzora u srpskoj štampariji: Oko crkve u Beču i bogosluženja izbili srpsko- -grčki sukobi, sa nesumnjivom političkom pozadinom
PITANjE cenzora u Kurcbekovoj srpskoj štampariji rešavale su najviše državne vlasti.
24. 04. 2026. u 20:33
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...