Tenis
IGA ŠVJONTEK NASTAVILA DOMINACIJU: Poljakinja posle Madrida pokorila i Rim
18. 05. 2024. u 19:21
SINER SE SPREMA ZA ROLAN GAROS: Italijan se vratio treninzima posle povrede (FOTO)
18. 05. 2024. u 16:45
Fudbal
ODLAZAK TRENERA: Sevilja će morati da potraži novog šefa stručnog štaba
18. 05. 2024. u 23:02
"TO JE SAD U DRUGOM PLANU": Karlo Anćeloti govorio o ostanku Modrića i Krosa
18. 05. 2024. u 22:45
JEDINSTVO ISPISALO ISTORIJU: Ubljani izborili plasman u Superligu Srbije
18. 05. 2024. u 20:05
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...