PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
VAŽNO ZA VOZAČE KOJI NAPUNE 70 GODINA: Važenje vozačke moglo da bude skraćeno, o tome konačno doneta odluka
EVROPSKA unija konačno je odlučila da reguliše pitanje starijih vozača i njihovo pravo da upravljaju automobilima.
03. 05. 2025. u 18:29
ČOVEK KOJI JE DIRIGOVAO AKADEMSKOM ZAJEDNICOM: Kritička reč Velibora Gligorića se našla u sudaru sa tradicojom i priznatim veličinama...
VOĐEN finom logikom, Timčenko u novom radu (iz 1997), posvećenom delu Slobodana Jovanovića, i tumačenju saradnje Bogdana Popovića i S. Jovanovića, u kontekstu našeg praćenja i ocene kritičarskog rada Velibora Gligorića, dolazi, još jednom, do zaključka veoma sličnog i bliskog zaključku Petra Džadžića u njegovoj spomenutoj studiji.
03. 05. 2025. u 18:00
PRAVI LETNJI VIKEND, A ONDA NAGLA PROMENA: Vremenska prognoza za subotu, 3. maj
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod dao je najnoviju vremensku prognozu za naredne dane.
03. 05. 2025. u 01:00
SUTRA IZGOVORITE SAMO OVU JEDNU REČENICU: Učinite dan lakšim, srcu i duši
POSTOJE dani kada ne tražimo mnogo, samo mir u duši i snagu da izdržimo sve što nam život nosi.
02. 05. 2025. u 21:39
AMSS: Nema zadržavanja na putničkim ni na teretnim terminalima graničnih prelaza
PREMA informacijama Uprave granične policije dobijenim u 17.15 časova, nema dužih zadržavanja na putničkim ni na teretnim terminalima naših graničnih prelaza, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
02. 05. 2025. u 18:34
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...