PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
SVETKUJEMO PREPODOBNOG DAVIDA SOLUNSKOG: Veruje se da je veoma važno da ispoštujete ovaj običaj
SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas molitveno obeležavaju dan posvećen Svetom Davidu Solunskom, podvižniku i čudotvorcu iz 6. veka.
09. 07. 2026. u 07:19
BIĆE I PLJUSKOVA: Vreme danas sunčano, na udaru padavina ovaj deo Srbije
DANAS će prevlađivati sunčano i toplo vreme uz slab i umeren severozapadni vetar. Najviša dnevna temperatura od 26 do 30 °S.
09. 07. 2026. u 07:10
OPERISALI NEPOSTOJEĆI TUMOR, PA "ZAGUBILI" DOKUMENTACIJU: Obrt u postupku utvrđivanja odgovornosti za smrt Čačanke Lele Tomašević
KLjUČNI dokazi o nestanku medicinske dokumentacije za period od sedam dana, odsustvu konzilijarne odluke za operaciju glave i kontradiktornim izjavama lekara, izbili su u prvi plan pravne borbe koju Radiša Tomašević iz Ježevice kod Čačka vodi protiv Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Kragujevcu zbog smrti svoje kćerke Lele (40).
09. 07. 2026. u 07:00
SLEDI VREMENSKI ŠOK U SRBIJI: Nakon grmljavinskog kolapsa, živa naglo skače – evo detaljne prognoze RHMZ
PREMA najnovijoj najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), nakon kišnog popodneva i lokalnih pljuskova praćenih grmljavinom, očekuje nas konačni prestanak padavina i značajan skok temperatura u narednim danima.
08. 07. 2026. u 18:11
"AMERIKA VAPI ZA PRAVOSLAVLJEM" Otac Aleksandar Petrović u Čikagu čini čuda, u njegovoj crkvi stranci i muslimani masovno menjaju veru
ALEKSANDAR Petrović, paroh crkve Svetog Stefana Dečanskog u Čikagu u Americi nije običan sveštenik, o čemu svedoči i činjenica da se u njegovoj crkvi ne mole samo Srbi, već i oni, koji su privučeni njegovim rečima i delima, promenili veru i postali pravoslavci.
08. 07. 2026. u 16:39
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...