PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
ZATRESLO SE TLO RANO JUTROS U SRBIJI: Zemljotres pogodio ovaj grad
U 03.53 časova po lokalnom vremenu registrovan je zemljotres magnitude 2.4 jedinica Rihterove skale u regionu mesta Šid.
22. 01. 2026. u 07:44
SLAVIMO SVETOG MUČENIKA POLIEVKTA: Jedna od najlepših priča o prijateljstvu - Veruje se da danas obavezno treba uraditi ovo
SRPSKA pravoslavna crkvai njeni vernicidanas slave praznikposvećen Svetom mučeniku Polievktu, hrišćanskom svetitelju iz 3. veka.
22. 01. 2026. u 07:07
STIŽE PROMENA EVO DO KADA ĆE TRAJATI: Vremenska prognoza 22. januar
U VEĆINI mesta suvo, tek ponegde su moguće kratkotrajne padavine, slaba kiša i slab sneg.
22. 01. 2026. u 00:00
MACUT SA PREDSTAVNICIMA SSSS: Rargovor o ekonomsko-socijalnoj situaciji i položaju zaposlenih
PREMIJER Srbije prof. dr Đuro Macut razgovarao je danas sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoranom Mihajlovićem i predstavnicima sindikata metalaca, javnog sektora, kulture i predškolskog obrazovanja o aktuelnoj ekonomsko-socijalnoj situaciji u zemlji, unapređenju položaja zaposlenih, socijalnom dijalogu, kao i o izazovima sa kojima se suočavaju radnici u različitim sektorima.
21. 01. 2026. u 17:24
„STOJTE GALIJE CARSKE“: Na današnji datum počelo sahranjivanje srpskih vojnika u Plavu grobnicu - Večni dom za hiljade srpskih vojnika (VIDEO)
NA DANAŠNjI dan, pre tačno 110 godina, u jeku Prvog svetskog rata talasi Jonskog mora kod ostrva Vido postali su večni dom za hiljade srpskih vojnika. Bio je to početak jedne od najpotresnijih epizoda srpske istorije – nastanak „Plave grobnice“.
21. 01. 2026. u 17:06
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...