NAUČNICI OTKRIVAJU: Telesna mast ima važniju ulogu nego što mislimo

ČESTO se čuje da je neophodno osloboditi se viška masnoće u telu, ali nova istraživanja pokazuju da ona ima i važne funkcije - od zaštite imunog sistema do održavanja zdravih krvnih sudova.

Foto: Profimedia

To što masnoća nije samo suvišni teret i da bez nje ljudski organizam uopšte ne može da funkcioniše, nauka je odavno utvrdila. Ipak, masovna kultura ima svoj pristup: na društvenim mrežama dominiraju ljudi koji vode neprestanu borbu sa svakom, pa i najmanjom količinom masnoće. Sudeći po fotografijama, čini se da su neki uspeli da sav masni sloj zamene mišićima (ili fotošopom). Pošto mnogi u to veruju, magazin New Scientist je podseća da priroda nije stvorila potkožnu masnoću da bismo je eliminisali.

Masti postoje u nekoliko oblika - bela mast skladišti energiju i oslobađa hormone koji utiču na metabolizam. Braon proizvodi toplotu, dok bež mast takođe proizvodi toplotu, ali na malo drugačiji način. Pored ovih kategorija, lokacija je važna: mast ispod kože je generalno manje štetna, dok je mast duboko u stomaku, poznata kao visceralna mast, snažno povezana sa upalom, dijabetesom tipa 2 i srčanim oboljenjima.

U jednoj od studija, naučnica u Švedskoj, i njene kolege mapirale su ćelijsku arhitekturu visceralne masti sa više lokacija unutar abdomena. Otkrile su da je epiploična mast, koja se obavija oko debelog creva, neobično bogata imunim ćelijama, kao i specijalizovanim masnim ćelijama koje proizvode inflamatorne proteine povezane sa imunološkom aktivacijom. Dalji eksperimenti su pokazali da mikrobni proizvodi koji potiču iz creva pokreću ove masne ćelije da aktiviraju obližnje imune ćelije. Iako je studija obuhvatila ljude sa gojaznošću, naučnica sumnja da epiploična mast služi sličnim osnovnim funkcijama kod ljudi svih telesnih težina, budući da svi imaju malo masti oko creva.

Međutim, kod gojaznosti, ovaj sistem može postati hronično preaktivan. Prekomerna konzumacija hrane ili previše određene hrane, kao i određeni bakterijski sastavi u crevnom mikrobiomu, potencijalno bi mogli da pokrenu perzistentnu imunološku signalizaciju u crevnoj masti, doprinoseći upali niskog stepena povezanoj sa nizom metaboličkih stanja, kao što su dijabetes tipa 2 i gojaznost.

Druga studija otkriva još jednu neočekivanu ulogu masti: kontrolu krvnog pritiska. Naučnici su pokušali da shvate zašto je gojaznost, koju karakteriše višak bele masti, povezana sa visokim krvnim pritiskom, dok braon i bež masnoća izgleda da imaju zaštitno dejstvo. Izvršili su eksperiment i miševi kojima je nedostajala bež mast razvili su krute i krhke krvne sudove. Ispostavilo se da bež mast luči poseban enzim koji podstiče zdrave krvne sudove. Kada su miševi dobili ovaj enzim, njihovi krvni sudovi su se "oporavili".

Činjenica je da kod ljudi još nije potpuno razjašnjeno: anatomski imamo manje masti oko krvnih sudova, pa je efekat manje izražen. Ipak, naučnici smatraju da princip otprilike isto funkcioniše i kod ljudi.

Zajedno, studije ističu masnoću kao aktivno i funkcionalno raznoliko tkivo, uključeno u višestruke aspekte ljudske fiziologije - prepoznajući je ne kao jedan tip ćelije, već kao kompleksno tkivo s mnogim različitim tipovima ćelija, svako sa svojom ulogom i raznovrsnim procesima koji se protežu daleko izvan pukog skladištenja hranljivih materija.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

SAMO PET MINUTA DNEVNO: Ova aktivnost može da produži život

29. 01. 2026. u 00:20

Dr Novosti

0 2

KAD "ZAIGRA" KAPAK ILI OBRAZ: Lekari objašnjavaju zašto se javljaju trzaji mišića

28. 01. 2026. u 21:45

Dr Novosti

0 0

NAUČNICI OTKRIVAJU: Zašto žene imaju češće migrena nego muškarci

24. 01. 2026. u 22:33

Dr Novosti

0 9

STUDIJA OTKRIVA: Tetovaže mogu dugoročno da utiču na imuni sistem

19. 01. 2026. u 23:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije