Koliko su nam elektronski recepti olakšali život?

GRAĐANI Srbije već godinama koriste prednosti digitalizacije u brojnim oblastima života i rada, a ona nam pruža razne mogućnosti kao to da na klik zakažemo termin kod izabranog lekara, da na jednom mestu imamo sve medicinske izveštaje i nalaze. Takođe, zahvaljujući eReceptu bez šetanja po domovima zdravlja i drugim ustanovama dođemo do terapije u apoteci.

Foto P. Milošević

Osim što štedi vreme i novac, digitalizacija doprinosi i zaštiti zdravstvenih podataka koji spadaju u naročito osetljive podatke o ličnosti. Na koji način su eUsluge u zdravstvu unapredile i ubrzale lečenje, i kako su doprinele zaštiti podataka pacijenata i odbrani od stigme -  danas je u „Uranku“ na televiziji K1 objasnio Bratislav Prokić, izvršni direktor Udruženja Potent - Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje.

Elektronski recept

Kako je rekao, ono što začuđuje jeste da češće vidi starije osobe koje znaju za prednosti digitalizacije i koriste eUsluge, nego mlade koji o tome još uvek veoma malo ili pak uopšte ne znaju.

- Mladi su zdravi, ne koriste toliko zdravstvene usluge i ne znaju zapravo koje sve pogodnosti pruža digitalizacija u zdravstvu. Svim hroničnim bolesnicima, lekarima i celom sistemu eRecept je, na primer, doneo veliku uštedu. Ne samo finansijsku zbog smanjenja korišćenja papira i štampača, već je lekarima eRecept prevashodno uštedeo vreme. Sigurno se sećate kako smo ranije kada odemo kod lekara dugo sedeli u ordinaciji dok lekar popuni karton, recept, napiše uput, unese podatke u svoje interne knjige... - objanio je Prokić u "Uranku".

Prema njegovim rečima sada se to sve radi na klik, ali  još  ponekad vidimo da se paralelno popunjavaju i papiri.

- Zahvaljujući eReceptu danas hronični pacijenti odlaze na kontrolu na primer dvaput godišnje, i dobijaju obnovljivi elektronski recept za nekoliko meseci i podižu svoju terapiju u apoteci sve do sledeće lekarske kontrole. Tako više nema potrebe da svakog meseca odlaze lekaru zbog terapije - objasnio je Prokić u „Uranku“.

Izbor apoteke

Prokić je danas na televiziji K1 kazao da, kada je reč o HIV pacijentima, zahvaljujući razumevanju direktora Infektivne klinike dr Gorana Stevanovića i tima eRecepta sistem funkcioniše tako da pacijent bira apoteku u kojoj želi da podigne terapiju.

- Pacijent može da ograniči koja će apoteka i koji farmaceut videti njegovu terapiju, ona neće biti vidljiva na svakom mestu. To je fenomenalna zaštita podataka, jer zamislite da živite u malom mestu, oboleli ste od HIV-a, ali idete kod lekara opšte prakse da vam prepiše antibiotik. Odete u apoteku i ne želite da farmaceut vidi ono što ne želite da on vidi - da imate HIV, već samo da vam je potreban antibiotik. Bojazan od stigme i diskriminacije imaju i ljudi sa psihijatrijskim bolestima, kao i oni sa dijagnozom hepatitisa, na primer. Čak je i veći strah da neko za to ne sazna nego što je strah od same bolesti ili umiranja. Kod osoba koje žive sa HIV-om je posebno važno da mogu da izaberu one lekare i farmaceute koji su dovoljno edukovani i senzibilisani kako bi izbegli neprijatnosti. Zaštita podataka je ključna kod lečenja - naglasio je Bratislav Prokić.

Sa HIV se živi normalno

Prokić je danas u „Uranku“ objasnio i to da se danas sa dijagnozom HIV-a živi potpuno normalno.

- Sa HIV-om se danas ne umire osim ako za bolest niste kasno saznali. Sa HIV-om se danas živi podjednako dugo kao i da ga nemate, pod uslovom da ste ga otkrili na vreme. To je danas hronična nezarazna bolest koju ne možete da prenesete ni seksualnim putem ni na bilo koji drugi način ukoliko ste na terapiji - kazao je izvršni direktor Udruženja Potent.

On je dodao da ljudi imaju i veliki strah i objasnio kako bi trebalo da se nose sa njim.

- Jedno od prvih pitanja kada dolaze na testiranje je: Šta ako rezultat bude pozitivan? Ko će to da sazna? Testiranje u Potentu kao i u svim zavodima i instuitutima za javno zdravlje, u odnosu na privatne laboratorije u kojima morate da ostavite neke podatke, je potpuno anonimno. Kod nas vam ne treba ni lična karta, niti ostavljate ime i prezime, već budete zavedeni pod šifrom. Samo ako je rezultat pozitivan odlazite na Infektivnu kliniku i tamo samo lekar koji vas leči vidi rezultate - dodao je on. 

Životna sredina

Prokić je kazao da bi u okviru svih kliničkih centara u zemlji sistem trebalo da tako funkcioniše: da samo lekar koji leči pacijenta vidi analize i dijagnoze koje su mu potrebne prilikom lečenja.

- Radimo na tome da to postane praksa u svim zdravstvenim ustanovama. I tu nam pomaže digitalizacija jer sa portala eZdravlje možete da proverite ko je od lekara pristupio vašim podacima. Portal pacijenta i eZdravlje su sjajni jer brzo i na klik možete da zakažete pregled kod izabranih lekara u domu zdravlja, uskoro i kod specijaliste, da pristupite svim analizama i izveštajima lekara kod kojih ste bili. Uđete na Portal pacijenta i imate sve svoje nalaze na telefonu ili kompjuteru, ali i terapije koje ste uzimali i da vidite kada je vreme za novi recept - rekao je Prokić. 

On je dodao da ćemo preko aplikacije, uskoro moći da lekaru specijalisti odobrimo uvid u naše podatke.

- Ne moramo više da nosimo papire sa sobom. Tako i čuvamo životnu sredinu, i mislim da nema potrebe da bilo šta više bude u papirnom obliku. Mnogi još uvek nisu upoznati sa ovim pogodnostima i ne koriste ih, a treba samo da postanu eGrađani registracijom na portalu eUprave ili u bilo kojoj pošti. Čim otvore korisnički nalog (eID), mogu da pristupe portalu ili mobilnoj aplikaciji eZdravlje i zakorače u svet digitalizacije - objasnio je on. 

Prokić je u „Uranku“ ukazao i na to da putem ovih usluga svaki građanin možete sprečiti zloupotrebe s lekovima.

- Dešavalo se da su neki lekovi prepisivani pacijentima koji ih uopšte nisu koristili, niti su za to znali, a podizali su ih drugi ljudi. Preko aplikacije eZdravlje stiže vam obaveštenje da li je vama prepisan lek i kada odgovorite potvrdno, samo ga vi možete podići u apoteci - kazao je Prokić.

Terapija za HIV

U Srbiji postoje novi i savremeni lekovi, ali od septembra 2018. nije uveden nijedan novi lek.

- Nas kao pacijente to brine jer su ti lekovi potrebni zbog kvaliteta života. Ne govorimo više o sporednim efektima, jer savremena terapija koja se danas koristi nije toksična niti teško podnošljiva terapija. To su jedna do dve tablete koje se uzimaju i to ljudi piju kao aspirin, i nema sporednih efekata. Kod HIV-a je veoma važna personalizovana terapija i potrebno je da imamo veću ponudu lekova kako bi svaka osoba u skladu sa svojim pratećim komorbiditetima ili specifičnostima mogla da dobije lek koji joj je potreban - objasnio je Prokić. 

Trenutno četiri ili pet lekova čekaju u Fondu da se stave na listu, a prema Prokićevim rečima, to bi moglo uskoro da se desi. 

- Našu zemlju će to staviti u rang zemalja koje imaju dostupne najsavremenije lekove za HIV. Cilj je da period dobrog zdravlja bude kao i kod osoba koje nemaju HIV. Da se druge bolesti ne jave ranije kod obolelih od HIV-a nego što bi se javili kada bi bili bez ove dijagnoze. Bolest više nije infektivna, imamo mnogo dece rođene bez HIV-a, i više nema straha da će se HIV preneti seksualnim putem kada se koristi terapija. Mi tako zapravo zaustavljamo HIV epidemiju - istakao je Bratislav Prokić.

Seksualno obrazovanje

Izvršni direktor Udruženja Potent kazao je danas i to da je seksualno obrazovanje mladih u Srbiji na poražavajuće niskom nivou.

- HIV postoji više od 30 godina, a mi još uvek nismo shvatili da prevencija HIV-a počinje u školi. Da tu deca sve treba da nauče. Kada nam mlada osoba dođe sa sifilisom, nekom drugom polnom bolesti ili HIV-om, mi shvatimo kroz razgovor da ona ništa o tome ne zna. Dva do tri puta više u Potentu imamo otkrivenih sifilisa nego HIV-a. Sifilis se izleči, ali nije bezazlen jer može izazvati ozbiljne komplikacije. Kada pitate mlade da li su ikada u školi imali neku edukaciju na temu seksualnog zdravlja kažu - ne. Kada ih pitamo da li su sa roditeljima pričali o seksualnom zdravlju, odgovor je – ne. Kada pitamo da li ih je nekada lekar pitao o tome kako se i da li štiti od seksualno prenosivih bolesti, odgovor je – ne - upozorio je Prokić.

On je dodao da naša deca i mladi nemaju podršku da steknu znanje kako da se zaštite.

- Seksualno obrazovanje je mnogo važno. Tokom prošle godine naše Udruženje je posetilo 30 srednjih škola i videli smo da vlada veliko neznanje, ali da vlada veliko interesovanje za ovu temu. Mladi žele da uče o tome. Ako deca ne nauče od roditelja, od lekara ili u školi, učiće iz porno filmova – naglasio je Bratislav Prokić danas u "Uranku".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije