U Aneksu B sporazuma iz Rambujea predviđen okupatorski status za celu Jugoslaviju. Volfgang Petrič u ulozi patronata OVK. Skandal sa Medlin Olbrajt u Rambuje.
"LAŽ iz Raumbujea: Šta je znao Joška Fišer?", glasio je naslov u listu "Tagescajtung" od 12. aprila 1999. Ministar spoljnih poslova reagovao je burno: "Pomisao da sam ja nešto poturio, kako bih NATO naveo na rat protiv Miloševića, je bezobrazluk."
Šest dana pre toga "Taz" je objavio tajni Aneks B sporazuma iz Rambujea. Prvi put je javnost saznala, šta se tražilo od jugoslovenskog predsednika Miloševića tokom pregovora u februaru i martu 1999. kako ne bi došlo do rata: "Mirovne snage" NATO od 30.000 vojnika imale bi ne samo na Kosovu već "i na celoj teritoriji SR Jugoslavije poptpunu slobodu kretanja, uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode". Herman Šer, poslanik SPD-a u Bundestagu, označio je aneks kao "okupatorski statut NATO za celu Jugoslaviju". "Čak ni umereni političar na mestu Miloševića ne bi nikada potpisao taj tekst."
Nemačka vlada i njene publicističke pomoćne snage pokušale su da protiv ovih optužbi uzvrate dvema legendama: kao prvo i pre svega su Srbi krivi zbog neuspeha konferencije u Rambujeu. Lično je nemačka vlada "pokušala sve, ali baš sve, kako bi se postiglo mirno rešenje kosovskog sukoba!", izjavio je nemački kancelar Šreder 26. marta u nemačkom Bundestagu. Ako bi se - kao drugo - uopšte govorilo o zapadnoj sukrivici, onda je ona uvek pripisivana SAD, dok je nemačka diplomatija navodno uvek usporavala i kočila Velikog brata. Obe tvrdnje su netačne.
LAŽ BROJ JEDAN
LAŽ broj jedan najbolje je izrekao tadašnji američki predsednik Bil Klinton: "Samo su Milošević i Srbi odbili da prihvate odgovornost i krenu putem mira. Oni su na prvo mesto stavili agresiju i rat." Fišerov državni sekretar Ludger Folmer je bio precizniji: "Tokom procesa pregovora postalo je jasno da srpska strana ne pokazuje apsolutno nikakvo interesovanje za mirno rešenje. Predstava naše zelene stranke, da uz pomoć pregovora, mirnim putem rešimo najteže konflikte, srušila se na karakteru Miloševića."
Pošto je NATO verzija o srpskom agitovanju u Rambujeu u međuvremenu osporena čitavim nizom ozbiljnih studija, ja ću se ovde ograničiti na kurzoran odgovor. S tim u vezi važna je činjenica da je poziv zaraćenim partijama u Rambuje uputila balkanska Kontakt grupa, koja je postavila principe, koje su stranama predočene pre početka pregovora i o kojima nije bilo moguće pregovarati. To znači, učešćem u pregovorima dotična strana je prihvatila te principe. Pod tačkom "implementacija" se, između ostalog, kaže: "Učešće OEBS-a i drugih međunarodnih tela, ukoliko je to neophodno." Nota bene: Navodi se OEBS, a ne NATO. Beogradski i moskovski emisari držali su se ovih osnova za pregovore, dok ih je NATO jednostrano prekršio. Tako su Srbi 16. februara prvi put pristali na prisustvo međunarodnih vojnih snaga na jugoslovenskoj teritoriji i predložili da implementaciju rešenja za Kosovo "sprovede pojačana misija OEBS-a sa od 5.000 do 6.000 posmatrača. Verifikatorima bi moglo da se dozvoli i nošenje lakog naoružanja". Sledećeg dana je Milošević otišao i korak dalje i ponudio "da se za implementaciju osnuje zajednički štab NATO i Vojske Jugoslavije".
NATO nije prihvatio ovu ponudu, već je 19. februara, znači dva dana pre unapred planiranog kraja konferencije, izašao sa Aneksom B - i to uprkos protivljenju Rusije, zvaničnog i u pravima izjednačenog domaćina konferencije. "Mi se distanciramo", izjavio je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Avdejev 20. februara, "od onih članova Kontakt grupe, koji pokušavaju da u jedan paket spakuju pitanje potpisivanja jednog političkog dokumenta i stacionisanje stranog vojnog kontingenta na Kosovu. Mi se distanciramo od pritiska, koji oni pokušavaju da vrše na Beograd, kako bi silom izdejstvovali pristanak na stacionisanje jednog vojnog kontingenta". Vođa srpske delegacije Milutinović kritikovao je "da neko pokušava da Srbima nametne sporazum po predstavama terorista i separatista".
ULTIMATUM ZAPADA
"SAMO 18 sati pre konačnog roka, predstavljen nam je jednostrani dokument od 81 stranice, od kojih 56 sadrže potpuno nepoznati tekst, o kome se nikad nije pregovaralo i koji ni u jednoj tački ne uvažava stavove srpske strane". Fišer je na paradoksalan način bio u pravu, kada je kasnije u svoju odbranu izjavio da sporni Aneks B, u pregovorima "nije ni milioniti deo sekunde igrao neku ulogu". O Aneksu B se stvarno nije pregovaralo. On je Srbima, uprkos njihovim širokim ustupcima, predstavljen kao ultimatum - kršeći time osnovu pregovora Kontakt grupe i kompromitujući Rusiju.
Po izveštajima Andreaca Cumaha, koji je za list "Taz" iz Rambujea izveštavao sa lica mesta i bio u kontaktu sa mnogim delegacijama, Volfgang Petrič je bio zagovarač tvrde linije. "80 procenata naših predloga biće jednostavno progurano... Pre kraja aprila kosovski sukob će biti ili zvanično rešen ili NATO bombarduje", pretio je već na početku konferencije.
Petriču je bio dobro poznat Aneks B: "Bilo nam je potpuno jasno da će suverena zemlja imati velike probleme da prihvati ove odredbe." Kako se Petrič kao prvi čovek Nemaca ponašao u Rambujeu, može da se pročita u njegovoj knjizi. U svom delu "Kosovo/Kosova", Austrijanac potvrđuje ono, što je i štampa još tokom konferencije pisala o njemu: "Volfgang Petrič uživa simpatije OVK... On razume njihove brige kao nijedan političar zapada", pisao je, između ostalog, list "Velt".
OLBRAJT KAO ČISTAČICA
PETRIČ tvrdi da je još veoma rano tražio i pronašao kontakt sa vrhom OVK. "Nakon što su propali američki pokušaji da za dalji politički proces identifikuju ključne ličnosti iz OVK i sa njima otpočnu pregovore, sprovedeno je od leta 1998. nezvanično raspitivanje o relevantnim političkim liderima ilegalne armije, a sve pod zaštitom Petriča. Posle jedne duže faze istraživanja identifikovana je grupa oko Hašima Tačija kao podobnog partnera za razgovore.
"Evropska unija i Kontakt grupa prihvatile su inicijativu Petriča i priznale neophodnost uključivanja OVK u proces pregoVora." NJegove veze sa OVK bile su neizostavne za održavanje konferencije: "U jednom telefonskom razgovoru sa Hašimom Tačijem, Petrič je konačno 3. februara (1999) dobio pristanak OVK za učešće na konferenciji." Kakav uspeh: napokon je terorista, za kojim je Beograd raspisao poternicu, mogao ravnopravno da učestvuje u pregovorima sa Ibrahimom Rugovom, koga su Albanci ranije štaviše izabrali za svog predsednika.
U Rambujeu je dalje narastao prestiž Petriča, koji je on uživao kod delegacije OVK, jer je američki državni sekretar doživela veoma loš start - albanska delegacija je greškom gospođu Olbrajt smatrala za čistačicu, tako da je ona izbačena iz sobe. Po izveštajima njujorškog dnevnog lista "Dejli njuz", gopođu Olbrajt niko nije prepoznao kada je ušla u prostoriju kosovskih Albanaca. "Već je bila prošla ponoć, a jedan član albanske delegacije, koji je nju najverovatnije smatrao za čistačicu, rekao joj je: "Treba nam još pet minuta, odlazi!"
Na to je američki državni sekretar u toj meri planula, da je izrekla "more neponovljivih psovki". "Gospođa Olbrajt je koristila takav jezik, koji ni prevodilac nije smeo da prevede na albanski", seća se član delegacije Veton Suroji.
(Nastaviće se)
Šest dana pre toga "Taz" je objavio tajni Aneks B sporazuma iz Rambujea. Prvi put je javnost saznala, šta se tražilo od jugoslovenskog predsednika Miloševića tokom pregovora u februaru i martu 1999. kako ne bi došlo do rata: "Mirovne snage" NATO od 30.000 vojnika imale bi ne samo na Kosovu već "i na celoj teritoriji SR Jugoslavije poptpunu slobodu kretanja, uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode". Herman Šer, poslanik SPD-a u Bundestagu, označio je aneks kao "okupatorski statut NATO za celu Jugoslaviju". "Čak ni umereni političar na mestu Miloševića ne bi nikada potpisao taj tekst."
Nemačka vlada i njene publicističke pomoćne snage pokušale su da protiv ovih optužbi uzvrate dvema legendama: kao prvo i pre svega su Srbi krivi zbog neuspeha konferencije u Rambujeu. Lično je nemačka vlada "pokušala sve, ali baš sve, kako bi se postiglo mirno rešenje kosovskog sukoba!", izjavio je nemački kancelar Šreder 26. marta u nemačkom Bundestagu. Ako bi se - kao drugo - uopšte govorilo o zapadnoj sukrivici, onda je ona uvek pripisivana SAD, dok je nemačka diplomatija navodno uvek usporavala i kočila Velikog brata. Obe tvrdnje su netačne.
LAŽ BROJ JEDAN
LAŽ broj jedan najbolje je izrekao tadašnji američki predsednik Bil Klinton: "Samo su Milošević i Srbi odbili da prihvate odgovornost i krenu putem mira. Oni su na prvo mesto stavili agresiju i rat." Fišerov državni sekretar Ludger Folmer je bio precizniji: "Tokom procesa pregovora postalo je jasno da srpska strana ne pokazuje apsolutno nikakvo interesovanje za mirno rešenje. Predstava naše zelene stranke, da uz pomoć pregovora, mirnim putem rešimo najteže konflikte, srušila se na karakteru Miloševića."
Pošto je NATO verzija o srpskom agitovanju u Rambujeu u međuvremenu osporena čitavim nizom ozbiljnih studija, ja ću se ovde ograničiti na kurzoran odgovor. S tim u vezi važna je činjenica da je poziv zaraćenim partijama u Rambuje uputila balkanska Kontakt grupa, koja je postavila principe, koje su stranama predočene pre početka pregovora i o kojima nije bilo moguće pregovarati. To znači, učešćem u pregovorima dotična strana je prihvatila te principe. Pod tačkom "implementacija" se, između ostalog, kaže: "Učešće OEBS-a i drugih međunarodnih tela, ukoliko je to neophodno." Nota bene: Navodi se OEBS, a ne NATO. Beogradski i moskovski emisari držali su se ovih osnova za pregovore, dok ih je NATO jednostrano prekršio. Tako su Srbi 16. februara prvi put pristali na prisustvo međunarodnih vojnih snaga na jugoslovenskoj teritoriji i predložili da implementaciju rešenja za Kosovo "sprovede pojačana misija OEBS-a sa od 5.000 do 6.000 posmatrača. Verifikatorima bi moglo da se dozvoli i nošenje lakog naoružanja". Sledećeg dana je Milošević otišao i korak dalje i ponudio "da se za implementaciju osnuje zajednički štab NATO i Vojske Jugoslavije".
NATO nije prihvatio ovu ponudu, već je 19. februara, znači dva dana pre unapred planiranog kraja konferencije, izašao sa Aneksom B - i to uprkos protivljenju Rusije, zvaničnog i u pravima izjednačenog domaćina konferencije. "Mi se distanciramo", izjavio je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Avdejev 20. februara, "od onih članova Kontakt grupe, koji pokušavaju da u jedan paket spakuju pitanje potpisivanja jednog političkog dokumenta i stacionisanje stranog vojnog kontingenta na Kosovu. Mi se distanciramo od pritiska, koji oni pokušavaju da vrše na Beograd, kako bi silom izdejstvovali pristanak na stacionisanje jednog vojnog kontingenta". Vođa srpske delegacije Milutinović kritikovao je "da neko pokušava da Srbima nametne sporazum po predstavama terorista i separatista".
ULTIMATUM ZAPADA
"SAMO 18 sati pre konačnog roka, predstavljen nam je jednostrani dokument od 81 stranice, od kojih 56 sadrže potpuno nepoznati tekst, o kome se nikad nije pregovaralo i koji ni u jednoj tački ne uvažava stavove srpske strane". Fišer je na paradoksalan način bio u pravu, kada je kasnije u svoju odbranu izjavio da sporni Aneks B, u pregovorima "nije ni milioniti deo sekunde igrao neku ulogu". O Aneksu B se stvarno nije pregovaralo. On je Srbima, uprkos njihovim širokim ustupcima, predstavljen kao ultimatum - kršeći time osnovu pregovora Kontakt grupe i kompromitujući Rusiju.
Po izveštajima Andreaca Cumaha, koji je za list "Taz" iz Rambujea izveštavao sa lica mesta i bio u kontaktu sa mnogim delegacijama, Volfgang Petrič je bio zagovarač tvrde linije. "80 procenata naših predloga biće jednostavno progurano... Pre kraja aprila kosovski sukob će biti ili zvanično rešen ili NATO bombarduje", pretio je već na početku konferencije.
Petriču je bio dobro poznat Aneks B: "Bilo nam je potpuno jasno da će suverena zemlja imati velike probleme da prihvati ove odredbe." Kako se Petrič kao prvi čovek Nemaca ponašao u Rambujeu, može da se pročita u njegovoj knjizi. U svom delu "Kosovo/Kosova", Austrijanac potvrđuje ono, što je i štampa još tokom konferencije pisala o njemu: "Volfgang Petrič uživa simpatije OVK... On razume njihove brige kao nijedan političar zapada", pisao je, između ostalog, list "Velt".
OLBRAJT KAO ČISTAČICA
PETRIČ tvrdi da je još veoma rano tražio i pronašao kontakt sa vrhom OVK. "Nakon što su propali američki pokušaji da za dalji politički proces identifikuju ključne ličnosti iz OVK i sa njima otpočnu pregovore, sprovedeno je od leta 1998. nezvanično raspitivanje o relevantnim političkim liderima ilegalne armije, a sve pod zaštitom Petriča. Posle jedne duže faze istraživanja identifikovana je grupa oko Hašima Tačija kao podobnog partnera za razgovore.
"Evropska unija i Kontakt grupa prihvatile su inicijativu Petriča i priznale neophodnost uključivanja OVK u proces pregoVora." NJegove veze sa OVK bile su neizostavne za održavanje konferencije: "U jednom telefonskom razgovoru sa Hašimom Tačijem, Petrič je konačno 3. februara (1999) dobio pristanak OVK za učešće na konferenciji." Kakav uspeh: napokon je terorista, za kojim je Beograd raspisao poternicu, mogao ravnopravno da učestvuje u pregovorima sa Ibrahimom Rugovom, koga su Albanci ranije štaviše izabrali za svog predsednika.
U Rambujeu je dalje narastao prestiž Petriča, koji je on uživao kod delegacije OVK, jer je američki državni sekretar doživela veoma loš start - albanska delegacija je greškom gospođu Olbrajt smatrala za čistačicu, tako da je ona izbačena iz sobe. Po izveštajima njujorškog dnevnog lista "Dejli njuz", gopođu Olbrajt niko nije prepoznao kada je ušla u prostoriju kosovskih Albanaca. "Već je bila prošla ponoć, a jedan član albanske delegacije, koji je nju najverovatnije smatrao za čistačicu, rekao joj je: "Treba nam još pet minuta, odlazi!"
Na to je američki državni sekretar u toj meri planula, da je izrekla "more neponovljivih psovki". "Gospođa Olbrajt je koristila takav jezik, koji ni prevodilac nije smeo da prevede na albanski", seća se član delegacije Veton Suroji.
(Nastaviće se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
SARADNJA DOBRO POČELA: Cicipas pobedio u prvom meču pod vođstvom Ivaniševića (VIDEO)
STEFANOS Cicipas i Goran Ivanišević su uspešno počeli saradnju. Grk je na startu Halea pobedio Lućana Darderija sa 6:4, 3:6, 7:6(5).
16. 06. 2025. u 19:50
SRBIN NEVIN U PRITVORU 2.5 GODINE: Gavrilo Milosavljević iz Istoka oslobođen optužni za ratni zločin na KiM
Sudsko veće Osnovnog suda Prištini izreklo je danas oslobađajuću presudu Gavrilu Milosvaljeviću iz Istoka vezano za optužbe da je počinio ratni zločin u zatvoru Dubrava.
16. 06. 2025. u 19:48
VRŠAČKIM PLANINAMA U POHODE: Najposećenije vrhove osvojilo 37 Vrščana svih uzrasta
TURISTIČKA organizacija Vršac organizovala je prvu rekreativnu akciju „Vršačkim planinama u pohode“, sa ciljem da sugrađane i turiste upozna sa svim lepotama vršačkog krajolika i motiviše ih da što više vremena provode u prirodi.
16. 06. 2025. u 19:37
IRAN GUBI RAT, SVE JE GOTOVO? Hitno se oglasio Tramp: Teheran traži pregovore, to je trebalo da urade ranije
Američki predsednik Donald Tramp rekao je danas da Iran želi da razgovara o deeskalaciji sukoba sa Izraelom, iako su dve zemlje razmenile smrtonosnu vatru četvrti dan zaredom.
16. 06. 2025. u 19:34
VREME JE DA SLAVIMO: Aleksandra Uzelac veruje da odbojkašice imaju kvalitet da savladaju sve ekipe na turniru Lige nacija u Beogradu
ČVRSTO drže sudbinu u svojim rukama. Ni četiri poraza u Otavi nisu uzdrmale odbojkašice, koje veruju da će od srede do nedelje na turniru Lige nacija u Beogradu igrati mnogo bolje nego pre dve sedmice. Prvi meč u sredu u, nadaju se, punoj Areni je spektakularan sa Amerikankama. Potom u četvrtak sledi duel sa Nemačkom, u subotu sa Francuskom i u nedelju sa veoma jakom Poljskom.
16. 06. 2025. u 19:31
