Uobičajeni naziv za svetske izložbe je ekspo (EXPO), iako taj naziv neretko koriste i razne druge izložbe tematskog tipa. Osnovna ideja ovih izložbi je da sve zemlje dobiju priliku da prikažu ostatku sveta svoj pogled na neku zadatu temu. Zemlje učesnice, u skladu sa zadatom temom, uređuju po vlastitom nahođenju u odvojenim paviljonima svoje izložbene prostore.

Sve nacije bile su pozvane da doprinesu izložbi koja je predstavila najveća dostignuća svih grana ljudskog delovanja. Londonska izložba je ostvarila veliki uspeh, pa su uskoro i drugi veliki gradovi organizovali Svetske izložbe. Zaostavština Svetskih izložbi u više od 170 godina njihovog održavanja uključuje mnoga arhitektonska i tehnološka dostignuća koja su obeležila svet u kom živimo.

Kraljevina Srbija bila je jedna od 25 zemalja koje su učestvovale na Svetskoj izložbi u Belgiji, pored Francuske, Nemačke, Austrije, Kanade, Velike Britanije, Otomanskog carstva, Portugalije, Španije, Kraljevine Rumunije i Sjedinjenih američkih država. Paviljon Srbije zauzimao je prostor od 125 kvadratnih metara, sa ukupno 302 izlagača, dok su tokom izložbe predstavnici naše zemlje osvojili ukupno 157 nagrada.

Svetske izložbe - predstavljaju globalno okupljanje nacija posvećeno pronalaženju rešenja za hitne izazove našeg vremena. Nude putovanje unutar univerzalne teme kroz zanimljive i impresivne aktivnosti. Prva Svetska izložba (Great Exhibition) održana je 1851. godine u Londonu. Od 2000. godine održava se svakih 5 godina
Specijalizovane izložbe - globalni događaji osmišljeni da odgovore na specifični izazov sa kojim se čovečanstvo suočava. Specijalizovani izložbe pozdravljaju milione posetilaca, a izložbeni prostor je u potpunosti izgrađen od strane Organizatora.
Hortikulturne izložbe - podstiču saradnju i razmenu znanja i rešenja između zemalja, hortikulturnih proizvođača i poljoprivrednih industrija, tako što se bave najvažnijim pitanjima zdravog života, zelene ekonomije, održivog razvoja, obrazovanja i inovacija.
Milanski trijenale - održava se u Milanu i posvećena je modernoj arhitekturi, dizajnu i zanatstvu. Nastala je 1933. godine i ima za cilj da neguje jedinstvenu viziju svih oblika umetnosti i kreativnog izražavanja, striktno povezanih sa društvenom evolucijom i ekonomskim razvojem, kao i da stimuliše odnos između industrije, umetnosti i društva u celini.

Računarstvo - Analitička mašina izumitelja Čarlsa Bebidža predstavljena je na Londonskoj međunarodnoj izložbi umetnosti i industrije 1862. godine. To je bio prvi mehanički računar na svetu i predstavljao je ogroman napredak u svetu tehnologije. Čuveni računar IBM Shoebox, koji je reagovao na glasovne komande, predstavljen je 1962. na svetskom sajmu The Century 21 Exposition u Sijetlu.
Telefonija - Aleksander Grejem Bel je u okviru Svetske izložbe predstavio prvi telefon, 1876. godine u Filadelfiji. Tehnologija povezivanja mobilnih telefona demonstrirana je na Svetskoj izložbi u Osaki u Japanu 1970. godine. To je začelo razvoj mobilne telefonije, čije razmere su nam danas dobro poznate.
Televizija - Svetska izložba takođe je bila mesto gde se odigrao prvi živi televizijski prenos, tačnije u Njujorku na Svetskom sajmu 1939. To je započelo put daljeg razvoja industrije zabave i tehnologije. Takođe, Ultra HDTV je prvobitno predstavljen na EXPO-u 2005. u prefekturi Aiči u Japanu.
Hrana - Nasleđe Svetske izložbe je donelo veliki napredak i izume na polju prehrambene industrije. Među najznačajnijima su kokice, kao i Hajnc (Heinz) kečap, koji su prvi put predstavljeni na izložbi u Filadelfiji 1876. godine. Još jedan ogroman izum u polju hrane koji nam je doneo EXPO jesu korneti za sladoled. Oni su prvi put viđeni na sajmu u gradu Sent Luis u Luizijani 1904.

Ajfelova kula - Ubedljivo najpoznatija među njima je Ajfelova kula, znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. godine kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice Francuske revolucije.
Panoramski točak - „Veliki točak“ Džordža Ferisa je predstavljen na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. To je bio prvi panoramski točak te vrste i do danas je neizostavni deo svakog zabavnog parka, koji koriste ljudi svih uzrasta.
Atomijum - Građevina u Briselu nastala je za Svetsku izložbu 1958. u prestonici Belgije. Spoljašnji izgled je delo inženjera Andrea Vaterkejna, dok su za enterijer bili zaduženi Andre i Žan Polak. Atomijum je visok 102 metra, a njegov prečnik čine sfere od nerđajućeg čelika, koje su povezane tako da formiraju oblik jednog molekula kristala gvožđa, uveličanog 165 milijardi puta.
Space Needle - Svemirska igla (Space Needle) je obzervacioni toranj koji se nalazi u američkom Sijetlu. Izgrađen je za Svetsku izložbu 1962. u tom gradu, koja je privukla više od 2,3 miliona posetilaca. Jedno vreme je bila najviša građevina zapadno od Misisipija. Space Needle je visok 184 metra i izgrađen je tako da može da izdrži udare vetra do 320 km/h i zemljotrese do magnitude devet.
Al Vasl Plaza - Izgrađen je za potrebe Svetske izložbe u Dubaiju 2020. godine. Okvir je u potpunosti napravljen od čelika dužine oko 13,6 kilometara – što je ekvivalent 16 Burž kalifa naslaganih jedne na druge. Inspiracija za Al Vasl Plazu je zasnovana na prstenu starom 4000 godina iz Bronzanog doba, pronađenog na teritoriji UAE. Korišćeni su jedinstveni materijali, kako bi nastao upotrebljiv poluotvoreni prostor. Sama kupola je izvanredan spoj koncepta i izrade.