Историја Србије

КРИТИЧАР КОЈИ ДОВОДИ ЧИТАОЦЕ У НЕДОУМИЦУ: Глигорић је имао времена да мења нијансе из Младеновићевог рукописа да се плагијат не препозна
АНАЛИЗИРАЈУЋИ и врло афирмативно представљајући и остале две целине обимне монографије „Српски реалисти“ Живомира Младеновића, др Милорад Јеврић изналази низ сјајних увида, методолошки заснованих, као и нијанси које ће се тек трасирати у науци.
29. 04. 2025. у 18:00

ПРИЧА О РЕАЛИСТИМА ЗАКАСНИЛА ПОЛА ВЕКА: Живомира Младеновића успео је да разреши важна питања реалистичке поетике српских реалиста ...
ПИТАЈУЋИ се зашто код Глигорићевих Српских реалиста нема Светозара Марковића, др Милорад Јеврић закључује да се он (Глигорић) „није подробније бавио теоријским питањима реализма, није опширно разматрао програмске садржаје и оквире реализма као посебне епохе”.
28. 04. 2025. у 18:00

ФАВОРИТ ПАРТИЈЕ УЛАЗИ У АКАДЕМИЈУ НА МАЛА ВРАТА: Велибор Глигорић који је после 1948. "по кратком поступку" постао стручњак за реализам
СПАСОНОСНО решење из „пат-позиције” у ком су се нашли Извршно веће (влада) Србије и САНУ, око пријема Велибора Глигорића у Академију, стигло је од Удружења књижевника Србије, које је као свог кандидата за САНУ предложило свог председника, Милана Богдановића.
27. 04. 2025. у 18:00

НЕЗАУСТАВЉИВ УСПОН НА НАЈВИШЕ ПОЗИЦИЈЕ: Ђилас је писао да су реченице Велибора Глигорића биле слабо склопљене и једва писмене
СЛАВНИ академик Милутин Миланковић, тада секретара САНУ, питао је: Ко је тај Велибор Глигорић?
26. 04. 2025. у 18:00

АКАДЕМИКОВ ВЕЛИКИ ПОКОЉ НАЈЗНАЧАЈНИХ КЊИЖЕВНИКА:Иако правник Велибор Глигорић је постао професор Филозофског факултета и предавао књижевност
ПОПУТ узбудљивог романа, Петар Џаџић помера време и перспективу свог „главног јунака” Велибора Глигорића пола века унапред, сада на позицији Скерлића и Поповића, прецизно је дефинишући (реч је о шездесетим годинама ХХ века):
25. 04. 2025. у 18:00

ОБРАЧУН СА ОСНИВАЧИМА МОДЕРНЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Велобор Глигорић је острашћено и бахато оцењивао дела у послератној српској књижевности
АНАЛИТИЧКА студија Петра Џаџића под насловом „Велибор Глигорић или идентификација са агресором” , посвећена је у целини критичарском лику Велибора Глигорића.
24. 04. 2025. у 18:00

СВЕДОК ЗЛОУПОТРЕБА У СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ: Од Вука Караџића Младеновић је научио када се истина која угрожава живот открива, а када се прећути
ПРЕД Нову 2008. годину, на кућну адресу стигао ми је позамашан рукопис Живојина Младеновића у форми мемоара, који је он, идући по мојим (већ давно послатим) питањима, испунио опширним одговорима.
23. 04. 2025. у 18:00

ИСТОРИЈА БЕШЧАШЋА ИЗ ИДЕОЛОШКИХ ВРЕМЕНА: Објављивањем 2007. Младеновићевог "српског реализма" скинута је мрена из историје књижевности
МОЖЕМО се и запитати, ако Ж. Младеновић о интелектуалној крађи није није смео да проговори 1948, зашто то није учинио много година касније?
22. 04. 2025. у 18:00

НЕЗАЈЕЖЉИВЕ ОСВЕТЕ АКАДЕМИКА ГЛИГОРИЋА: Глигорић је омаловажавао оснивачe модерне српске критике Јован Скерлића и Богдана Поповића
ПЕТАР Џаџић, један од најлуциднијих критичарских гласова у другој половини ХХ века, посветио је, не случајно, читаву студију о Велибору Глигорићу , улазећи у генезу самог Глигорићевог критичког ангажмана, који је често деловао погубно у српској критици.
19. 04. 2025. у 18:00

ГАШЕЊЕ БЕОГРАДСКЕ ФИЛОЛОШКЕ ШКОЛЕ: Младеновићево животно дело Српски реалисти инелектулано је покрао академик Велибор Глигорић
ПОСЛЕ открића нечасних поступака Велибора Глигорића и Војислава Ђурића, двојице угледних професора и академика, нико, баш нико од њихових многобројних ученика, колега и пријатеља није јавно устао у њихову одбрану.
18. 04. 2025. у 18:00

СТРОГА ТАЈНА О ПЛАГИЈАТУ ИПАК ПРОДИРЕ У ЈАВНОСТ: Професор Живомир Младеновић је редовно позиван на све научне славистичке скупове
У ИЗДАЊУ Просвете 1979. године објављена је збирка еротских песма књига Црвен бан, које је сакупио Вук Караџић. Није тешко било доказати да је реч о чистом плагијату књиге Особите пјесме и иоскочице коју је приредио професор Живомир Младеновић.
17. 04. 2025. у 18:00

УСАМЉЕНИ ВУК У ГВОЗДЕНОЈ МРЕЖИ МОЋНОГ ПРЕПИСИВАЧА: Тандем Глигорић – Ђурић фалсификовао је записник о пријему Младеновића у Академију
ВЕЛИБОР Глигорић и његов верни помоћник, професор Војислав Ђурић, који су неприкосновено завладали у Академији и у културно-издавачким предузећима, успели су да Живомира Младеновића потпуно изолују и обезоружају.
16. 04. 2025. у 18:00

СУДБИНА РУКОПИСА О СРПСКИМ РЕАЛИСТИМА: Широм Србије, а посебно у Београду, солунски борци су проглашавни "народним непријатељима"
МОЈ таст, Станислав Јурковић, био је резервни мајор, па је и њега и све више резервне официре, такође требало смакнути.
15. 04. 2025. у 18:00

ОДБРАНА ДОКТОРСКЕ ТЕЗЕ О СКЕРЛИЋУ У УНИФОРМИ: Професор Живомир Младеновић је први у историји српске књижевности докторирао на Скерлићу
ВИДЕВШИ у фасцинантној биографији професора др. Живомира Младеновића много елемената и чињеница, и те како корисних и потребних савременом нараштају (с почетка XXI века), након прве посете и упознавања са Професором, што се одиграло лета 2006. године, предложила сам му, годину дана касније, у јуну месецу 2007. године, да сачинимо један разговор.
14. 04. 2025. у 18:00

УЗДИЗАЊЕ СА САМОГ ДНА ИСТОРИЈСКИХ ОКОЛНОСТИ: Професор Живомир Младеновић открио је 1977. године непознату драму Лазе Костића "Окупација"
У МАРТУ 2011. године отишао је можда последњи живи представник чувене београдске филолошке школе.
13. 04. 2025. у 18:00

ДАН КАДА ЈЕ ПЕГАВИ ТИФУС ОДНЕО ВЕЛИКУ СЛИКАРКУ: Пре 110 година, као болничарка Ваљевске болнице, преминула је Надежда Петровић
ПРЕ 110 година, 3. априла 1915. као ратна болничарка Ваљевске болнице, од пегавог тифуса подлегла је велика српска сликарка, која је нашој уметности отворила врата модернизма - Надежда Петровић (1874-1915).
03. 04. 2025. у 18:16

ТРИ РАЗЛИЧИТЕ ЛИЧНОСТИ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА У РАТУ: У нашој јавности овај командант краљеве гарде остао је познат као двоструки издајник
ЈЕДАН од симбола самовољног понашања, злочинстава, али и издаје био је командант краљеве гарде Никола Калабић.
15. 03. 2025. у 18:00

ПРЕСУДА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ ПРЕПУНА НЕЛОГИЧНОСТИ: У хватању, суђењу и погубљењу генерала Михаиловића учествовали су искључиво српски комунисти
ДОЛАСКОМ 300.000 црвеноармејаца и позивом краља Петара Другог, под британским притиском, припадницима ЈВО да се безусловно прикључе партизанима комунистички режим се у Србији учврстио.
14. 03. 2025. у 18:00

ЗАПАДНА СРБИЈА НАЈВЕЋА ОСЛОБОЂЕНА ТЕРИТОРИЈА: Хајнрих Химлер још 1942. у Михаиловићу препознао највећег балканског непријатеља сила Осовине
ДРАГОЉУБ Михаиловић био је генералштабни пуковник, обавештајац.
13. 03. 2025. у 18:00

СРБИЈА У ТРЕЋЕМ РАЈХУ БЕЗ СТАТУСА ДРЖАВЕ: Албрехт фон Клајстенбург, потомак пруских аристократа постаје Љубо Бабић и двоструки издајник
СРБИЈА за време немачке окупације у Другом светском рату није имала статус државе.
12. 03. 2025. у 18:00

НЕДИЋЕВА ВОЈСКА НИЈЕ УЧЕСТВОВАЛА У ХОЛОКАСТУ: После пада Француске пролећа 1940. године победа Сила Осовине сматрана је неизбежном и трајном
ГЕНЕРАЛ Милам Недић, један од најмлађих пуковника у српској војсци у Великом рату, начелник генералштаба и министар војске и морнарице од пред сам напад на Југослаију, био је потомак познате личности Првог српског устанка кнеза Николе Станојевића из села Зеока, који је, према традицији, започео устанак убивши првог Турчина у борби.
11. 03. 2025. у 18:00

ПОСЛУШНИЦИ БЕЗ МОРАЛА У СЛУЖБИ НЕМАЧКИХ ОКУПАТОРА: Стварање Специјалне полиције у окупираном Београду лично је замисли Драги Јовановић
МОТИВИ за сарадњу са окупаторима су били разноврсни. Разум, спремност на прилагођавање ради преживљавања, ускраћеност и морални дефекти учинили су да међу људима постоје и они који обожавају Луцифера.
10. 03. 2025. у 18:00

СРПСКИ КВИНСЛИЗИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: У Краљевини Југославији осим Срба и Словенаца, остали народи били су пронемачки настројени
САГА o 25. и 27. марту 1941. одзвања у српским уџбеницима историје. Први датум обележен је као час највеће националне издаје, други као један од најзвезданијих тренутака народне повеснице.
09. 03. 2025. у 18:00

КО ЈЕ ИЗДАО: КРАЉ НИКОЛА НАЦИЈУ ИЛИ НАЦИЈА КРАЉА - Црногорску посебност као нове нације постакли су комунисти и хрватско-италијанских фаши
БАЛКАНСКИ ратови само су прилике између Србије и Црн Горе учинили сложенијим.
08. 03. 2025. у 18:00