ГРАДИО ЗАДУЖБИНЕ, ШКОЛОВАО СИРОТИЊУ: Храм Светог Трифуна на Топчидеру обележава славу и даје помен свом ктитору Николи Спасићу

У ЦРКВИ Светог Трифуна на Топчидерском гробљу данас се обележава храмовна слава, али се и поменом одаје почаст његовом ктитору Николи Спасићу.

Задужбина Николе Спасића

 Сваког Трифундана поштоваоци великог добротвора испуњавају његов гробни храм обележавајући славу и помен који ове године, како је најављено, служи изасланик патријарха српског, викарни епископ новобрдски Иларион. Велики добротвор је са овог света отишао пре 110 година у избеглиштву на Крфу, али је кроз племенито завештање наставио да живи до данас.

 Његова Задужбина је упркос комунистичкој национализацији имовине наставила да испуњава Спасићеву жељу и помагала српску просвету, здравство и цркву, а после реституције 2012. је васкрсла као и велики дародавац.

Никола Спасић је од шегрта у кожарској радњи напредовао до једног од најбогатијих велетрговаца Србије крајем 19. и почетком 20. века, али се није удаљио од народа.

- За живота није заборављао Штимље и Стару Србију одакле су његови преци избегли - каже историчар др Миле Бјелајац, члан Управног одбора Задужбине Николе Спасића. - Илегално је помагао тај крај, слао је тајно изливена звона, свештеничке одежде, али и комите. Сам је учествовао као коњаник у српско-турским ратовима 1876-1877. У Београду је помагао сиротишта и саградио школу и склониште (дом за ђаке) на Палилули. Основао је друштво "Краљ Дечански" за помоћ и обуку слепој и глувонемој деци. Храм Светог мученика Трифуна на Топчидеру саградио је 1905. у спомен своје друге супруге Станке.

фото: Б.Субашић

Уочи Првог балканског рата 1912. Спасић је срочио завештање коме је између осталог писало: "Извршиоци мог тестамента издвојиће из покретне имовине 350.000 динара. Овим новцем ће се на општинском земљишту изградити болница за болести које одреди Одељење за здравство, а када буде готова, биће предата Општини Београд... Да се изграде још две болнице, где су најпотребније, као и дом за немоћне и сиромашне грађане.. Остављам сву своју покретну имовину као што су хартије од вредности, готовина и некретнине за опште економске циљеве, уз услов да се само приход може потрошити на наведене циљеве, а главница се не сме трошити, а некретнине се не смеју позајмљивати или продавати".

Задужбина Николе Спасића

Током балканских ратова Спасић је отворио болницу за 50 рањеника и набавио постељину, лекове и сав медицински материјал.

- Храна за рањенике спремала се у његовој сопственој кући, а многе рањенике је и финансијски помагао - каже др Бјелајац. - Супруга Анастасија коју су звали Нака била је у њој главна болничарка, а за свој рад је одликована. Никола је после рата сав болнички намештај и материјал поклонио Црвеном крсту.

Током Првог светског рата у августу 1915. он оснива "Дом српског инвалидског фонда Свети Ђорђе - Задужбина Николе Спасић" додајући у тестамент члан: "За то што сам још увек жив и што поново гледам своје имање, захвалан сам прво Богу, а затим и српској војсци. Зато желим да се захвалим српској војсци, за наше спасење и за славу коју нам је донела, тако што ћу одмах предати своје имање у Београду на углу Кнез-Михаилове улице и улице Вука Караџића број 37 као своју Задужбину".

Задужбина Николе Спасића

Спасићева Задужбина је 1923. краљевским указом обнародована у службеним новинама. Ради унапређивања привреде и просвете организовала је школе за женску омладину, пољопривредне изложбе, заснивање расадника сортних воћки, сађење напредних винограда, промовисање мера за производњу сира и кајмака, грађење јама за силажу... Помагане су све пољопривредне школе на територији некадашње Краљевине Србије укључујући оне у Тетову, Битољу и Кавардарцима.

- Једна од највећих донација Задужбине "Никола Спасић" је Општа градска болница у Београду која је свечано предата Општини београдској 16. септембра 1935, а ради и данас као Хируршка клиника Градске болнице - подсећа др Бјелајац. - Поред ње подигнуте су и прве болнице у Куманову и Крупњу. У Књажевцу је 1935. задужбина подигла дом за старе и немоћне. Приликом градње Сајмишта на до тада пустом земљишту леве обале Саве, међу првим југословенским павиљонима највећи и најрепрезентативнији био је павиљон Задужбине где је 1939. одржан први Сајам књига.

Задужбина Николе Спасића

Спасићева непокретна имовина је преживела Други светски рат без оштећења, али је 1958. национализована иако је била непрофитна организација посвећена народу. Одлуком Комисије за национализацију из 1959. пет зграда Задужбине у Кнез Михаиловој и околним улицама прешле су у друштвено власништво, односно власништво града Београда.

- Задужбини је "великодушно" остављен део стана бр. 17 на првом спрату зграде у Кнез Михаиловој улици 47, где су и данас њене канцеларије. Упркос одузимању непокретнсти, захваљујући људима из Управног одбора Задужбина је наставила рад, од преостале имовине куповала је и поклањала саднице воћа, организовала је одласке врхунских пољопривредних стручњака у Зајечар, Власотинце, Прешево и Бујановац, допринела је отварању Керамичког одељења Академије примењених уметности у Београду, награђивала најбоље лекаре и болничарке, додељивала награде најбољим студентима - објашњава др Бјелајац.

Задужбина Николе Спасића

После доношења Закона о враћању имовине и обештећења од 6. јануара 2011. почело је враћање раније одузете имовине Задужбини, али ни до данас није враћена у потпуности.

- Како се поправљало материјално стање Задужбине, сваке године увећавале су се и суме додељене за разне потребе у здравству, па су у скорије време досезале до 20 милиона - каже др Бјелајац. - У претходних 25 година Задужбина је следећи дух тестамента, наградила 238 најбољих студената медицине и пољопривреде. Поводом 101 године постојања и рада Задужбине Николе Спасића, патријарх српски Порфирије ју је одликовао Орденом Светог краља Милутина.

ОТКУПИО СТАРЕ ДУГОВЕ СРБИЈЕ

НИКОЛА Спасић је уз много одрицања и штедње, од произвођача и продавца опанака из Васине улице, постао богати, угледни грађанин Београда и Србије - каже др Миле Бјелајац. - Створио је значајан капитал па је у тренутку нерешиве кризе због страних дуговања Србије, он прискочио и помогао Влади откупом старих дугова. Тиме је омогућио да српска влада добије нове стране зајмове. Као угледни привредник постаје председник Берзе, председник Прометне банке, члан Управног одбора Народне банке Србије, председник Управног одбора Прометне банке, председник Осигуравајућег друштва Србија, општински одборник и народни посланик за град Београд.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

ИЗ КИНЕ У КУЛУ: Изложба "Трон" Павела Суровог у Ликовној галерији Културног центра (ФОТО)

13. 02. 2026. у 17:30

Репортаже

0 26

СТВОРИО СУВЕРЕНУ СРБИЈУ: Навршава се 125 година од смрти краља Милана Обреновића, обновитеља наше независности

11. 02. 2026. у 07:00

Најплеменитији подвиг

0 4

СКЛАЊАО САМ МУ УГАЉ СА ЛИЦА...: Рудар Ненад је у јами, из загрљаја смрти отео свог колегу Драгана

09. 02. 2026. у 14:00

Репортаже

0 2

ШАНСА ЗА ЖИВОТ - 65.000 ЕВРА: Тешко болесна Јована из Пирота требало би да прими руску вакцину против меланома

06. 02. 2026. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације