БЕОГРАД ПРЕСТОНИЦА БАЛКАНСКЕ КУЛТУРЕ: Надежда Петровић је године пред Први светски рат посветила повезивању југословенских уметника
РАД на повезивању југословенских уметника Надежда Петровић је наставила у јесен 1913, што је био наставак активности из претходне године, када је покренула идеју да са члановима Југословенске колоније слика на отвореном простору у Србији.
vikipedija
Планирала је да Београд, у кога би се преселили и стално живели многи југословенски уметници, буде стално седиште групе. Залагала се за колективни рад, „заједничко искуство” у србијанском пејзажу, што у оквиру Медулића Колонија није могла да реализује. Истовремено, Надежда је подстицала људе из српске владе да многим Словенцима и Хрватима, као југословенским уметницима, омогуће запослење у Београду, што је касније у појединим случајевима и остварено.
Врхунац тих настојања била је иницијатива за оснивање „Одбора за организацију уметничких послова Србије и југословенства” у септембру 1913. године, непосредно после завршетка Другог балканског рата, када је углед Краљевине Србије снажно подигнут међу југословенским народима у Аустроугарској. Марко Мурат био је председник, Надежда је постала први секретар, a Коста Страјнић други секретар удружења.Покровитељ иницијативе био је престолонаследник Александар Карађорђевић, а почасни председници: Богдан Поповић, Андра Стевановић, Јован Цвијић, Иван Мештровић и Јосиф Плечник.
НА НЕКИ начин, формирање Одбора био је природан наставак рада Надеждине Југословенске уметничке колоније, тачније њена институционализација. Већ на IV југословенској уметничкој изложби у Београду јасно је показано да је таква манифестација пре свега ствар политичке воље, а тек затим интереса уметника.
Основа иницијативе била је визија културног и уметничког уједињења Срба, Хрвата и Словенаца, уз потенцијално укључивање Бугара. Интегрално југословенство представљано је кроз форму уметности која се схватала као средство за изградњу нове југословенске цивилизације на Балкану. При томе је стварање „југословенске културе“ приказано као средство за културну хегемонију на Балкану: „Србо-Хрвати са Словенцима мораће да произведу истоветну самониклу југословенску културу, која ће у највећем и завршном свом моменту морати да надвлада и обујми и полусловенску културу Бугара.
Фото: Википедија
Уметност Југословенства, као највиша културност Србо-Хрвата и Словенаца са Бугарима, мораће да буде хармонија и организованост најбољих духовних блага свих југословенских племена, саздавање нове и велике цивилизације Словенства на Балкану. После јунаштва и победа Српске Војске, југословенском културном национализму остаје рад достојан првобитне Србијине државне и народне снаге. Једино ће висока уметност, и велика културност у опште, оспособити Југословенство за културно владање Балканом и оживотворавање Словенске Мисли на Балкану.”
КОНСТРУКЦИЈА идеологије југословенства наслањала се на концепт националног идеализма утемељеног у српској народној култури и традицији, што су подржавали и многи Хрвати као најбржи пут за национално ослобођење. Победа у балканским ратовима донела је потврду такве оријентације и уздигла Београд као културну престоницу југословенства. Србофилство се појачало, као и уверење у „српску супериорност”, уз величање српске династије, државе и војске. Међу југословенски оријентисаним Хрватима појављивали су се и поборници идеје интервенције српске војске у хабзбуршким деловима Балкана, што би убрзало стварање Југославије.
Најважнија иницијатива Одбора за организацију уметничких послова Србије и југословенства у 1913. била је изградња Видовданског храма Ивана Мештровића, који је требало да постане централни симбол културног пројекта и духовног уједињења: „Узвишена лепотом балканска и словенска уметност Ивана Мештровића, оличена у Видовданском Храму, представља националну религију Југословенства, Mорално-историјско враћање дуга Југословенства и Модерног Балкана култури – човечанства. Видовдански Храм је југословенска или српска национална уметност и представља Српство или Југословенство, — историјско и легендарно као и цело и завршено, будуће и право-гледано душом кроз митос српскога предања...”
Како је то сам Иван Мештровић рекао: „Видовдански Храм јест храм религије крајњега пожртвовања, религије Цара Лазара и у њему ће се проповиједати да треба у правди и свјетлости живјети и за њу умирати”. Дрвена макета храма изложна је у Београду 1914, али његова реализација никада није уследила.
Традиција
СРБОЦЕНТРИЧНО југословенство није прихваћено у многим деловима хрватског друштва, које је и даље своју националну интеграцију тражило у традицијама "хрватског државног права", клерикализма и очувања Аустроугарске, док су југословенство под вођством Србије и са српским традицијама доживљавали као српски експанзионизам.
Уметност је на примеру Видовданског храма подигнута на сакрални ниво, који је требао да буде архитектонски симбол „народне религије” Југословена, својеврстан „Пантеон”, култно место новог идентитета... Била је то тежња да се на темељима српске националне традиције и нових југословенских идеала, као и језиком модерне уметности, конструише нови југословенски национални идентитет и изгради нова духовна осовина Балкана.
ЗАТО је подизање Видовданског храма замишљено као чин културне метаморфозе јужнословенских народа, процес у којем се естетска визија српске народне традиције уобличује у симболичко архитектонско тело, способно да уједини различите историјске и духовне традиције. У том пројекту, ликовни језик сецесије послужио је као изражајно средство ангажоване уметности, која је добила форму идеолошки надахнутог „југословенског историзма“...Управо та визија уметности као носиоца историјске обнове и културне синтезе утицала је на уметничке правце и естетске идеале у епохи између два светска рата, што Надежда Петровић није доживела.
СУТРА: НАЈАВA СВИХ СТРАДАЊА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)