ПЛАЧ ЗА ОКРВАВЉЕНИМ И НАМУЧЕНИМ ЈУНАЦИМА: Надежда се са војском повлачила у нагорелом, блатњавом шињелу уз болничке арњеве и рањенике

СРБИЈА се 1914. сукобила са технолошки и организационо супериорнијом армијом, која је за циљ имала кажњавање народа који је подстицао југословенско уједињење.

Фото: "Википедија"

Самим тим борбе су биле још суровије, а снага Србије да се одупре нападу постепено је слабила:„Али кад Мачков Камен паде, ипак после свију напора наших, у руке Аустријанцима, и ми морадосмо се повући, а претила нам је опасност да нас све заробе, нарочито завојиште, јер смо били сувише близу њих, морали смо официре све што пре евакуисати за Пецку – Ваљево [...] Силних познаника овде испратих до вечне куће. Мачков Камен је постао други Говедарник. Четврти прекобројни пук и девети пук остали су потпуно без официра и командира.

Наш брат Влада [брат Владимир 1880–1915. пр. аут.] сјајно се показао у овим борбама. Његов командант ми га је хвалио рекав ми: ’Можете се и ви и ми с њиме поносити’. Рањен је и он лако у леву руку, он ће се свакако после неколико дана вратити у команду. Био је јуначан и храбар, хвале га сви. Сада прихрањујемо и евакуишемо рањенике и купимо их по јаругама. Рана има ужасних све из дум–дум тако да се згражавамо. Аустријанци мећу дум–дум чак и у митраљезе, а у пушке пола дум–дум а пола обичних метака, од 8 мм — много крупнијих метака од наших. Ја издржавам умор прилично.” Иако је била под великим притиском, Надежда је истовремено бринула о породици којој је слала новац, чак и преко принца Ђорђа Карађорђевића. 

Породица Петровић је у то време избегла у Крагујевац, а Надежда им је писала о свим ужасима рата, грозним ранама војника и официра, агонији људи који су од ње тражили помоћ. Поједини су захтевали да им дода револвер како би се убили јер су трпели неподношљиве болове:„Имамо силних рањеника, борбе су ужасне и крваве, ја сам данас имала нервне кризе и плакала за све ове силне окрвављене и намучене наше јунаке”.

НАДЕЖДА Петровић се после затишја нашла селу Положница, између Сече Реке и Варде (западно од Косјерића), одакле је писала породици о стању у болници:„Сада сам села после целе ноћи скупљања по разбојишту претеклих нескупљених рањеника после јучерашњег страшног крвавог окршаја; нисам ни хлеба јела, толико је било посла око тога, да сам скоро пала од умора; целе ноћи смо их доносили, превијали; дерала сам и своју болничку кецељу и кошуља је дошла на ред [...] Завоја је понестало, а ране страшне зјапе. Тиче се живота; ту се не обазире ни на шта, само дај, превијај, заустављај крварење, запуши ране, разлокане, да се кроз сломљена ребра назире срце и плућа, а очи исколачене безумно од бола и страха пред смрћу [...] ’Сестро, дај спаса, умрећу [...] мајко, мајко [...]’ и тек се заустави дах, очи стаклене не затварају се, а душа је већ изишла, винула се можда у висину – где сви гледамо када се умире”. 

Страшне призоре агоније рањеника, искомаданих тела, Надежда је контрастирала са мотивима цвећа и стиховима који говоре о људској пролазности:„Ево, ту су ми у чашици љубичице које стигох да освежим у чашици хладне воде; узбрала сам их на гробу браће Рибникара [оснивачи дневног листа ’Политика’] где сам залутала са пољском својом болницом; то су два див јунака, гробови су им један поред другог. У руци ми је чашица са љубичицама да умирим своје пренапрегнуте живце и да заборавим часак на јауке и лелек самртних мука рањеника.

Ено, један већ умире — не могох се савладати да гледам те муке, оставих га болничару — а ја сам му придржавала главу — стално му пада и котрља се на столу — врат му је пресечен до кичме и нема више ослонца – нити је свестан; превијен је, притегли смо некако али душа не може лако да искочи [...] још се држи за живот са оно неколико влакана што се зову вратне жиле — и побегох.[...] Како бих радо све заборавила, све што преживљавам и бацила се на онај живот где не постоји ни јаук ни патња и горчина од живота, од разочарања...”

ПОТОМ је Надежда премештена у Пецку, где је сређивала просторије за пријем нових рањеника. Писала је пријатељима, говорила о лепим јесењим данима, жалила се што неће моћи да снима на положајима, тражила да јој пошаљу француску штампу и размишљала о Гундулићевим стиховима о „лажи и привремености живота”. Зна се да је у затишјима борбе фотографисала, правила скице, белешке. Пред полазак у Италију 1914. планирала је да штампа своје белешке из балканских ратова, затим и да приреди изложбу својих ратних слика и скица. 

Битка на Дрини 1914. окончала се повлачењем српске војске. Надежда је са болницом одступила према Руднику. Тада ју је видео и књижевник Вељко Петровић:„Приликом привременог повлачења српске војске, имао сам још ту срећу да је сретнем, у нагорелом, блатњавом шињелу, уз болничке арњеве, с војницима у крвавим завојима, штакама.”  
ПОЧЕТКОМ 1915. Надежда одлази у Скопље, где је са избеглом породицом прославила крсну славу Светог Стефана. Тада су преко Крајове у Румунији, где је као лекар радио њихов рођак Ђорђе Милетић (син Павла Милетића), добили писмо да им је у Немачкој преминула сестра Драгица, студент медицине.

Била је плућни болесник и преминула је у Рурској области, где је боравила „код сродника”. Надежда је отпутовала у Атину, где је преко руског дипломатског посланика Демидова (пријатеља куће Петровић), настојала да добије аудијенцију код грчке краљице Софије, сестре немачког цара Виљема, како би пренела тело своје сестре у Србију. Демидов је убедио Надежду да одустане од идеје, јер би је аустроугарске или немачке власти сигурно ухапсиле када би прешла границу, тако да се после месеца дана вратила из Грчке.

СУТРА: СИМБОЛ РАТНЕ ТРАГЕДИЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ЕЛИТЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

НАЈАВA СВИХ СТРАДАЊА ПОРОДИЦЕ ПЕТРОВИЋ: Борба на Мачковом камену за Надежду је добила трагичну димензију братоубилачког сукоба

18. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 4

СРБИН, АУСТРИЈСКИ КАДЕТ ПОСТАЈЕ ТУРСКИ МАРШАЛ: Мехмед-паша Соколовић, најпознатији је Србин који је прешао у ислам

27. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ШИПТАРИ ТРАЖЕ СТАТУС КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА: Догађаји на Космету имали подршку свих који су били за конфедералну Југославију

03. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације