УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

ИАКО је Надеждина улога српске националне хероине добро позната, многи детаљи овог ангажовања никада нису дубље анализирани, а поједини су потпуно игнорисани.

Фото: "Књига о Надежди"

Најпре њена блискост са династијом Карађорђевић. Већ током студија имала је контакте са антиобреновићевским српским политичарима, што се поклопило са дистанцирањем њеног оца Мите од владајуће династије у Србији. Породичне везе са политичарем Живаном Живановићем и посебно Драгутином Димитријевићем Аписом свакако су утицали и на Надежду и њен позитиван однос према династији Карађорђевић.

Сачувана сећања говоре да је у промовисању југословенске идеје имала одређени утицај и на краља Петра I Карађорђевића, као и његове синове Ђорђа и Александра. Надеждина активност поклапала се са југословенском оријентацијом владајуће династије и делимично је постала део државне културне политике. Зато знамо за Надеждине контакте и сарадњу са многим политичарима. Од Николе Пашића до многих министара који су уједно били и познаници њеног оца Димитрија Мите Петровића.

Управо захваљујући тим пријатељствима Надежда је између осталих разлога и добила прилику да се школује у иностранству (не занемарујући и објективне квалитете које је поседовала) добија плаћена одсуства из школе и стипендије државе, више пута продужава свој боравак, дуже него што је то било првобитно предвиђено и одобрено. Надежда је заправо од краја 1898. па до почетка 1912. у иностранству боравила преко пет година (са мањим паузама), уз бројна краћа путовања.

НЕ ТРЕБА, међутим, прецењивати познанства са политичарима које је остваривала. Сачувана званична преписка са министарствима јасно открива да је Надежда пре свега препознавана као наставница цртања у Вишој женској школи и да су многе друге особе добијале исту, па и вишу финансијску помоћ. Њени напори да је третирају као уметницу која је остварила одређени успех у свом деловању, или као националну радницу, никада нису уродили плодом. То се најбоље осликава у чињеници да никада није успела да добије стабилну државну потпору за себе, своје пријатеље и пројекте које је промовисала, иако су имали значај у промоцији културе Србије. 

Природа и садржај Надеждиних активности у четничком покрету нису били предмет посебне анализе, осим оцене да су биле у духу времена и да су имале хуманитарно-патриотски карактер. Исто важи и за њену обавештајну делатност у оквиру Народне одбране, и индоктринацију сарадника за конспиративну делатност на подручју Аустроугарске у којој је и сама учествовала. Садржај, размере и резултате тих активности такође није могуће сагледати без нових извора.

Иста оцена важи и за њене везе са Милорадом Павловићем Крпом, као и људима из листа "Пијемонт", гласилом организације Уједињење или смрт њеног познаника из детињства Драгутина Димитријевића Аписа. У сваком случају кућа Петровића није била само неформални културни клуб Београда, место за дружење и интелектуалне дискусије утицајних људи, већ и центар за национално-револуционарну акцију.

Фото: "Википедија"

МЕЂУТИМ, увек треба имати на уму да је Надежда Петровић пре свега била сликарка,  и да је обавештајна делатност, која је несумњиво постојала, највероватније била део њене свести о „патриотској дужности”, лични допринос великом националном циљу, а не професионална активност. Зато Надеждину улогу у национално-ослободилачком покрету не треба разумети у баналном облику и сводити је на улогу обавештајца који на основу инструкција ради у јасно хијерархијски устројеној тајној служби своје државе. Било је то време када су многи познати српски интелектуалци у Београду имали контакте са српским четничким активистима на простору Османског царства и југословенски оријентисаним политичарима са простора Аустроугарске. Управо у том контексту треба схватити и Надеждине активности.

Данас се Надежда доживљава не само као српска национална хероина или поборница југословенског јединства, већ и као истински симбол еманциповане жене која је уградила цео свој живот и уметнички таленат у темеље модерне Србије. Као доказ визионарства и храбрости да се прекораче границе устаљених уметничких и друштвених конвенција, самим тим и као непрекидна инспирација за исти модел борбе у садашњости и будућности.  

Почетак Првог светског рата и напад Аустроугарске на Србију донели су нова преиспитивања, јер је оставила сведочанство да је и у агресорској војсци било пуно Срба и свих других Словена. Била је свесна таквог развоја догађаја још у време Анексионе кризе 1908, када је најавила и велике ратне покоље у Европи. 

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

СИМБОЛ РАТНЕ ТРАГЕДИЈЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ЕЛИТЕ: Надежду пред смрт војници плачући превртали у влажним чаршавима, да смање тифусну ватруштину

20. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 7

ТИТО УПОРНО ОДБИЈА ДА ИЗАЂЕ ИЗ ПЕЋИНЕ: У току десанта Врховни штаб у пећини није имао никакву везу ни информацију шта се напољу дешава

07. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

НАТЕГНУТ РАЗГОВОР СА ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ: У току преговора на Равној Гори четници су спровели групу од дванаест заробљених партизана

01. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације