ПРАВЕДАН И ПОТРЕБАН ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ: У паузама између битака Надежда је цртала скице пејзажа, ликова официра и војника

СРПСКИ војни врх опрезно је планирао ратна дејства пред Први балкански рат, док су интелектуална елита и народ другачије реаговали.

Фото: Википедија

Патриотска осећања ширена су са чврстим уверењем да је ослободилачки рат против Османског царства праведан и потребан. Пред сам почетак рата у Београду је завладало патриотско расположење са многим јавним манифестацијама.  

Слом турске армије био је неочекивано брз. Српске трупе улазе у Нови Пазар и Приштину 23. октобра, у Скопље 26. октобра, у Призрен 30. октобра, у Ђаковицу 4. новембра, а у Битољ 18. новембра 1912. године. Истог дана српска војска је код Љеша избила на Јадранско море. Борбе су биле крваве. Србија је током Првог балканског рата мобилисала око 350.000 војника, и имала око 30.000 погинулих, рањених и несталих.

Надежда Петровић се одмах пријавила за добровољну болничарку, као што је раније најавила.  Није хтела да остане у санитету за ратну зону при Врховној команди и на изричити захтев послата је на фронт.  Њен патриотизам није био салонски, нити се сводио на занатски беспрекорно изведене уметничке историјске композиције... Управо такав патриотизам одударао је од конвенционалне улоге уметника и интелектуалаца. 

На почетку Првог балканског рата распоређена је у Ибарску војску под командом генерала Михаила Живковића, која је наступала из правца Краљева и Рашке према Новом Пазару (био је то правац којим је прошао и Надеждин отац током рата 1876. године). Борбе су биле озбиљне, а српска војска је само на овом подручју за три дана сукоба имала 116 мртвих, 435 рањених и троје несталих војника и официра. Турски губици су процењени на око 300 мртвих око 700 рањених. Иако је било проблема у мобилизацији и наступању, непријатељ је према оцени генерала Живковића савладан највише „захваљујући популарној ратној идеји која је развила огромно одушевљење и великом заузимању официра”. 

НАДЕЖДА је у ратну зону кренула преко Краљева, где су је „свечано дочекали многи очеви пријатељи и ђаци”. Потом је стационирана у Рашку где је била војна болница у коју су упућивани рањеници („пристижу транспортима по 50 и 70”). Одмах се суочила са ратним страхотама, при чему је посао који је обављала био „огроман” и „ужасно напоран”.  

Надеждина писма породици преносила су патриотску атмосферу на фронту, али и ужас рата: „Драге моје сестре, навала рањеника била је тако велика, да се нисам могла јављати. У понедељак после подне стигла сам у Рашку, те само што одложих одело, чекале су ме моје дужности. Кроз нашу болницу прешло је преко две стотине рањеника са војног поља. Уши ми оглушише од јаука лако и тешко рањених. Јуче пре подне смо сахранили пешадијског капетана Раду Никетића и једног резервног поручника. […] Даље вам не могу писати, јер већ чујем како долазе транспорти, драге сестре, и срце ме вуче, да им што пре помогнем.”  

Убрзо је кренула ка Новом Пазару, а брзи успех српске војске утицао је да се ратна страдања потисну у други план: „Турци губе битке и наша победа је на помолу. Наши војници ми изгледају као браћа и њихови узвици: Сестро, сестро! – истински су и чине ме поноситом што сам им у помоћи”.

Даље напредовање српске војске настављено је у Метохију, а затим је организован поход на Јадранско море кроз северну Албанију.  Град Призрен одређен је за центар српског санитета на овом подручју и  такав распоред је важио до завршетка Првог балканског рата 30. маја 1913. године. 

Надежда се кретала са трупама генерала Живковића и средином марта 1913. била је са војном болницом у Призрену. У паузама снимала је ратне сцене фото-апаратом, правила цртеже, скице пејзажа, ликова официра и војника. Крајем марта боравила је код Љуме на обали Дрима у Албанији („испод куле Леке Капетана где се шеће Роксанда ђевојка”). Тада настаје и чувена слика „Везиров мост”, у време када је сама „као једина болничарка неговала 80 тифусних болесника”. 

На полеђини слике "Везиров мост" Надежда је оставила кратак запис о контексту бојишта које је насликала: „Својих 8 палих другова осветише са 40 Арнаута војници 2 чете 2 батаљона ХI п. пука ’Кара Ђорђе” — 19 марта 1913 године’ — Надежда Петровић. Везиров Мост.” 

Запис није био само сведочанство о страдању, већ и о праведној освети. Надежда је и пре почетка рата вредности части и јунаштва смештала је у колективну мисију националног ослобођења. У том контексту, Надеждин запис није био само само у служби меморијализације, већ и митологизацији рата и освете као моралне обавезе. При томе је сама слика Везиров мост, као и фотографија Надежде док је ствара, временом произведено у дело које спада у класична места сећања у заједничкој сфери памћења нације. 

БОРАВАК у Призрену доживела је као тријумф и освету на Арнаутима који су деценијама прогањали српски народ, посебно у светлу погибије њеног пријатеља четничког војводе Лазара Кујунџића 1905. у оближњој Великој Хочи, који је потом сахрањен у Призрену.  
У мају 1913. боравила је у манастиру Грачаница, где је дошла да види „ову најлепшу нашу apxитектуру”. У то време настаје и истоимена слика. Потом је њена пољска болница са Косова кренула за Скопље. Ускоро, 30. маја 1913, потписан је мир са Турском, чиме су завршене војне операције.

Надеждина верзија модернизма у сликарству (спој модернистичких ликовних постулата и репрезентативних слика земље и људи) свој пуни интензитет добила је управо у завршној, ратној фази сликарства од 1913. до 1915. Њена уметничка тематика топографски и идеолошки пратила је ратни пут којим је пролазила, с тим што су призоре анонимних људи и пејзажа заменила знаменита национална места, попут манастира Дечана или Грачанице.  Њене слике српских манастира надилазе уобичајени историјски осврт на древну баштину. Они су у Надеждином доживљају израсли у колористичке визије које својим силовитим набојем чине омаж повратку изгубљеног наслеђа. 

СУТРА: НАДЕЖДА И ЗВАНИЧНО ПОСТАЈЕ РАТНИ СЛИКАР

Препоручујемо

Друштво

0 0

НА ПЛАНИНАМА СНЕГ: Време данас тмурно, очекују се падавине у овим деловима Србије

17. 03. 2026. у 00:00

Друштво

0 0

СЛЕДИ ДРАСТИЧАН ПРЕОКРЕТ ВРЕМЕНА: Ево шта нам доносе висински циклон и хладни фронт (МАПА)

16. 03. 2026. у 20:10

Фељтон

0 1

НАДЕЖДА И ЗВАНИЧНО ПОСТАЈЕ РАТНИ СЛИКАР: Улазак српске војске у Стару Србију и Македонију видела је као остварење вековне националне визије

16. 03. 2026. у 18:00

Друштво

0 0

О ЖИВОТУ И СМРТИ ОДЛУЧУЈУ АЛГОРИТМИ: Злоупотреба вештачке интелигенције нарушава етичка ограничења и одговорност у ратовима

16. 03. 2026. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације