ПРАВЕДАН И ПОТРЕБАН ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ: У паузама између битака Надежда је цртала скице пејзажа, ликова официра и војника
СРПСКИ војни врх опрезно је планирао ратна дејства пред Први балкански рат, док су интелектуална елита и народ другачије реаговали.
Фото: Википедија
Патриотска осећања ширена су са чврстим уверењем да је ослободилачки рат против Османског царства праведан и потребан. Пред сам почетак рата у Београду је завладало патриотско расположење са многим јавним манифестацијама.
Слом турске армије био је неочекивано брз. Српске трупе улазе у Нови Пазар и Приштину 23. октобра, у Скопље 26. октобра, у Призрен 30. октобра, у Ђаковицу 4. новембра, а у Битољ 18. новембра 1912. године. Истог дана српска војска је код Љеша избила на Јадранско море. Борбе су биле крваве. Србија је током Првог балканског рата мобилисала око 350.000 војника, и имала око 30.000 погинулих, рањених и несталих.
Надежда Петровић се одмах пријавила за добровољну болничарку, као што је раније најавила. Није хтела да остане у санитету за ратну зону при Врховној команди и на изричити захтев послата је на фронт. Њен патриотизам није био салонски, нити се сводио на занатски беспрекорно изведене уметничке историјске композиције... Управо такав патриотизам одударао је од конвенционалне улоге уметника и интелектуалаца.
На почетку Првог балканског рата распоређена је у Ибарску војску под командом генерала Михаила Живковића, која је наступала из правца Краљева и Рашке према Новом Пазару (био је то правац којим је прошао и Надеждин отац током рата 1876. године). Борбе су биле озбиљне, а српска војска је само на овом подручју за три дана сукоба имала 116 мртвих, 435 рањених и троје несталих војника и официра. Турски губици су процењени на око 300 мртвих око 700 рањених. Иако је било проблема у мобилизацији и наступању, непријатељ је према оцени генерала Живковића савладан највише „захваљујући популарној ратној идеји која је развила огромно одушевљење и великом заузимању официра”.
НАДЕЖДА је у ратну зону кренула преко Краљева, где су је „свечано дочекали многи очеви пријатељи и ђаци”. Потом је стационирана у Рашку где је била војна болница у коју су упућивани рањеници („пристижу транспортима по 50 и 70”). Одмах се суочила са ратним страхотама, при чему је посао који је обављала био „огроман” и „ужасно напоран”.
ОДАНОСТ СЛУЖБИ
ЛИСТ "Пијемонт" пратио је њен ратни пут и уздизао пожртвованост: „Свих осам месеци пребивала је на превијалиштима, пуно одана својој добровољној служби. Била је у Рашкој, у Н. Пазару, у Митровици, а нарочито у Призрену. Била је и Љуми после познатог окршаја на Везировом мосту. Ишла је у Дечане, а сада на послетку у Скопље и Куманово”.
Надеждина писма породици преносила су патриотску атмосферу на фронту, али и ужас рата: „Драге моје сестре, навала рањеника била је тако велика, да се нисам могла јављати. У понедељак после подне стигла сам у Рашку, те само што одложих одело, чекале су ме моје дужности. Кроз нашу болницу прешло је преко две стотине рањеника са војног поља. Уши ми оглушише од јаука лако и тешко рањених. Јуче пре подне смо сахранили пешадијског капетана Раду Никетића и једног резервног поручника. […] Даље вам не могу писати, јер већ чујем како долазе транспорти, драге сестре, и срце ме вуче, да им што пре помогнем.”
Убрзо је кренула ка Новом Пазару, а брзи успех српске војске утицао је да се ратна страдања потисну у други план: „Турци губе битке и наша победа је на помолу. Наши војници ми изгледају као браћа и њихови узвици: Сестро, сестро! – истински су и чине ме поноситом што сам им у помоћи”.
Даље напредовање српске војске настављено је у Метохију, а затим је организован поход на Јадранско море кроз северну Албанију. Град Призрен одређен је за центар српског санитета на овом подручју и такав распоред је важио до завршетка Првог балканског рата 30. маја 1913. године.
Надежда се кретала са трупама генерала Живковића и средином марта 1913. била је са војном болницом у Призрену. У паузама снимала је ратне сцене фото-апаратом, правила цртеже, скице пејзажа, ликова официра и војника. Крајем марта боравила је код Љуме на обали Дрима у Албанији („испод куле Леке Капетана где се шеће Роксанда ђевојка”). Тада настаје и чувена слика „Везиров мост”, у време када је сама „као једина болничарка неговала 80 тифусних болесника”.
На полеђини слике "Везиров мост" Надежда је оставила кратак запис о контексту бојишта које је насликала: „Својих 8 палих другова осветише са 40 Арнаута војници 2 чете 2 батаљона ХI п. пука ’Кара Ђорђе” — 19 марта 1913 године’ — Надежда Петровић. Везиров Мост.”
Запис није био само сведочанство о страдању, већ и о праведној освети. Надежда је и пре почетка рата вредности части и јунаштва смештала је у колективну мисију националног ослобођења. У том контексту, Надеждин запис није био само само у служби меморијализације, већ и митологизацији рата и освете као моралне обавезе. При томе је сама слика Везиров мост, као и фотографија Надежде док је ствара, временом произведено у дело које спада у класична места сећања у заједничкој сфери памћења нације.
БОРАВАК у Призрену доживела је као тријумф и освету на Арнаутима који су деценијама прогањали српски народ, посебно у светлу погибије њеног пријатеља четничког војводе Лазара Кујунџића 1905. у оближњој Великој Хочи, који је потом сахрањен у Призрену.
У мају 1913. боравила је у манастиру Грачаница, где је дошла да види „ову најлепшу нашу apxитектуру”. У то време настаје и истоимена слика. Потом је њена пољска болница са Косова кренула за Скопље. Ускоро, 30. маја 1913, потписан је мир са Турском, чиме су завршене војне операције.
Надеждина верзија модернизма у сликарству (спој модернистичких ликовних постулата и репрезентативних слика земље и људи) свој пуни интензитет добила је управо у завршној, ратној фази сликарства од 1913. до 1915. Њена уметничка тематика топографски и идеолошки пратила је ратни пут којим је пролазила, с тим што су призоре анонимних људи и пејзажа заменила знаменита национална места, попут манастира Дечана или Грачанице. Њене слике српских манастира надилазе уобичајени историјски осврт на древну баштину. Они су у Надеждином доживљају израсли у колористичке визије које својим силовитим набојем чине омаж повратку изгубљеног наслеђа.
СУТРА: НАДЕЖДА И ЗВАНИЧНО ПОСТАЈЕ РАТНИ СЛИКАР
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
НЕПРЕГЛЕДНЕ КОЛОНЕ НА ПРЕЛАЗУ ШИД: Ево колико теретњаци чекају на излазу из Србије
14. 07. 2026. у 19:48
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
АМЕРИЧКЕ СНАГЕ НАПУШТАЈУ ИРАК Заиди: Од овог датума креће повлачење војске
ИРАЧКИ премијер Али ел Заиди изјавио је данас да ће америчке војне снаге напустити Ирак до 30. септембра, оценивши да његова посета Вашингтону представља почетак нове фазе у односима две земље, засноване на економској сарадњи, а не на војним везама.
14. 07. 2026. у 19:45
НОВИ ЈЕЗИВ СНИМАК ДРАМЕ У АВИОНУ: Супруга држи Србина да не испадне из авиона (ВИДЕО)
НА лету из Солуна за Михнен прошлог петка догодио се инцидент када је током лета пукао прозор авиона, а онда је дошло до декомпресије кабине.
14. 07. 2026. у 17:57
ВОДИТЕЉКА ГОДИНАМА НЕ СПАВА СА МУЖЕМ: "То је за мене трауматично!"
ВОДИТЕЉКА са супругом већ годинама не спава у истом кревету...
14. 07. 2026. у 11:17
Коментари (0)