знаменити Срби
Грофови и барони: У аустријској војсци знатно се повећава број Срба официра који су носиоци племићких титула
КРАЈЕМ XVIII века, у аустријској војсци знатно се повећава број Срба официра који су носиоци племићких титула, те тако, рецимо, знамо да је године 1797. један од њих био и Јован Јосиф Букарица фон Зворник и Зубретић, син натпоручника, који је добио племство.
03. 05. 2026. у 21:19
Срби официри чували народ од унијаћења: Политички положај у Аустријској монархији учвршћен и потврђен и преко неспорних војничких заслуга
САВА Продановић у свом спису о Србима у аустријској војсци даје описе пуковника, узимајући раздобље од 1744. до 1810. године.
02. 05. 2026. у 23:52
Шеснаест генерала Срба у бечкој војсци у XVIII веку: Генерал Сава Продановић је вештине демонстрирао пред царицом Маријом Терезијом
ЗА одређивање судбине српског народа у Хабзбуршкој монархији без сумње је од изузетне важности удео Срба у одбрани ове државе од њених бројних спољашних па и унутрашњих непријатеља.
01. 05. 2026. у 23:59
Српски рјечник најава нове ере у култури Срба: Штампарија Јерменског манастира одиграла је у XIX веку велику улогу за словенске народе
БИЛЕ су то бурне године XIX века у Европи, у којој је створена коалиција великих сила - Аустрије, Русије, Енглеске и Пруске - са искључивим циљем да удруженим снагама скрши Наполеонову моћ.
30. 04. 2026. у 23:59
Срби некад, као ни данас, нису марили за новине: "Новине Сербске" биле први лист који је међу Србима ширио вести о осталом словенству
О ВАЖНОСТИ Беча за развој српског штампарства свакако сведочи и то што су се из овог града огласиле и прве српске новине.
28. 04. 2026. у 23:59
Католичка црква надзире штампање српских књига: На молбе српских митрополита за оснивање штампарије, из Беча стизао негативан одговор
ПОСЛЕДЊА књига која је изашла из штампе на српском језику - изашла је у Венецији, из штампарије Бартоломеја Гинамија 1637. године.
22. 04. 2026. у 23:55
Самозвани деспот први Србин становник Беча: За време опсаде 1683. посебно се истакао Ђорђе Михајловић, који је показао велику храброст
О ДОЛАСКУ Срба у Беч и њиховом поновном насељавању током XVI и све до краја XVII века мало се зна. Из архивских докумената знају се имена српских трговаца, на челу са Јованом Деодатом, које је цар Леополд 14. јуна 1670. ослободио плаћања тридесетнице, царине и земаљског намета на новац који његови лиферанти носе у Беч.
21. 04. 2026. у 18:00
Слика старе отаџбине спас од асимилације: Средином 18. века масовна сеоба Срба у Русију - Царица Јелисавета I поверила им је чување границе
СЛОЖЕНЕ прилике у којима се обрео српски народ у аустријској империји током XVIII века недвосмислено упућују на више културних слојева, на њихово преплитање и понекад остварене симбиозе.
20. 04. 2026. у 23:50
Суочавање српског народа са новим противницима: Због војничких заслуга, Срби су постали прворазредан чинилац аустријске државне политике
У СВОМ знаменитом делу „Доситеј Обрадовићу историјској перспективи XVIII и XIX века” Мита Костић је с правом написао: „Терезијански Беч био је права етнографска минијатурна слика многонародне Хабзбуршке монархије”.
19. 04. 2026. у 23:59
СРПСКИ ТРГОВЦИ УРБАНИЗУЈУ ЗАГРЕБ: Српски живаљ је одиграо важну улогу у урбанизацији и претварању Загреба у главни град Хрватске
ИЗВОР за упознавање Срба трговаца и занатлија представљају и огласи у часописима и новинама, у којима они нуде своје производе. Овде су наведени само изабрани примери.
09. 04. 2026. у 19:42
СРПСКИ ТРГОВЦИ ОСВАЈАЈУ ЗАГРЕБ: Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић
КАО трговци и занатлије, у Загребу се истовремено јављају и Срби и Грци. Била је то посебна врста источњачких трговаца, окретних, вредних, штедљивих, који су се брзо приљубили уз већ постојећи слој Загрепчана, савлађујући притом све могуће отпоре староседелаца. Никаква настојања старих цехова у Загребу нису била у стању да их задрже.
08. 04. 2026. у 18:00
СПЕЦИФИЧАН ИЗРАЗ СРПСКИХ МАЈСТОРА: Неукротива машта Душана Џамоње изнедрила је бројне величанствене скулптуре и споменике
СЛИКАР и графичар Златко Прица рођен је у Печују 1916. године. Од 1937. до 1940. студирао је на Уметничкој академији у Загребу. Његово сликарство од почетка је обележено наглашеним димензионизмом, што га приближава експресионистима.
07. 04. 2026. у 23:58
ПЕЧАТ СРПСКИХ СЛИКАРА У ЛИКОВНОМ ЖИВОТУ ЗАГРЕБА: Особену сликарску судбину имао је Стојан Аралица, највећи српски сликар пореклом из Лике
НА ОСОБЕН начин, уметнички живот у Загребу обогатио је сликар и графичар Миленко Ђурић.
06. 04. 2026. у 23:59
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ЗАГРЕБАЧКИ СРБИ У МУЗИЦИ СЕ ОПРЕДЕЉУЈУ ЗА ХОРОВЕ: У музичком животу Срба у Загребу надмоћно је владало хорско певање
У КРУГУ српских музичара који су делом свога живота били везани за Загреб био је и др Јован Пачу, рођен 1847. године.
04. 04. 2026. у 18:00
МУЗИЧКУ КЛИМУ СТВАРАЈУ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Петар Коњовић је после Великог рата био директор Опере и интендант Хрватског народног казалишта
У ЗАГРЕБУ су јавни наступи српских певача или беседе на прославама Св. Саве били прворазредни друштвени догађаји, па се вести о њима могу наћи и у новинским приказима.
03. 04. 2026. у 22:15
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
НЕЗАБОРАВ ЗА ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ НЕМАЊИЋА: У Српском културном центру "Спона" у Скопљу одржана предавања доцента др Јасмине Ћирић
ПЛОДНА сарадња Српског културно-информативног центра "Спона" у Скопљу и др Јасмине С. Ћирић, доцента Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, још једном је резултирала изузетно посећеним предавањима у Северној Македонији.
01. 04. 2026. у 06:30
"СРБОБРАН" - УТИЦАЈНЕ НОВИНЕ ИЗ ЗАГРЕБА: У неколико масовних антисрпских демонстрација у Загребу страдала је имовина српске цркве и грађана
ШТАМПАРСТВО код Срба у Загребу обнавља се оснивањем прве српске штампарије коју је отворио Павле Паја Јовановић, и која је почела да ради 25. маја 1892. године.
31. 03. 2026. у 23:59
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда
ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.
29. 03. 2026. у 23:59
УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској
У РАЗВОЈУ Загреба видно место је заузимало позориште, које се постепено уграђивало у темеље пробуђене националне свести Хрвата. Та свест се једва може замислити без учешћа православних становника града, који су позориште новчано помагали и били укључени у његов уметнички развој, као писци, глумци и интенанти.
28. 03. 2026. у 18:00
СРБИН ПОСТАЈЕ УПРАВИТЕЉ ЗАГРЕБАЧКОГ КАЗАЛИШТА: Др Јован Суботић успешно је повезивао српске и хрватске културне и политичке центре
МЕЂУ српским друштвеним радницима у Хрватској једно од водећих места припадало је и лекару др Лази Поповићу, рођеном 1877. године.
27. 03. 2026. у 18:00
СРБИН НА ЧЕЛУ ХРВАТСКОГ САБОРА: Светозар Прибићевић је од почетка био значајан фактор политичког живота
СВЕТОЗАР Прибићевић, рођен 26. октобра 1875, један је од истакнутијих политичара које су Срби имали у Хрватској.
26. 03. 2026. у 18:00
