СРПСКИ ТРГОВЦИ УРБАНИЗУЈУ ЗАГРЕБ: Српски живаљ је одиграо важну улогу у урбанизацији и претварању Загреба у главни град Хрватске

ИЗВОР за упознавање Срба трговаца и занатлија представљају и огласи у часописима и новинама, у којима они нуде своје производе. Овде су наведени само изабрани примери.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

У „Србобрану” за 1897. године оглашава се трговац г. Поповић који држи трговину сјемења, рекламира складиште свију врсти четака, чешаља и кичица, творница уљаних боја, трговина боја и градива и велико складиште лака. Радња му се налазила на Јелачићевом тргу бр. 6. Д. Ценић у Гундулићевој улици бр. 17. препоручује своју најбоље уређену трговину мирођија, прекоморске робе, укусна вина, пива и жита, уз  обавезу тачне и солидне послуге.

У кројачком салону М. Бастајића на Јелачићевом тргу, „примају се наруџбе на сваковрстна господска одјела, која се врло укусно и по најновијим журналима израђују. На залихи је свагда велики избор енглеске и француске сукнене робе. Израђују се и свештеничке хаљине. Цијене сталне и умјерене”.

„Месарница Јоце Кнежевића у Прерадовићевој улици, у српској кући продаје сваки дан прије и послије подне, увјек свјежа говеђа и телећа меса. Цијена је веома умјерена, мера врло добра и послуга најсолиднија.” Рекламира се и кројачки модни салон Петра Цветка, бившег пословође твртке М. Бастајића у Дугој улици бр. 10. Његова фирма нуди „велики избор финих енглеских, француских и брнских тканина и израду најфинијег одјела по најновијој моди. Цијена умјерена. Упозорујем да од свих Бастајићевих муштерија које сам послуживао, потпуну мјеру имам.”

СРПСКО коло за 1922. рекламира мењачницу Косте Арсенића у Николићевој улици бр. 3. У броју за 1923. годину рекламира се прва и најмодернија бријачка и власуљарска дворана Душана Жестића у Боговићевој улици бр. 9. Пријатељима се препоручује новоотворена трговачка кућа Светозара Богданова у Франкопанској бр. 4, која нуди све врсте мануфактурне робе на мало и  велико. Варошка пивница - Excelsior, са ложама - Плава дворана у Гајевој улици бр. 9 представља се као „ста ра, реномирана рестаурација, која има најбољу кухињу у Загребу, под изврсним водством госпођа Ћук и Милутиновић и најбоље врсте вина из околице Дарувара, Загреба, из Далмације, Загорја, Срема и Херцеговине.

То је састајалиште најотменијег загребачког и вањског света. Милан Милутиновић и М. Ћук, рестауратери” . У броју од 16. октобра 1923, Српско коло оглашава складиште штофова и мануфактурне робе на велико „Бачић и Вурдеља”, Загреб, Јуришићева улица бр. 1. Нуди се столарска радионица за градњу и покућство Обрада Бојевића у Илици бр. 12 у дворишту.

„Препоруча се за израду у ту струку засецајућих свих столарских послова.” Ту је и реклама рестаурације „Коло” - „(vis-à-vis Казалишта)”, која нуди „изврсна јела и прворазредна вина. Састајалиште елитне публике. Преко зиме свакодневни концерти, а лети импозантна башча, највећа у Загребу. Власница Марија Ћук, бивша власница ’Варошке пивнице’ и Excelsior-a.”
 Наведени примери не дају ни приближно јасну слику о снази и уделу Срба и Грко-Цинцара, који су се бавили трговином и занатством, у привредном развитку Загреба. Највише података о томе пружају сведочанства о њиховом учешћу у животу православне црквене општине. 

У УРБАНИЗАЦИЈИ и претварању Загреба у главни град Хрватске српски живаљ је одиграо важну улогу. Постоји неколико кућа у њему које су подигли или су у њима становали значајни Срби. Међу првима је Христофор Станковић (1793-1867), угледни загребачки трговац и поседник, који је купио на данашњем Тргу бана Јелачића бр. 1 једноспратницу, којој је касније дозидао други а седамдесетих година XIX века и трећи спрат. То је била грађанска кућа са стилским одликама ревидираног класицизма.Пројектовао ју је 1818. године Бартол Фелбингер, градитељ чије су зграде обележиле прво раздобље тада модерне градске архитектуре, која је Загребу дала изглед средњоевропског града. 

За Христофора Станковића везана је и зграда старог казалишта на Марковом тргу, довршена 1834. године, према пројекту оца и сина Кристифора и Антуна Крањолинија, љубљанских градитеља. Ова зграда је изведена у духу бидермајера. Осамдесетих година XIX века подигнута је у Улици Ђуре Дежелића бр. 4 једноспратница којој се не зна градитељ, а у којој је становао њен власник Бранко Јовановић, већник Краљевског стола седморице.

Та кућа постала је касније легат српске црквене општине. Ту је и палата коју је за др Богдана Медаковића пројектовао 1887. године Јанко Јамбришак, тада водећи хрватски архитекта, који је радио и на подизању нове православне цркве Св. Преображења у Загребу. Ова двоспратница, као и читав комплекс зграда на Зрињевцу, грађена је у стилу европског историзма, а њој готово идентична палата налази се у Будимпешти, у Улици Шандора Бродија, преко пута Музеја Немзети. Треба поменути, између осталих, и троспратницу на Спловници, која је припадала породици Анастаса Поповића, а грађена је од 1905. до 1907.  

Значајна је и кућа у Илици бр. 7, подигнута 1822. по пројекту Бартола Фелбингера. Првобитно је изграђена са једним спратом а 1872. је добила и други спрат, за који се као градитељ помиње Јанко Јамбришак. У монументалне грађевине спада и палата Српске банке у Јуришићевој бр. 4, коју је пројектовала фирма „Бенедикт-Барањаи” у постсецесијском стилу.

Кућа на углу Илице и Преображењске улице (Илица бр. 9 и Преображењска бр. 2) подигнута је 1929. године, а пројектовале су је архитекте Јурај Денцлер и Станко Клиска. То је једна од најранијих модернистичких кућа у Загребу, у којој је дошла до изражаја пуна функционалност. Кућа је била легат мајора Нестора Боројевића (1820-1875), који је био и одборник српске православне црквене општине. 

СУТРА: СРПСКА БАНКА У ЗАГРЕБУ ОСНОВАНА НА СВEТОГ САВУ

Препоручујемо

Друштво

0 0

НА ВЕЛИКИ ПЕТАК ВЕРНИЦИ ИЗГОВАРАЈУ ОВУ МОЛИТВУ: Снажне речи које доносе мир, веру и наду

09. 04. 2026. у 22:45

Друштво

0 1

ФАРБАЊЕ ЈАЈА МЛЕВЕНОМ ПАПРИКОМ: Природан метод за најлепшу црвену боју у ускршњој корпици

09. 04. 2026. у 22:24

Друштво

0 1

ОВАЈ БРОЈ ЈАЈА МОРАТЕ ИМАТИ У КУЋИ ЗА УСКРС: То доноси срећу и благостање по обичају

09. 04. 2026. у 22:12

Друштво

0 2

ЈЕДНУ СТВАР СУТРА МОРАТЕ ИЗБАЦИТИ ИЗ КУЋЕ: Обележавамо Велики петак, а на ово морате обратити посебну пажњу

09. 04. 2026. у 21:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације