МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу

ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.

Фото: Из књиге "Срби у Загребу"

Њему претходи долазак исусоваца у Загреб, 1606. године. Тада је уочена потреба да се у граду оснује штампарија, коју су исусовци набавили 1664. године, али је она радила слабо и на крају је завршила у оставама бискупског двора на Каптолу. Њу је Витезовић „открио”, и она му је од 1695. до 14. јуна 1706. поверена на коришћење.

Ту је 1696. штампао своју књигу "Кроника алити спомен всега свиета". На приговор да није штампао довољан број књига, поносно је одговорио: „Та би штампарија, кроз више од тридесет година заметнута, била пропала, да је ја нијесам својом бригом и трудом ускрснуо, знатним трошком обновио, те за недавног пожара 1706. с великим својим губитком спасао. Овако је по мојем горљивом настојању била на велику част и корист краљевства...”

Након одласка Витезовића у Беч, у Загребу делује низ страних штампара. То није подстакло Србе да и они отворе своју штампарију. Тек после Велике сеобе Срба у аустријску државу, 1690, српска јерархија отпочиње борбу да им царска власт одобри отварање своје штампарије. Таква дозвола тада није добијена.

Тек на крају XVIII века, Срби су у Бечу дошли у посед једне штампарије, чији је власник био Стефан Новаковић. Он је био принуђен да је, услед материјалних тешкоћа, брзо прода пештанском Универзитету. Штампарство код Срба је свој прави замах остварило тек у XIX веку, када су отворене многе српске штампарије на подручју Јужне Угарске, а и у Кнежевини Србији.

Штампарство код Хрвата доживело је преокрет у време илирског покрета захваљујући др Људевиту Гају, који је 28. децембра 1852. обелоданио оглас у којем је обзнанио да је отворио „Народну књигарницу”. Том приликом штампао је проглас у којем се каже: „Прво и особито мјесто заузимат ће вазда у народној књигарници народна југославенска књижевност и у обће дјела славјанским језиком излазећа или на славјанство спадајућа.”

У ТО ВРЕМЕ, Срби су се у Загребу користили услугама хрватских штампара, код којих излазе и нека дела српске књижевности. Тако код Фрање Жупана излазе 1847. године "Басне" Доситеја Обрадовића, а у истој штампарији 1850. године „Добрый пастыръ или проповѣди разногъ рода за све неделѣ и празднике и драге слачае за апотрєблєнїе парохіаногь свештєнства… ҥаст Ї.” како је наведено у Сербскй печатны.

Те исте, 1850. године, штампан је код Фрање Жупана и  Славољуб Стевана Фрушића, а идуће, 1851. године, „брзотиском” Лавослав Жупан издаје Српски календар за просту 1851. годину. Занимљиво је и ћирилично издање Мажуранићевог епа "Смрт Смаил-аге Ченгића", које је на корист Пензионог фонда за удовице и сирочад православног свештенства штампао 1850. по други пут код Карла Албрехта др Имбро Игњатијевић Ткалац. Брзотиском истог штампара, штампан је 1859. у Загребу Живот кн. Юлїа Агриколе одъ Кая Корнелїя Тацита, у преводу Стефана Павловића.

Код Фрање Жупана штампана је 1852. књига  Николе Беговића „Біблійска повѣстница старога и новога Завѣта и Апостолска Дѣла са писаньем Палестине од Xриста до наши времена а извода за дѣцӳ. Тридом Николє Беговића, свештеника Православне сербске обћине петриньско-сисачке, перво изданье, са приданьимы катихетіцкимь пестаньма код сваке посебне приповедке и правоачнымь изасненѣмъ, съ одобреніемъ правителствзющихъ“.

Повремено појављивање ћирилицом штампаних књига у Загребу у педесетим годинама XIX века не представља неко посебно изненађење. Тако су у наклади Драгутина Албрехта „Књиго и каменотискара у Загребу” објављене ћирилицом Вѣежбе у лѣепопису – „сложио Франио Клаић, равнатель учительскога образовалишта и градских учионах у Загребу”. Уз ове Вежбе Драгутин Албрехт приложио је 1861. и писмо, заправо наредбу Кр. Хрватско-слав. дворскога дикастерија од осмог травња т. г. бр. 583/111 којом је установљено „да се има уз латиницу учити и ћирилица у наших школах, да буде тим младежи нашој приступна књижевност и хрватска и српска”. У том свом циркуларном писму издавач Драгутин Албрехт објашњава своју молбу о претплати речима: „Саставитељ држао се је код састављања упитних предписах оног правописа којим су тискане школске књиге, испустивши само нека сувишна писмена“. 

ЗА РАЗВОЈ штампарства код Срба у Загребу од великог је значаја покретање књижевног листа "Српски забавник" који је од 5. јануара 1884. године излазио сваког петог, петнаестог и двадесет петог дана у месецу, под уредништвом Душана Рогића, а штампан је код К. Албрехта (до бр. 23) и Ф. Фишера (од бр. 23 од 25. новембра 1884) у Загребу.

Душан Рогић рођен је у Срему, у Шимановцима, 3. септембра 1855. године, а матурирао је у Сремским Карловцима 24. маја 1877, Филозофски факултет завршава у Загребу, посветивши се у почетку новинарству. На крају првог броја, уредништво се обратило јавности посебним чланком. У напису се истиче да се у Загребу већ дуже време осећа потреба за једним српским књижевним листом и то из два разлога: први је да се тиме „даје видљив знак о српскоме животу”, а други да се преко овог листа однегује српска читалачка публика.

Године 1897. Рогић је отпуштен из службе из политичких разлога и прелази у Србију, где ради као привремени учитељ. Пред Први светски рат губи му се траг у Пироту, где је службовао у тамошњој гимназији. Штуре податке о његовом животу највише дознајемо из листа који је у Загребу уређивао до 1885. године, када обуставља његово излажење. 

СУТРА: "СРБОБРАН" - УТИЦАЈНЕ НОВИНЕ ИЗ ЗАГРЕБА

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда

29. 03. 2026. у 23:59

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 16

ЧУДЕСНА ПОРУКА КНЕЗА ПАВЛА – ИДИ ЗА БЕОГРАД: У Српску академију наука и уметности, 28. јуна 1989. сам у сузама одгледала филм о Светој гори

01. 02. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације