ПЕЧАТ СРПСКИХ СЛИКАРА У ЛИКОВНОМ ЖИВОТУ ЗАГРЕБА: Особену сликарску судбину имао је Стојан Аралица, највећи српски сликар пореклом из Лике
НА ОСОБЕН начин, уметнички живот у Загребу обогатио је сликар и графичар Миленко Ђурић.
Фото: Фејсбук
Рођен је у Земуну 26. јула 1894. године. У Загребу је постао ученик Обртне школе, занимајући се за декоративно сликарство. Учење је наставио у Прагу, где се уписује у специјалну графичку школу Макса Швабинског (Max Švabinský). Године 1918. Ђурић се враћа у Загреб, где постаје наставник на Обртној школи, испољивши занимање за стару и савремену графику. У периоду од 1919. до 1925. године Ђурић је уређивао часопис „Графичка уметност”, први алманах са оригиналним бакрописима, дрворезима и литографијама југословенских и чешких графичара.
Када се алманах, после три објављене свеске, угасио, од 1921. до 1929, заједно са колегијумом графичара, почео је да издаје „Умјетност”, ревију за сликарство, графику и скулптуру. У издању графичких умјетника у Загребу покренуо је и едицију „Монографије југословенских умјетника”, посветивши прве две свеске Урошу Предићу и Влаху Буковцу, у тиражу од 400 нумерисаних примерака. Ђурић је био велики поборник старе графике, приказујући њен развој од XVI до краја XIX века. Од 1924. године, у „Југословенској њиви” и осјечкој „Стражи” излазили су његови радови посвећени графичком делу Христофора Жефаровића и Захарија Орфелина.
Ђурић је у два маха писао о гомирској иконописачкој школи у XVIII веку, први пут у београдском „Илустрованом листу” од 25. октобра 1925, у бр. 43, а други пут у часопису „Живот и уметност”, у бр. 1 за 1936. годину. Први се, после Манојла Грбића, занимао и за уметничке и стилске проблеме ове иконописачке школе, чије је стварање било под утицајем јужноруског декоративног барока. Израдио је и неколико циклуса у акварелу и бакропису, реалистички приказујући библијске мотиве и ведуте старог Загреба и Рима.
Мапа акварела носи назив „Под небом старог Загреба”, а објављена је 1922. године. Поред Бранка Шеное и Владимира Кирина, и овај српски уметник одушевљавао се поетиком старог Загреба. Своју графичку, махом бакрописну делатност посветио је библијским мотивима, које је објавио 1923, а привукао га је и „Нестали Рим”, чиме се тематски прикључује великанима европске графике као што је архитекта и графичар Ђовани Батиста Пиранези (Giovanni Batt ista Piranesi). Својим радом обележио је читаво једно раздобље српске графичке уметности, којој је остао веран до краја. Умро је у Загребу 21. јануара 1945. године.
ПО ОПРЕДЕЉЕЊУ за графику, Ђурићу је био близак Душан Кокотовић, рођен 1888. године. Уметничку школу завршио је у Загребу, а студије је наставио на Академији у Фиренци, Минхену и Бечу. Већи део живота провео је у Загребу, бавећи се претежно графиком. Израдио је више циклуса бакрописних листова Из Италије (1913), По Македонији (1914) и шест мапа посвећених старом Загребу, старом Београду, Рабу, Трогиру, Хвару и Дубровнику (1920-1931).
Раскид са Минхеном
СТОЈАН Аралица у Загребу, 1922. године приређује своју другу изложбу, која означава његов потпуни раскид са сликарском традицијом Минхена. Затим одлази у Париз, где је из основа променио свој ликовни израз. Под утицајем сугестивног Андреа Лота (André Lhote), Аралица је прихватио његов умерени кубизам, упорно тражећи свој сликарски пут.
Године 1945. Кокотовић се определио за ратну тематику, па тако настаје циклус бакрописа „Трагом IV и V офанзиве”. У ранијим радовима, његов изражајни графички језик створен је ослањањем на дискретне црно-беле контрасте, а касније тежи синтетизовању графичких линија, што га доводи до сведених, једноставних облика. Поред графике, огледао се и у уљу и акварелу, сликајући пејзаже са наглашеним колоритом. Умро је 1953. године.
ОСОБЕНУ сликарску судбину имао је Стојан Аралица, највећи српски сликар пореклом из Лике. Рођен је 1883. у селу Шкаре код Оточца. После положене матуре у Осијеку, отишао је у Минхен, где је учио у приватној сликарској школи X. Книра (H. Knirr). Следеће године улази у Академију, најпре у класи Карла Малча а затим Лудвига Хертериха (L. Herterich). У то време се још није развио његов осећај за боју, за светао колорит који су француски импресионисти већ давно открили. За време Првог светског рата живео је и радио у Загребу, где је имао приватну сликарску школу.
Године 1919. приредио је прву самосталну изложбу. Његови рани радови настали су под утицајем Хертериха, чијег се стила ослободио тек након студијских путовања по Италији, Шпанији и Северној Африци.
Тражење свог сликарског пута све више је осветљавало Араличину палету, кубистичко грађење слике повукло се у корист колорита који богато краси све његове слике. Године 1941. прелази у Београд, где постаје члан групе „Шесторице”. Доследно колористичко опредељење остварио је у низу сунчаних пејзажа, па и у мртвим природама. Његов смисао за неговани ликовни сензибилитет у потпуности је био посвећен боји. Умро је 1980. године.
ЗАГРЕБАЧКИ ђак био је и Федор Ваић, који је на Уметничкој академији дипломирао 1932. године. Своја уметничка знања допунио је на бројним путовањима по иностранству. Као ђак Томислава Кризмана, и он се определио за црно-беле графичке контрасте, посебно у техници ситографије и дрвореза. Излагао је 1934. у Загребу као члан групе „Земља”, наглашавајући у својим радовима социјалну тематику. Касније се све више опредељивао за чисту линију, која сугерише меку моделацију, посебно приликом сликања актова. Као изразити лирски уметник, избегавао је фактографско приказивање архитектуре.
Са лако набаченим бојеним мрљама, Ваићеве слике се сведеном формом приближавају лакоћи коју имају велики мајстори јапанског сликарства. Био је један од најплоднијих илустратора књига, опремио је на стотине дела домаћих и страних аутора. Своју најзначајнију мапу литографија посветио је сликовитости старог Загреба.
СУТРА: СПЕЦИФИЧАН ИЗРАЗ СРПСКИХ МАЈСТОРА
ЦНН ОБЈАВИО ДА ЈЕ ИРАН ПРОГЛАСИО ВЕЛИКУ ПОБЕДУ, ТРАМП ПОЛУДЕО Саопштење је велика превара, надлежни утврђују да ли је почињено кривично дело
ИРАН је саопштио да је остварио велику победу и приморао Сједињене Америчке Државе да прихвате његов план у 10 тачака, наводи се у саопштењу Врховног савета за националну безбедност Ирана које су пренели државни медији, тврди ЦНН. Трамп је на обајву ЦНН-а експресно реаговао и оптужио их за превару.
08. 04. 2026. у 02:39
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
ШОК: "Амери НИСУ спашавали пилота - КРАЛИ су обогаћени уранијум! Катастрофа за Вашингтон"
БАГЕЈ је назвао операцију спасавања катастрофом за Вашингтон, јер иранска војска тврди да су њене снаге уништиле два хеликоптера Црни јастреб и два војно-транспортна авиона Ц-130.
06. 04. 2026. у 19:11
Коментари (0)