Католичка црква надзире штампање српских књига: На молбе српских митрополита за оснивање штампарије, из Беча стизао негативан одговор

ПОСЛЕДЊА књига која је изашла из штампе на српском језику - изашла је у Венецији, из штампарије Бартоломеја Гинамија 1637. године.

Фото: "Википедија"

Био је то један псалтир, иза чијег објављивања настаје дуго затишје у српском штампарству. У том веку обновљена Пећка патријаршија није имала моћи да на свом пространом јурисдикционом подручју обнови иједну штампарију, упркос чињеници да је у претходном веку радило више, махом манастирских штампарија, нпр. у Горажду, Рујну, Грачаници, Милешеви, Мркшиној цркви, а јавиле су се и штампарије у градским срединама - у Београду и Скадру.

Графичке технике свеле су се тада на отискивање дрворезних „абагара” и појединачних икона, а потребу за штампањем црквених књига надокнађивали су неуморни преписивачи, као и штампане књиге које су стизале као поклон из царске Русије. 

Иако нема поузданих извора о напорима Пећке патријаршије да до избијања аустро-турског рата измени ово стање, не може се ни тврдити да су српски патријарси сасвим занемаривали улогу и значај штампаних књига. Напротив, о напорима у том смислу сведоче и први званични додири Српске цркве са царском влашћу у Бечу, до којих долази у тешким часовима Велике сеобе     1690. године. Одмах по досељењу је патријарх Арсеније III Чарнојевић поднео цару Леополду I молбу, где је тражио дозволу да може основати школе и штампарију. 

И касније се мудри патријарх Арсеније III Чарнојевић враћа на свој захтев да му се одобри отварање штампарије за потребе пресељених Срба. Тако 1698. патријарх тражи да му се уступи сечујски доминијум, како би тамо могао да подигне манастир, школе и штампарију. Још једном, 16. јануара 1706. пред своју смрт, патријарх Арсеније III тражи дозволу да може основати штампарију за новонасељене Србе. Све те молбе су, међутим, остале неуслишене, јер је царска политика према Србима подразумевала непристајање на такве захтеве.

И после смрти патријарха Арсенија III Чарнојевића такве молбе су одбијане, о чему сведоче и узалудни покушаји митрополита Вићентија Поповића из 1721. године. Одбијен је 1731. године и Мојсије Петровић, када је као београдски митрополит упутио представку Дворском ратничком савету у којој је тражио да му се дозволи да о свом трошку оснује једну „грчку штампарију”. 

ОДБИЈЕН је и енергични карловачки митрополит Павле Ненадовић који се 1750. године одважио да Илирској дворској депутацији у Бечу упути молбу за дозволу да штампарију отвори у сремском манастиру Раковцу, а да се манастиру додели привилегија за овакав посао. Не изненађује одговор Илирске дворске депутације од 10. новембра 1750. да се „Рацима” не може дозволити да штампарију оснују тамо где они хоће, већ само у неком месту где би она била под сталном присмотром Католичке цркве. На тај би се начин у свако доба имао увид у све оно што се у њој буде штампало...

На тој седници предложено је да се штампарија са ћириличким словима оснује у Осијеку и стави под надзор тамошњих језуита, па је такав предлог достављен царици на коначно усвајање. Митрополит Ненадовић није могао да прихвати предлог Депутације, због чега је одмах упутио жалбу на такво решење и предложио да се штампарија отвори у Раковцу или у Сремским Карловцима, где би радила под његовим личним надзором.

Занимљиво је да је овога пута Депутација повољно решила митрополитову молбу, предложивши царици Марији Терезији да митрополиту Ненадовићу одобри оснивање штампарије у његовој карловачкој резиденцији. Упркос озбиљним припремама па чак и добијеној дозволи, у митрополитској резиденцији у Сремским Карловцима штампарија није никада прорадила. Сва је прилика да у овом случају кривица није била до митрополита Ненадовића већ до председника Илирске дворске депутације грофа Кенигсега Ерпса.

И док је царска администрација оклевала са решавањем питања штампања српских књига, не одговарајући ни на молбе за добијање једне штампарије, у Бечу су од 1741. до 1745. ипак штампане неке књиге од изузетне важности за Србе. Најпре је 1741. зограф Христофор Жефаровић у заједници са бечким гравером Томасом Месмером, штампао у техници бакрореза књигу Изабражениј’ оружиј’ илирических (Стематографија), дело које илуструје врхунац политичких тежњи патријарха Арсенија IV Јовановића да му царица Марија Терезија призна јурисдикцију над целим Илириком. 

ИДУЋЕ, 1742. године Жефаровић је опет у Бечу и истом техником отискује бакрорезне плоче своје књиге: Поученије свјатителскоје к новопостављеному јереју. То је књижица савета свештеницима после рукопо- ложења, која је дословно преведена са руског оригинала.13 Највероватније је после ове књижице Жефаровић око 1742-1744. у Бечу преклиширао неки руски буквар, чији примерак још није откривен, а исти је случај и са његовом књижицом Мѣсѧцословъ штампаном око 1743-1744.

Најзад, у преводу Павла Ненадовића, народног секретара, Жефаровић је 1745. године штампао у Бечу важно дело: Привилегіи чреz блаженнoга императориа…, до чијег објављивања долази после царичиног потврђивања српских привилегија добијених од царева Леополда I, Јосифа и Карла VI и њиховог регистровања на Сабору у Пожуну 1744. године.
Најзад, своје последње дело штампано у Бечу Христофор Жефаровић је објавио 1748. То је књижица Симеона Симоновића: Описание старог града Јерусалима, чији садржај припада омиљеној и популарној хаџијској књижевности која има за циљ да подстакне путовања у Палестину и обилазак светих места.

СУТРА: ЦАРИЦА ЛИЧНО ОДОБРАВА ШТАМПАРИЈУ НА ЋИРИЛИЦИ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

Самозвани деспот први Србин становник Беча: За време опсаде 1683. посебно се истакао Ђорђе Михајловић, који је показао велику храброст

21. 04. 2026. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ТИТО ЈЕ РАТОВАО БЕЗ ОБЗИРА НА ПОСЛЕДИЦЕ: Британске службе нису прецизно установиле свој допринос у пучу 27. марта 1941.

04. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ИЗДАЈНИК ХИТЛЕРА ПОСТАЈЕ НАЈВЕЋИ СТАЉИНОВ ТРОФЕЈ: Толстој осуђен је у Лондону јер је писао како су Британци предали Совјетима антикомунисте

24. 02. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

УМРО СА МИШЉУ КАКО ДА ЗАУСТАВИ СВЕТСКИ РАТ: Теслини посмртни остаци пренети из САД бродом "Србија" тек 1957. године

28. 02. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације