Самозвани деспот први Србин становник Беча: За време опсаде 1683. посебно се истакао Ђорђе Михајловић, који је показао велику храброст

О ДОЛАСКУ Срба у Беч и њиховом поновном насељавању током XVI и све до краја XVII века мало се зна. Из архивских докумената знају се имена српских трговаца, на челу са Јованом Деодатом, које је цар Леополд 14. јуна 1670. ослободио плаћања тридесетнице, царине и земаљског намета на новац који његови лиферанти носе у Беч.

Фото: из књиге "Срби у Бечу"

Нешто касније, 12. октобра 1674. цар Леополд је наредио Угарској дворској комори да се тројици српских трговаца из Београда: Емануилу Николићу, Јовану Дијаноми и Маноли Глири, врати роба купљена у Бечу, а заплењена у Ђуру. Спор око заплене отезао се све до 1713, када је бечки трговац Јован Деодато упутио цару опширну представку, молећи повраћај одузетог новца и коначно решење у своју корист.

И аустријска наука већ давно је уочила допринос српских трговаца цветању њене трговине са Истоком. Заједно са Јерменима, Срби су остварили и неку врсту монопола у посредовању између Истока и Запада. За период од 1663. до 1668. израчуната је вредност у новцу извоза и увоза српских трговаца: за целокупни извоз-увоз између Будима и Беча добијена је сума од 8.560 форинти, а на релацији Београд-Беч сума од 33.604, што укупно износи 42.164 форинте. 

Успешност пословања српских трговаца у Бечу и Београду свакако је изазивала живу конкуренцију аустријских трговаца, па су они, упркос опасностима при путовањима у Турску, одлучили да и сами окушају трговачку срећу. Међу познатијим Србима у Бечу свакако се истакао Ђорђе Михајловић, који је за време опсаде Беча 1683. показао велику храброст доносећи у више махова у царски табор драгоцене информације прикупљене у турском табору.

СА ПУНО вероватноће може се претпоставити да су први Срби који су крајем века стално настањени у Бечу стигли у овај град уз турску војску која га је опседала 1683. године. После турског пораза поједине породице задржале су се изван градских зидина у насеобини која је названа Ratzenviertel, по речи Рац, како су Срби називани у угарским и аустријским  документима. Каснији назив Rattenviertel везује се за појаву великог броја пацова у том крају.

Цео тај крај је био веома запуштен, а налазио се далеко изван спољних градских бедема који су опасивали варош све до изградње Ринга 1850. када су ове средњовековне зидине коначно порушене да би их заменили новопројектовани пространи булевари. Занимљиво је да се у документима као поседник једног дела овог сиротињског насеља помиње и неки Фердинанд Рац. Ово Рац је надимак који се у XVIII веку често јавља у пописима угарских трговаца несумњиво српског порекла.

Првобитно ознака за етничко порекло, усталила се током XVIII века као презиме. Занимљиво је и да је у овом сиромашном предграђу града Беча и данас сачувана зграда у којој се некада налазила кафана „Код бекства у Египат” Лако је претпоставити да је назив ове кафане везан за избегле Србе, који су на тај начин себе и своје потомство подсећали на сопствене избегличке дане.

ПРВИ идентификовани Србин који је силом прилика постао становник Беча може се везати за политичке прилике које су наступиле после слома турске војске под овим градом 1683. Био је то гроф Ђорђе Бранковић, самозвани деспот Илирика, који је себе прогласио за потомка деспота Ђурђа Бранковића. Иако се Бранковић спремно прикључио царској војсци која је ратовала у Србији, у Бечу је стално расло подозрење према овом необичном а тако амбициозном човеку који је сањао о обнови српске државе под аустријском врховном влашћу.

Сигурно је да се овакви планови нису поклапали са аустријским државним интересима, због чега је војним командантима наређено да грофа ухапсе и допреме у Беч. Тако се 1689. гроф Ђорђе Бранковић нашао арестиран у царском дворском шпиталу. Из овог шпитала Бранковић је пресељен у гостионицу „Код златног медведа” чији је власник био Андрија Донер. Како је гроф Ђорђе Бранковић био царски затвореник, надзор над њиме преузела је стража, док је квартир он сам плаћао. Очигледно је да је гостионичар Донер био незадовољан својим нежељеним гостом, чији су чувари плашили друге госте, па је на његову молбу почетком јануара 1701. градоначелник Беча замолио доњоаустријску владу да исели Ђорђа Бранковића.

Од тог тренутка око смештаја грофа Бранковића почиње преписка између грађанских и војних власти. Дворско ратно веће је 9. марта 1701. доставило акт у којем саопштава да на бастаји нема места за Бранковића. Овакав став Дворског ратног већа подстакао је доњоаустријску владу да 11. марта 1701. моли цара Леополда I да се Бранковић изведе из гостионице Донера, наводећи да је овде већ десет година затворен.

Питање несрећног грофа Бранковића повлачило се и идуће, 1702. године.Тако је 26. јануара 1702. Дворска комора одговорила аустријској Дворској канцеларији да она није сместила Бранковића на старом Флајшмаркту. Почетком 1702. чак се и власник гостионице Донер лично обратио цару Леополду I са молбом да се Бранковић исели. 

Познато је и како је окончан боравак грофа Ђорђа Бранковића у Бечу. Упркос свим молбама српског становништва, па и руске владе, да се несрећни интернирац пусти на слободу, аустријска власт га је и даље сматрала опасним по своје империјалне планове. Одлучилли су да се гроф Ђорђе Бранковић ипак удаљи из Беча. За његово ново боравиште изабрано је место Егер у Судетској области. Овде, далеко од свог народа који је и даље тражио његово ослобађање, гроф Ђорђе Бранковић, несуђени деспот Илирика, остао је све до своје смрти 1711. године. 

СУТРА: КАТОЛИЧКА ЦРКВА НАДЗИРЕ ШТАМПАЊЕ СРПСКИХ КЊИГА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

Слика старе отаџбине спас од асимилације: Средином 18. века масовна сеоба Срба у Русију - Царица Јелисавета I поверила им је чување границе

20. 04. 2026. у 23:50

Фељтон

0 3

РАСПИРИВАЊЕ ЉУБАВНЕ НАДЕ У РАНКОВИЋЕВОМ КАБИНЕТУ: Ђиласа сам једва убедила да нисам била удата и да он није био познати словеначки партизан

11. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 7

ДОГОРЕВА ФИТИЉ НА СВЕЋИ ТЕСЛИНОГ ЖИВОТА: "Поздравите моју стару домовину, ја је никада више нећу видети..."

25. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације