Локалне новине имају од 1857. године: Вршчани међу првима препознали значај јавне речи (ФОТО)

ВРШАЦ је, као средина богате културне традиције, имао значајно место у развоју штампе на овим просторима, јер су мештани још с почетка 19. века препознали значај и снагу јавне речи.

Фото: Ј.Ј.Баљак

У том граду су до Другог светског рата излазили локални листови на чак четири језика – немачком, српском, мађарском и румунском, док се седамдесетих година прошлог века развила толико снажна мрежа дописника националних медија, да се глас из Вршца свакодневно чуо широм бивше Југославије, па и ван њених граница.

Први сусрет Вршчана са штампом био је крајем 18. века, када су аустријски војници од своје фамилије из Беча поштом добијали часописе, годишњаке и дневне новине. Ти листови су дуго затим кружили међу мештанима, жељним сазнања о дешавањима у западном свету. У већем броју они су почели да стижу тек пар деценија касније и то посредством путујућих трговаца, вашара и цркве, па су у граду основане прве читаонице за прелиставање штампе и књига на више језика.

-Вршчани су убрзо престали да се задовољавају само вестима из спољњег света, па је 1857, из штампарије пруског досељеника Едуарда Кирхнера, почео да излази први локални лист у Вршцу „Werschetzer Gebirgsbote“, на немачком језику. Тек деценију касније и Срби су покренули своје новине „Вршачка кула“, што је био прави подухват. Оне су настале две године пре чувеног „Панчевца“ и 37 година пре „Политике“ – истиче вршачки библиотекар Тамаш Фодор.

Фото: Удружење Феликс Милекер

Ови и сви потоњи листови имали су сличан садржај. На првим страницама објављиване су вести из света, па тек онда локалне приче, као и конкурси, цене намирница, спискови општинских чиновника, Месечеве мене, хороскоп, писма читалаца... Незаобилазан део чиниле су и рекламе.

-Неретко се дешавало да српска, немачка и мађарска штампа исти догађај представе на другачији начин, онако како је њима одговарало, што је био мач са две оштрице. Поједине новине су биле и оружје за политичке обрачуне, као, на пример, „Вршачка кула“, коју је 1894, после дводеценијске паузе, накратко обновио Мита Поповић – додаје Фодор, уз појашњење да је „Вршачка кула“ најдуговечнији вршачки лист, јер је са више прекида трајао готово 160 година, док су прве вршачке новине „Werschetzer Gebirgsbote“ излазиле до 1941. године.

Фото:

Други светски рат донео је огромне промене у вршачком новинарству. Немачка и мађарска штампа су потпуно ишчезле, а појавила се румунска, попут „Либертатее“, која је 1945. основана у Вршцу, а четири деценије касније преселила у Панчево, где и данас ради. Српска штампа била је сведена на неколико недељника, који нису били дугог века, јер је тадашња политика била усмерена на јачање покрајинских и државних листова. Тако су се и појавили први вршачки дописници „Новости“, „Политике“, „Политике експрес“, „Дневника“, РТС, РТВ... Углавном су извештавали о питомим темама из мирног банатског града, а два пута су, због близине границе са Румунијом, имали и светске ексклузиве – када су се 1968. Тито и Чаушеску ненајављено састали у Вршцу и када је 1989. у Темишвару избила револуција.

Фото: Приватна архива

-Тих шездесетих година нисмо били технички опремљени за обављање дописничког посла. Руком писане текстове смо слали поштом или смо их диктирали телефоном у поштанској говорници. Тако сам, када сам 24. августа 1968. случајно код Градске куће видео Броза, а недуго затим и Чаушескуа, брзо отрчао до тадашњег хотела „Србија“ да телефоном известим редакцију о ненајављеној посети. Наравно да су уредници посумњали да сам баш ја са друге стране жице, јер је све то деловало као нека шала, па су вест морали да провере пре објављивања – присећа се први дописник „Новости“ из Вршца, пензионер Драгослав Живојнов Жоле, који је за наш лист почео да пише још као гимназијалац.

Данас је новинарство у Вршцу сведено на свега пар имена. До пре десетак година у том граду је постојало пет локалних телевизија, два недељника, два портала и седам дописника штампаних и електронских медија. Сада ради само једна телевизија, чији власник тешком муком издаје и недељник „Вршачке вести“, иначе прве приватне локалне новине у Србији. Уз један периодични лист и три портала, ту су и дописништва РТС и РТВ, док је једини дописник штампаних медија потписник ових редова.

Фото: Ј.Ј.Баљак

МУЗЕЈ НОВИНАРСТВА

ИВАН Бабић, некадашњи дописник „Политике експрес“ и дугогодишњи власник локалне телевизије „Лав“ и недељника „Вршачке вести“, у својој старој кући је, у част своје професије, основао први неформални музеј новинарства у Србији. Ту баштини више стотина старих новинарских апарата – од шапилографа, телепринтера и магнетофона до првих дигиталних камера и фото-апарата – као и преко 3.000 филмских трака са снимцима старог Вршца, све примерке локалне штампе од Другог светског рата до данас, преко 5.000 црно-белих радних фотографија…

-Добар део историје Вршца био би бачен, да га ја нисам сачувао. Такву ретку и богату снимљену и архивирану документацију немају ни неке државне установе задужене да се историја не заборави – истиче Бабић.

Препоручујемо

Репортаже

0 1

"Мама волим те" - Воја (24) је "изговорио" први пут: Захваљујући таблету, младић с аутизмом може да искаже у њему "заробљене" речи (ФОТО)

20. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 4

Свет икона део је мог духовног пута: Сликар Новица Станковић, од Високих Дечана до Почајевске лавре у Украјини, усавршавао таленат (ФОТО)

18. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 2

УЗ храну подари сваком и лепу реч: Мирослава Стевановић из Чачка, већ 20 година волонтер у тамошњој народној кухињи

17. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 1

Љубав и пажња и од волонтера: Последњих година све више људи се пријављује да се дружи са штићеницима центра у Звечанској (ФОТО)

16. 04. 2026. у 17:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације