Љубав и пажња и од волонтера: Последњих година све више људи се пријављује да се дружи са штићеницима центра у Звечанској (ФОТО)

ВЕЋ три године проводим време са девојчицом која ускоро пуни седам. У почетку је било изазовно, док се нисмо упознале, али с временом, наш однос је постајао блискији. Идемо на Аду, у Кнез Михаилову, биоскоп, тржне центре, музеје. Често сама бира куда ћемо. Имамо своје форе, наш измишљени језик, смислиле смо песму коју певамо сваки пут док пролазимо подземним пролазима. Годинама смо је допуњавале и сад траје скоро десет минута. Најважније ми је да ми верује, и ја њој.

Д.Б.М.

Ово нам каже Ленка Бранковић, један од волонтера који своје слободне време и пажњу посвћује деци у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској. И она је некада била штићеник ове установе, а данас је социјални радник. У последње време штићеници имају оно што им највише недостаје, некога ко долази у Звечанску само због њих. За само месец дана пријавило се око 60 волонтера, спремних да им једном недељно поклоне време, пажњу, загрљај.

- Та деца, нарочито она без родитеља, чезну за неким ко је само њихов и да они буду само нечији - каже Љубиша Јовановић, помоћник директора Центра у Звечанској. - Волонтер постаје важна особа у њиховом животу. Зато волонтери морају да процене себе, колико имају времена, енегије, да ли децу са којом се сусрећу могу да истрпе емоционално, да ли могу да се вежу и одвежу. Није лако да пронађу меру, јер не могу детету да кажу "ти си мој и ја сам само твој". То није реално. Важно је да и запослени и волонтери не везују децу искључиво за себе, већ да их уче како да граде односе и са другом децом и са одраслима.

Д.Б.М.

У Центру борави неколико стотина деце. У њему су деца лишена родитељског старања, а има и оних са сметњама у психо-физичком развоју или другим здравственим проблемима. Разговарамо у дворишту Материнског дома. Тамо волонтери проводе време са најмлађима, али и помажу младим мајкама које се суочавају са родитељством.

- У Материнском дому сам већ неколико година и најчешће радим са бебама - прича волонтер Јасминка Боде. - Бебе су интерактивне, мало их голицате, мало их насмејете и оне се смире и заспе. Неке бебе могу да се успавају само у рукама, па их носимо, а друге су мирније. Маме најчешће све лепо припреме, нахране их и дају нам упутства. У суштини, ми смо ту да младим мајкама олакшамо, да могу да изађу напоље, прошетају, попију кафу, удахну ваздух.

За девет година откад постоји програм "Волонтер друг" кроз Центар их је прошло више од 170. Идеја је да се сваки волонтер виђа годину дана једном недељно са једним дететом, да би изградили присан однос. Средства за овај пројекат обезбеђује Центар за унапређење друштва.

- Инсистирамо да у овај програм укључимо студенте факултета друштвених наука, да буду проверени, јер нам је важна безбедност деце - каже Душица Јелач, председник Центра за унапређење друштва и координатор програма који ово удружење грађана назива "Дружимо се и учимо заједно". - Студенти на тако развијају професионалне вештине, примењују теорију коју су научили. Дешава се да се волонтери више плаше како ће их деца прихватити него обрнуто. Наравно, не успе сваки однос из првог пута, али се трудимо да пронађемо најбољу комбинацију и за дете и за волонтера.

Д.Б.М.

И Душица Јелач је одрасла у Звечанској, а касније је постала социјални радник.

- Циљ нам је да волонтере добро припремимо пре него што почну да раде са децом - каже она. - Волонтери долазе у дом, упознају се са начином живота деце, пролазе обуку, раде вежбе у паровима и уче са каквом децом ће радити, каквих су карактера и из каквих средина долазе, да ли имају неких здравствених проблема, шта смеју, а шта не смеју. Трудимо се да деци омогућимо и садржаје ван дома. То су за њих велики догађаји. Ипак, све то изискује средства, а ми се највише ослањамо на донаторе. Волела бих да свако дете у дому има свог волонтера. Од прошле године почели смо да организујемо прославе рођендана, као што их имају друга деца, са тортом, поклонима, аниматорима, у парку или играоници. Верујем да ће та славља заувек памтити.

Студенти који долазе на праксу у Звечанску често се враћају као волонтери. Међу њима има и младих који студирају у иностранству. За разлику од наших студената, чије праксе трају од 30 до 80 сати, они често остају и по неколико месеци. Тако је и Јована Вучићевић, студент друштвених наука у Прагу, овде провела три месеца на пракси, па је наставила да долази као волонтер.

- Највише времена сам проводила са децом, сваког четвртка смо организовали креативне радионице - каже она. - Трудила сам се да им буде занимљиво, а да у исто време нешто науче. Цртали смо, бојили, причали о животињама, правили мале квизове. Важно је било да им задржим пажњу. Рад са децом ме је променио, научила сам да поставим границе, развила сам емпатију и стекла сигурност.

Многи волонтери са децом остају и дуже од годину.

- Имамо десетак студената и двоје-троје постдипломаца који су као и Ленка дуже од три године волонтери - каже Љубиша Јовановић. - То раније није био случај. Што једна особа дуже ради са дететом, то је боље. Тако се гради поверење и однос који је за њих изузетно важан. Ти људи често остају њихови пријатељи за цео живот, а дешава се да постану и њихови хранитељи.

Препоручујемо

Репортаже

0 1

Једно село, шест записа: У Бусиловцу код Параћина, народ чува стабла која вековима имају статус светог дрвета (ФОТО)

15. 04. 2026. у 08:00

Репортаже

0 1

Откривени гробови стари 8.000 година: Истраживања нишког ЗЗСК на локалитету Новосел међу највећима од његовог оснивања (ФОТО)

15. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 1

Слушање славуја на 30 локација: Манифестација Друштва за заштиту и проучавање птица Србије од 24. до 26. априла

14. 04. 2026. у 17:08

Репортаже

0 8

Богородичин појас доноси благодат: Једна од највећих хришћанских реликвија, која се чува на Светој Гори, биће пронета у Спасовданској литији

14. 04. 2026. у 15:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације