ШТАЛА се налазила на врху брега, покрај пута који је повезивао неколико заселака. Била је сва од дрвета.
Повезане вести
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?
На Скупштини Републике Србије одржаној 25. 3. 2021. године, на којој су посланици постављали питања премијерки и министрима, посланик Владан Глишић интересовао се о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица. На то је нејасан одговор дала министарка културе и информисања Маја Гојковић, тврде, за "Новости", водећи српски лингвисти Милош Ковачевић, Александар Милановић, Вељко Брборић и Срето Танасић. Њихов одговор министарки Маји Гојковић преносимо у целини.
13. 04. 2021. у 08:20
НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
13. 04. 2021. у 15:24
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија
У ЈЕКУ расправа о закону о ћирилици и серије текстова које објављује ваш лист о ћириличком писму - ћирилица је с неочекиване стране добила једно значајно признање које је салвама одушевљења и одобравања дочекано не само у Србији него и у такозваном региону.
06. 04. 2021. у 10:19
ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе
ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи - нема ништа!
03. 04. 2021. у 10:00
ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима
НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
02. 04. 2021. у 10:00
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
Најновије из рубрике
КАД ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО НОВА ОТАЏБИНА: Прича о "белим" Русима који су заувек променили културни живот
После Октобарске револуције, десетине хиљада руских избеглица пронашле су уточиште у Краљевини Југославији, а Београд је постао један од најзначајнијих центара руске емиграције у Европи
15. 07. 2026. у 20:00
МОНУМЕНТАЛНИ СПОМЕНИК КРАЉУ МИЛАНУ: Дело професора Зорана Ивановића у децембру ће бити откривено у Лесковцу
У ГОДИНИ када је Лесковац носи титулу Престонице културе Србије, овај град добиће споменик краљу Милану Обреновићу. Планирано је да монументална коњаничка бронзана скулптура, висине четири, односно осам метара са постаментом, чији је аутор Зоран Ивановић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду, буде отворена 24. децембра.
15. 07. 2026. у 19:24
ДОЖИВЉАЈИ ПЕТРА О‘РАДОВАНА: У припреми други део романсиране аутобиографије Паје Јовановића "Мемоари сликара"
РОМАНСИРАНА аутобиографија нашег славног уметника Паје Јовановића „Мемоари сликара“, која је први пут објављена тек крајем прошле године – након више од седам деценија од њеног настанка – у наредних шест месеци требало би да добије свој наставак.
15. 07. 2026. у 17:49
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЗОРАНА БОГНАРА СУТРА У КИКИНДИ: Представља три своје књиге
Народна библиотека „Јован Поповић“ и Град Кикинда организују сутра књижевно вече Зорана Богнара, једног од истакнутих аутора савремене поезије, чије су песме и друга прозна дела преведени на више светских језика.
15. 07. 2026. у 17:15
ОД ЧЕХОВА ДО НУШИЋА: Познат репертоар "Вршачке позоришне јесени"
ЈЕДИНИ фестивал класике у Србији „Вршачка позоришна јесен“, по 33. пут биће одржан од 15. до 21. октобра у Народном позоришту „Стерија“ у Вршцу.
15. 07. 2026. у 16:16
Zoran
20.04.2021. 13:07
Naravno da je odmor za oci. Ja napisem na latinici na engleskom Ilic(Илић) prezime i odnesem u postu u Americi i ona ne moze d a procita. Pa reko jel to vase pismo ili nije. A odstampano na stampacu.
04 27 1893
20.04.2021. 15:42
Шта на ово каже г. Вучић? Као заштитнику Срба и Србије, свакако му је стало до очувања националног идентитета?