ДОЖИВЉАЈИ ПЕТРА О‘РАДОВАНА: У припреми други део романсиране аутобиографије Паје Јовановића "Мемоари сликара"

РОМАНСИРАНА аутобиографија нашег славног уметника Паје Јовановића „Мемоари сликара“, која је први пут објављена тек крајем прошле године – након више од седам деценија од њеног настанка – у наредних шест месеци требало би да добије свој наставак.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Приређивач Владимир Петровић и новосадска издавачка кућа „Академска књига“ увелико обрађују преко 400 преосталих страна оригиналног Пајиног рукописа, у ком он говори о свом животу и друштвеним приликама након 1883. године, као и о својим зрелим стваралачким фазама.

Кажу да је тај посао знатно тежи и изазовнији од рада на првој књизи, јер је остарели сликар те текстове врло нечитко писао руком и то, сходно свом космополитизму, на чак четири језика – српском, немачком, енглеском и француском.

-Паја је мемоаре писао у дубокој старости, када је имао преко 90 година, па не чуди што је поједине сегменте понављао и што је добар део тог рукописа готово потпуно нечитљив. Многе реченице је прецртавао и на маргинама писао исправке толико ситно да нам треба лупа да видимо шта ту пише. Све те фрагменте на различитим језицима сада треба дешифровати, превести и склопити у разумљиву целину, а да, притом, не мењамо сликарев ток мисли, што је веома захтевно – каже Владимир Петровић, уз напомену да су тек на половини посла.

Он подсећа да је материјал за први део мемоара већ био прекуцан на писаћој машини и спреман за штампу, што им је знатно олакшало приређивање.

-Тај рукопис је требало да буде објављен још после Другог светског рата, али је тадашњи председник Матице српске одбио да га штампа, из не баш потпуно јасних разлога. На крају су сви Пајини мемоарски записи завршили у Архиву САНУ, у заоставштини његовог пријатеља, научника и академика Милутина Миланковића, који га је и подстицао на писање. Чак је и редиговао оба рукописа – објашњава Петровић.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Непознаница је, међутим, зашто се нико за ових 70 година није одлучио да те списе извади из прашњавих кутија и представи их јавности, већ је то повремено чињено само у сегментима. Управо зато је овај подухват приређивача „Мемоара сликара“ завредео велику пажњу читалачке публике и стручне јавности, као и награду УЛУПУДС за велики допринос историји уметности.

-За постојање мемоара сазнао сам сасвим случајно, из једног старог интервјуа редитељке Соје Јовановић, иначе Пајине блиске рођаке, која је исказала незадовољство што они нису објављени. Одмах смо кренули у потрагу, која је била детективска, јер нисмо очекивали да се ти рукописи могу наћи у туђој заоставштини – открива нам Петровић. - Заиста сам био изненађен да их нико пре нас није објавио, поготово што је реч о једном изузетном литерарном делу, којим је Паја доказао да је имао и велики дар за писање. На пријемчив начин отворио је врата свог детињства и открио вечиту загонетку одакле је црпео инспирацију и шта га је изградило у тако великог уметника. Сазнали смо и да он није био строго озбиљан човек, као што се дало наслутити на основу његових слика, већ да је био врло духовит и непосредан.

Фото: Градски музеј Вршац

Своје успомене Паја није писао у првом лицу, већ под псеудонимом Петар О‘Радован, што му је дало слободу да о својим великим уметничким дометима и сусретима са крунисаним главама пише са мање сујете, али и са дозом маштовитости, која му није мањкала. Чак је и свој родни Вршац, ком је посветио највећи део првог дела мемаора, назвао Дечаново, по Дечанској мали у којој је одрастао. 

СРБИ, ПОЛУДИВЉАЦИ

НА основу почетка првог дела мемоара, да се наслутити да је Пајин мотив за писање аутобиографије заправо било давање одговора на неумесно питање његовог галеристе у Лондону Тома Валиса – како се то десило да је он, као Србин, „такорећи полудивљак“, постао уметник. Кроз ове две књиге он је настојао да објасни тај свој пут „од полудивљака до уметника“, као и да Срби, за разлику од других европских народа, „немају властелу са њеним ексклузивним начином живота, по којима Енглези обично оцењују културу једног народа, ма колико био низак ниво осталог простог народа“.

ВИШЕ ИНТРИГА

ДОК је први део мемоара посвећен Пајином животу до 30. године и његовом уметничком повоју, наставак саге о Петру О‘Радовану доноси много више интригантних прича – од љубавних доживљаја са лепом Бертом и познанства са супругом Муни, до околности у којима су настала његова ремек-дела, попут „Проглашења Душановог законика“ и „Сеобе Срба“. Очекује се да ће друга књига имати око 300 страница, које ће бити обогаћене потребним коментарима, објашњењима и пратећим историјско-уметничким подацима, како би читаоци могли у потпуности да разумеју контекст.

Препоручујемо

Култура

0 0

КАД ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО НОВА ОТАЏБИНА: Прича о "белим" Русима који су заувек променили културни живот

15. 07. 2026. у 20:00

Култура

0 0

МОНУМЕНТАЛНИ СПОМЕНИК КРАЉУ МИЛАНУ: Дело професора Зорана Ивановића у децембру ће бити откривено у Лесковцу

15. 07. 2026. у 19:24

Култура

0 0

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЗОРАНА БОГНАРА СУТРА У КИКИНДИ: Представља три своје књиге

15. 07. 2026. у 17:15

Култура

0 0

ОД ЧЕХОВА ДО НУШИЋА: Познат репертоар "Вршачке позоришне јесени"

15. 07. 2026. у 16:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације