ШТАЛА се налазила на врху брега, покрај пута који је повезивао неколико заселака. Била је сва од дрвета.
Naravno da je odmor za oci. Ja napisem na latinici na engleskom Ilic(Илић) prezime i odnesem u postu u Americi i ona ne moze d a procita. Pa reko jel to vase pismo ili nije. A odstampano na stampacu.
Повезане вести
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?
На Скупштини Републике Србије одржаној 25. 3. 2021. године, на којој су посланици постављали питања премијерки и министрима, посланик Владан Глишић интересовао се о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица. На то је нејасан одговор дала министарка културе и информисања Маја Гојковић, тврде, за "Новости", водећи српски лингвисти Милош Ковачевић, Александар Милановић, Вељко Брборић и Срето Танасић. Њихов одговор министарки Маји Гојковић преносимо у целини.
13. 04. 2021. у 08:20
НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
13. 04. 2021. у 15:24
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија
У ЈЕКУ расправа о закону о ћирилици и серије текстова које објављује ваш лист о ћириличком писму - ћирилица је с неочекиване стране добила једно значајно признање које је салвама одушевљења и одобравања дочекано не само у Србији него и у такозваном региону.
06. 04. 2021. у 10:19
ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе
ОД закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи - нема ништа!
03. 04. 2021. у 10:00
ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима
НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
02. 04. 2021. у 10:00
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32
ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11
Најновије из рубрике
"РАЗБИЈЕНИ КРЧАГ" ПРЕД БЕОГРАЂАНИМА: Народно позориште из Бањалуке гостује у београдском националном театру
ПОЗНАТИ критички комад о корупцији и друштвеном расулу, који је Хајнрих фон Kлајст, један од најзначајнијих представника немачког романтизма, написао 1806. године - "Разбијени крчаг" поставља бројна питања као што су прикривање чињеница, борба за правду, злоупотреба судске функције и сексуална уцена.
03. 05. 2025. у 06:30
ЈАКЕ ЖЕНЕ БИЛЕ СУ МОЦАРТОВА ИНСПИРАЦИЈА: О "Фигаровој женидби", пред треће извођење на сцени новосадског СНП
ОПЕРА "Фигарова женидба" (Le nozze di Figaro), једно од највољенијих дела Волфганга Амадеуса Моцарта, треће вечери маја трећи пут ће бити изведена на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, под управом диригента Александра Којића а у режији Александра Николића.
02. 05. 2025. у 06:30
КАКО ЈЕ ЛИНГВИСТА СПАСАО ДИСЕРТАЦИЈУ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА: У Музеју у Бачкој Паланци, посебно место заузима мало позната прича (ФОТО)
ЖЕЉА знаменитог Обровчанина, проф. др Антона Шерера (Обровац 1922 - Грац 2015) да се једнога дана врати у родни завичај, одакле је у вихору Другог светског рата отишао не желећи да се прикључи Трећем рајху, и ни по коју цену да остане "хонвед", најзад је испуњена.
01. 05. 2025. у 20:00
КЊИЖЕВНА ДИПЛОМАТИЈА, ИЛИ СЛУЧАЈ КОМЕДИЈАНТ: Андрић, “Проклета авлија” и Михиз - мала историја једне велике књиге
ОВЕ године навршена је половина века од смрти Иве Андрића.
30. 04. 2025. у 17:29
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ, ПЕСНИК: Лубардине боје у сенци гаврана
КАД Вид добије други ритам / За чула то је награда / И над сваком се сликом питам / Што ме призива Лубарда .
30. 04. 2025. у 15:00
Коментари (2)