Од сеоске школе, до кормила гиганта "Јамала": Ексклузивно за "Новости" - Марина Старовојтова, прва жена капетан нуклеарног ледоломца (ФОТО)

СТАСАВАЛА је Марина Николајевна Старовојтова (44) у граду Унеча, у Брјанској области на западу Русије.

Фото: ФГУП "Атомфлот"

Руски језик и књижевност дипломирала је на Државном педагошком универзитету у Брјанску. Море је видела тек на четвртој години студија када је његов мирис, шум и хоризонт осетила у Новорусијску. Ипак, она је тај дан првог сусрета са морем упамтила по дивљењу у страхопоштовању с којим је гледала усидрене бродове у луци.

Да, тада је први пут помислила како би дивно било да је морнар, а ни сањала није да ће за нешто више од две деценије ући у историју, да ће 20. августа 2025. постати прва жена на свету капетан нуклеарног ледоломца.

За кормилом "Јамала", гиганта међу нуклеарним пловилима руске флоте, сада крстари бесконачном лепотом суровог Арктика, клизи кроз непроходна пространства Северне морске руте прекривене ледом, често дебљим и од три метра, управља "чељустима" овог моћног брода које лагано ломе ледене громаде док плутају залеђеним хоризонтом.

Учионицу једне сеоске школе у којој је на часовима ђацима читала Љермонтовљеве стихове: "Једро усамљеног брода бело/ светлуца у магли плавог мора...", заменила је неким другачијим хладним морем без палми, са пејзажима леда, поларне светлости и поларних ноћи, сусретима са фасцинантним белим медведима и поларним китовима. Марину је заувек освојило оно што је у основи њеног имена - море.

Фото: ФГУП "Атомфлот"

- У флоти сам више од двадесет година, од тога једанаест у командном саставу - каже у ексклузивном разговору за "Новости" Марина Старовојтова. - То је довољно искуства за поморца, али још није прошло ни годину откако сам капетан. Сада је важно да прихватим себе у новој улози, да учим сваког дана, анализирам одлуке и поступке у различитим ситуацијама, као и да научим да јасно делегирам задатке и контролишем њихово извршење. Кључно је да у својој глави не останем први официр палубе, већ да будем капетан. Верујем да у томе успевам. Мој главни задатак је да, осигуравајући безбедност посаде, ледоломца и бродова које предводимо, ефикасно испуњавам циљеве које су поставили руководство и држава.

Сада јој је, каже, важно да то поверење отаџбине и колега оправда свакодневним радом:

- Када сам тек започињала пут у флоти, узор ми је била капетан са искуством у арктичкојпловидби, Људмила Анатољевна Тибрјајева. Њена воља и борба за право да буде део флоте инспирисале су ме да остварим свој циљ. Данас су моји професионални узори плејада заслужних капетана нуклеарне флоте ледоломаца. Моја посада верује у мене и не смем их изневерити.

САН СВАКОГ НАУТИЧАРА

Фото: ФГУП "Атомфлот"

МОЈЕ именовање се догодило на значајан дан за читаву руску нуклеарну индустрију - 20. августа 2025, у Нижњем Новгороду, током свечаног концерта "Ера сањара", којим су отворене прославе поводом 80 година руске мирнодопске нуклеарне индустрије. Стадион је био пун људи. И сада ме преплављују осећања када се сетим тога. Капетанску значку ми је уручио почасни председник мурманске Организације ветерана "Атомфлота", заслужни капетан Александар Николајевич Баринов (на слици). Именовање у таквој атмосфери је сан сваког наутичара - с поносом помешаним са срећом прича нам Марина.

Миран живот заменила је изазовима са којима се суочава мушки у условима, обичном човеку тешко замисливим. Било је и радости и тешких момената.

- На Арктику не постоје две идентичне пловидбе, свака је специфична. Тако се и на флоти сваки дан, месец и година разликују по својим радостима и одређеним нијансама. Волим море и срећна сам што сам успела да радим у флоти и постанем капетан нуклеарног ледоломца. Поштујем себе зато што се нисам уплашила да променим живот и кренем у сусрет свом сну. Отишла сам да радим као редар на нуклеарном теретном броду "Севморпут", а затим завршила Државну поморску академију. Борила сам се за свој сан, нисам се предала морској болести, а награда је била упознавање Арктика: поларна светлост, санте леда, ледени гребении бели медведи.

Фото: ФГУП "Атомфлот"

Тешких тренутака, каже, има напретек:

- На пример, моја прва пловидба у својству капетана: Требало је да спроведемо један танкер, али тешка ситуација са ледом није дозвољавала да га водимо испред себе, већ смо морали да га узмемо у потисни тегаљ. То је метода када се прамац брода који се вуче увлачи у крмени усек нуклеарног ледоломца и фиксира челичним ужетом. Ова метода је најбоља за тешке услове и јак притисак леда. Суочили смо се, међутим, са нестандардном ситуацијом: дизајн танкера није предвиђао овакав начин тегљења нашим ледоломцем. Направили смо максимални нагиб на прамац, али ни то није било довољно, високи прамац танкера стварао је опасно неодговарајући угао ужета. Да бих осигурала безбедност, предложила сам капетану танкера да промени нагиб свог брода, "потопи" прамчани део и тако постигне безбедан угао за фиксирање ужета. Само је то могло да омогући безбедно тегљење. Капетан се сложио, а резултат је био одличан заједнички рад.

Foto: Фото: ФГУП "Атомфлот"

POGLEDAJ GALERIJU

Марина је остварила свој сан, али на том путу, приватни живот није запоставила. Питамо је колико је у овако сложеној професији могуће да се посвети породици?

- За мене је то најтеже питање. Радимо по распореду: четири месеца на мору, четири месеца одмора. Када се вратим са пута, трудим се да максимално надокнадим своје одсуство. Мој син већ има 15 година и своја интересовања, али за мене је он пре свега дете. Током мог одмора одлазимо на море и трудимо се да проведемо што више времена заједно. Важно ми је да знам шта га занима, шта га брине, да знам за његове радости и победе. Желим да ме син увек разуме - искрена је наша саговорница.

У Србији није била, али за братску земљу зна:

- Са задовољством бих посетила Србију и упознала се са њеном културом. Да могу, обишла бих све земље света. Волим да путујем и откривам нова места. Знам да је Србија веома спортска нација. И ја волим спорт, уживам у јахању коња и одбојци. На ледоломцу имамо сопствени тим и у слободно време организујемо турнире. Ко зна, можда ћу једног дана кренути у обилазак Србије управо на коњу.

Али, док ова већ знаменита жена не дође у Србију, српски ђаци могу да оду на Арктик и виде море које је једном заувек освојило њено срце. Ове године научно-просветна експедиција "Ледоломац знања" биће трећи пут одржана у међународном формату.

Током укупно шест сезона пројекта, уселекционим активностима учествовало је више од 350.000 талентованих ученика из Русије и света, док je више од 400 њих учествовало у арктичким експедицијама "Росатома". Пројекат "Ледоломац знања" пружа јединствену прилику за сусрет са невероватним светом нуклеарних технологија и природних наука, као и за стицање искуства у међукултуралној интеракцији.

Атомски ледоломац постаје платформа за културну размену младих и експертске заједнице из целог света, као и за упознавање са специфичностима и обичајима различитих земаља. Неки од младих учесника постају први представници својих држава који су стигли до Северног пола.

Препоручујемо

Репортаже

0 1

Спремао и за Путина, Ширака, Алијева...: Познати кувар Ђорђе Костић о чувеним српским јелима - Мора да се зна шта је Карађорђева шницла

01. 05. 2026. у 07:00

Репортаже

0 11

По оброк одлази у Народну кухињу, а спасао је 100 живота: Првослав Главоњић нема адресу, али је најбогатији у Чачку

29. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 1

Ајфелово чудо усред банатског песка: Вршчани обнављају стогодишњу ветрењачу у селу Шушара, која је служила за водоснабдевање

29. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 7

На стазама српских ратника од Лерина до Кајмакчалана: "Капија слободе" сведочи о јунаштву (ФОТО)

28. 04. 2026. у 15:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације