Ајфелово чудо усред банатског песка: Вршчани обнављају стогодишњу ветрењачу у селу Шушара, која је служила за водоснабдевање

МАЛО вршачко село Шушара, које је крајем 19. века формирано на ободу Делиблатске пешчаре, имало је модеран водовод пре Париза. Тај систем покретала је челична ветрењача, чији су поједини делови пројектовани и израђени у бироу Гистава Ајфела, конструктора чувеног Ајфеловог торња. Зато мештани и воле да се по том питању пореде са француском престоницом.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Ово својевремено технолошко чудо било је у функцији тачно 50 година, све док у село није стигла струја. Тада је ветрењача отишла у заслужену пензију, али и у незаслужени заборав. Градска управа Вршца сада жели да је обнови и претвори у статични споменик, који ће мештане и посетиоце подсећати на време када је Шушара ишла у корак са светским иновацијама и, у том погледу, била чак испред бројних европских метропола.

Прича о овој јединственој ветрењачи почиње 1900. године, када се, по налогу цара Фрање Јосифа, приступило бушењу артерског бунара. Цар није штедео новац да пронађе начин како да се из дубоких пешчаних слојева вода подигне на површину и дистрибуира до сваког домаћинства, јер је Шушара за тај део Аустроугарске имала велики значај. Њени мештани су учествовали у пошумљавању тзв. европске Сахаре и тиме спречавали да ветар даље разноси песак по равници, а ту су дизали и нове винограде, након што их је у околини Вршца и Беле Цркве редом похарала филоксера.

Фото: Wikipedia

-Иновативно решење стигло је у виду монументалне челичне ветрењаче, високе око 30 метара, која је снагом банатске кошаве црпела воду са дубине од чак 168 метара и гурала је у новоизграђену водоводну мрежу, дугачку десетак километара. За њену израду био је задужен произвођач из Дрездена, који је, због комплексности система, око конструисања ангажовао специјализовани Ајфелов биро – открива нам вршачки хроничар Иван Бабић.

Било је потребно више од две године да се ветрењача направи и допреми до Шушаре. Званично је пуштена у рад 1903, чак 24 године пре него што је Париз добио савремени водовод. Имала је и помоћни дизел-мотор, који је гарантовао да мештани неће остати жедни ни у данима када ветар мирује. И тако све до 1962, када је у село доведена струја, па се прешло на ефикасније и тише електричне пумпе.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Брзо се, међутим, заборавило да је ова ветрењача некада представљала Ајфелово чудо усред Баната. Шамарање ветрова и небриге престало је тек пола века касније, 2012, када је тадашња локална власт уложила силан новац да је обнови и стави у функцију наводњавања. То, међутим, никада није заживело, јер је реконструкција недовољно добро урађена на основу штурих оригиналних скица. Уље из обновљеног система загађивало је воду, а због нетачног прорачуна снаге ветра и јачине носача крила, пропелер је убрзо скинут. Окретањем је правио такву буку, да је узнемираво и становнике најудаљенијих улица, а претходно је и неколико елиса отпало, угрожавајући безбедност околних кућа.

-Још 2019. желели смо да је обновимо, али нисмо имали финансијских средства за реализацију, па је пројекат истекао. Сада је у току израда нове пројектно-техничке документације, која подразумева да се направи идентична ветрењача која се неће окретати, већ ће стајати само као макета, да подсећа на златно доба Шушаре – каже, за „Новости“, градски већник Славиша Максимовић.

Вредност радова процењена је на око четири милиона динара, а очекује се да ће до краја ове године они бити и завршени. Тада ће улаз у ово село поново красити стара ветрењача, као пандан савременим ветротурбинама, које окружују пут од села Избишта до Шушаре.

Фото: Ј.Ј.Баљак

УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКАТ

У ОГРАЂЕНОМ простору, у ком се налазила ветрењача, постоји и техничка радионица, као и напуштени објекат са три просторије, који може да се претвори у ресторан. Зато локална самоуправа сада планира да га прода на лицитацији, како би додатно обогатила туристичку понуду Шушаре, која још од короне важи за омиљену еко-дестинацију и већ има категорисан приватни смештај. Постоји идеја да се ту изнајмљују и бицикли, којима би лако могле да се обилазе све лепоте тог дела Делиблатске пешчаре.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

Бескућник који се храни у народној кухињи, а спасао је 100 живота: Првослав Главоњић нема адресу, али је најбогатији у Чачку

29. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 7

На стазама српских ратника од Лерина до Кајмакчалана: "Капија слободе" сведочи о јунаштву (ФОТО)

28. 04. 2026. у 15:50

Репортаже

0 8

Спокој у кањону Вучјанке: Руски емигрант Борис Непокупној дао је немерљив допринос развоју образовања, спорта и културе у Лесковцу

26. 04. 2026. у 21:15

Репортаже

0 11

Издржао чак 15 пројектила: Пре 27 година у НАТО агресији на Југославију срушен Жежељев мост у Новом Саду

25. 04. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације