Спремао и за Путина, Ширака, Алијева...: Познати кувар Ђорђе Костић о чувеним српским јелима - Мора да се зна шта је Карађорђева шницла
ПРОФЕСИОНАЛНУ каријеру Ђорђе Костић почео је као конобар у угледном београдском хотелу, али његова љубав била је усмерена на другу страну.
FOTO: Privatna arhiva
Желео је да постане кувар. И завршио је угоститељску школу, смер кувар, и када је ушао у кухињу, ту је и остао. Посао га је потом одвео у Русију, Украјину, Казахстан, Азербејџан и Либију, где је стигао до елитних ресторана и кувао за државне делегације и највише званичнике.
Иза себе има богату каријеру са више од 50 остварених угоститељских концепата, од кафеа, пабова до хотела и великих простора за догађаје. На конгресу Светске асоцијације шефова кувара (WACS) у Сингапуру пре две године додељено му је доживотно почасно чланство, као тек трећем кувару са простора бивше Југославије са тим признањем. Почасни је председник Асоцијације шефова кувара Србије.
Седимо са Костићем у ресторану, пробамо торте које је направио један од његових ученика, говори нам о српској кухињи, о томе шта јој недостаје да би била препознатљива, и о младим куварима који тек улазе у овај посао.
- Имамо ситуацију да се српска традиционална јела припремају на различите начине, без јасних стандарда - каже Костић. - За разлику од земаља попут Италије, где се тачно зна како се које јело припрема и ком региону припада, код нас често долази до импровизација које нарушавају аутентичност. У ресторанима наилазимо на неприродне комбинације и одступање од традиционалних рецепата, а потенцијал домаћих намирница, попут малине је неискоришћен.
FOTO: Privatna arhiva
Прича нам да планира да организује први Национални конгрес ресторатера и гастрономије у Србији који би окупио шефове кухиња, посластичаре, ресторатере и све друге који учествују у стварању угоститељске понуде. Циљ је да се на овом скупу дефинишу основе за стандардизацију српске кухиње, од рецепата до начина сервирања, како бисмо као земља имали препознатљив гастрономски идентитет. Планира и да позове врхунске светске куваре и друге угоститеље из земаља са одређеним стандардима. Конгрес ће највероватније бити организован у неком месту на југу Србије.
- Приближава се "Експо 2027", што је огромна прилика да Србија покаже свој идентитет - каже он. - Гастрономија мора бити део тога. Морамо се представити као озбиљна и уређена дестинација. Морамо да знамо како изгледа српска кухиња, да проја не може да се служи хладна, да мућкалица није паприкаш и да ћевапи не смеју да садрже адитиве. Италијани имају исту пасту свуда, Французи исто јело, а ми волимо да експериментишемо. Циљ је да традиционална јела у свим ресторанима буду припремљена на исти начин, да страни гости осете исти укус где год да поруче српску храну.
FOTO: Privatna arhiva
Менторка му је била Рада Стојановић, супруга чувеног кувара Миће Стојановића који је измислио рецепт за Карађорђеву шницлу. Костић се и сам упустио у преношење знања. Где год да је био у свету његови ученици су научили како се прави Васина торта, срнећа леђа, пљескавица, телећа крем чорба... Свуда је у менију истицао српску кухињу.
Из Београда је отишао у Будимпешту, а убрзо после тога у Русију. Ускоро је добио посао у Чељабинску, постао је шеф кухиње у швајцарском хотелу са четири звездице.
- Сећам се суза, кнедле у грлу док сам чекао авион у Домодедову - прича он. - Кренуо сам у непознато, нисам знао одакле да почнем, а морао сам брзо да формирам тим и променим јеловник. Успоставио сам сарадњу са школама, позивао ученике на праксу. Данас су ти ученици шефови кухиња и менаџери ресторана. Где год да сам ишао, са мном је била застава Србије. Видео сам да Французи и Италијани свуда промовишу своју кухињу и ја сам радио исто.
Тирамису без рецепта
- У ЧЕЉАБИНСКУ сам први пут радио као шеф кухиње - каже Костић. - Добио сам задатак да припремим тирамису за делегацију једне велике компаније, а тада нико није знао шта је то. Уз минималне информације и уз помоћ породице, морали смо сами да осмислимо рецепт. На крају смо направили десерт који је све одушевио. Цела сала је аплаудирала. Тај тренутак ћу памтити целог живота.
Крајем деведесетих одлази у Азербејџан, где је учествовао у отварању банкетно-конгресног центра на улазу у Баку.
- Тај центар је осмишљен за пријем високих државних делегација и организацију великих догађаја. Радио сам и у Казахстану, отворио објекте у Лавову у Украјини, као и хотел у Либији, у Бенгазију. Свуда где сам радио, настојао сам да доведем младе људе из Србије. Данас су неки од њих много успешнији од мене и то ме радује.
Костић је у Азербејџану спремао храну за председника Илхама Алијева и његову супругу Мехрибан.
- Према особљу су се опходили скромно, с великим поштовањем - истиче он. - Нису имали неке посебне захтеве, али смо у менију увек имали и нешто српско, наше торте, на пример. Свуда где сам радио странци највише воле српски роштиљ и слаткише.
Костића су често звали кад долазе највише државне делегације. И не памти ко је све тамо био, од лидера Русије Владимира Путина до некадашњег председника Француске Жака Ширака.
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Зашто не треба говорити "прими моје саучешће"? Отац Предраг открива: "Не будите плитки"
"КАДА изјављујете саучешће не будите плитки..."
29. 04. 2026. у 12:35
Коментари (0)