ТАЈНЕ ПЕРФОРМАНСA: Представљен "Речник извођења и савременог позоришта" Патриса Пависа

ОД деведесетих година 20. века знатно се променила природа позоришта, као и наше схватање о њему: до те мере да нисмо сигурни како да га назовемо, где да га нађемо и која питања треба да поставимо. Да ли је реч о позоришту у западњачкој грчкој традицији, о драми и тексту, о режији и њеним реализацијама, о уметности перформанса или пак о једној од многих културних изведби - питања поставља Патрис Павис у предговору своје књиге "Речник извођења и савременог позоришта", која се појавила у издању Битеф театра и издавачке куће "Клио".

Уметничко извођење на улици / Фото Н. Скендерија

Павис је професор Позоришних студија на Универзитету Кент у Кентерберију, а област интересовања су му перформанс, семиологија и интеркултуралност у позоришту.

- Реч је о изузетној књизи, која ће сваког дана постајати све важнија јер се вредност стиче кроз свакодневну проверу. Појавила се у одличном преводу с француског Милице Шешић, а познато је да су речник и енциклопедија један од најодговорнијих послова у издаваштву - истиче Зоран Хамовић, главни уредник куће "Клио". - Ово је једна врста културно-историјске студије у позоришту и о позоришту. Кључна реч је "извођење" (не представа), а Пависово дело ће сигурно веома користити и доприносити сценској пракси.

Редитељ и уредник едиције "Арс сцена" Небојша Брадић подсећа да се последњих деценија променила позоришна парадигма:

- У центру европског театра некада је био драмски текст, осамдесетих година се у фокусу нашао редитељ, а сада је у средишту културно извођење. Књига је намењена широком кругу читалаца, у две стотине алфабетских јединица кроз референце - истиче Брадић. - Узмимо пример in your face theatre, термина из деведесетих које су увеле драме Саре Кејн и Марка Рејвенфила. Термин је "позајмљен" из спорта, а Павис указује да није новина: брутализам је већ постојао у романима Емила Золе, британским документарним филмовима, па и ликовна уметност познаје арт - брут. Зато је и књига и својеврсна историја позоришта, извор знања, водич кроз театар.

Рецензент и редактор овог драгоценог дела је Иван Меденица, професор ФДУ и уметнички директор Битефа.

- Био је то један од мојих најтежих послова у животу. Превод је био одличан, моја обавеза је била да гарантујем прецизност појмова. А кључни појам за перформанс је "извођење" или "изведба". Извођење је свако представљање: од ритуала, промоција, свадби, сахрана... Перформанс арт пак подразумева само уметничко извођење - објашњава Меденица. - Иначе, студије извођења су конституисане шездесетих, за шта је заслужан редитељ Ричард Шекнер. Реч је о научној дисциплини која се креће између студије позоришта и антропoлогије. Ово јесте речник, али са јаким ауторским, чак и полемичким печатом. На неки начин, сам себе деконструише: види се да Пависа неки појмови нервирају, с некима не зна шта ће, преко неких прелази укратко, а неке и прескаче!

"ПРЕТЕРИВАЊЕ" С ПРИМЕРИМА

ПОЈАМ "претеривање у глуми" Павис објашњава конкретним редитељским примерима:

"Када глумац и редитељ прибегавају усиљеном представљању, поступци су систематизовани, поновљени, стил глуме је пренаглашен, неприродан, нереалистичан, барокни, гегови се понављају и трају дуго (Касторф), ритам је успорен (Марталер), па чак и заустављен (Режи), стилистичка обележја су наглашена и понављана (Кригенбург, Месгиш)".

ТВОРАЦ ТЕОРИЈЕ

АУТОР Патрис Павис творац је verbo-corps теорије која се односи на нов начин превођења дела драмске уметности. Та теорија, како се наводи, подразумева да у свакој култури постоји јединство између језика и покрета и да се сваки драмски писац подсвесно ослања на њега. Према Павису, преводилац би требало да уочи то јединство у оригиналу и да га реконструише у преводу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације