ОТИШЛА ЈЕ ТИХА СНАГА МУЗИЧКОГ ТЕАТРА: У Позоришту на Теразијама опростили се од редитеља и некадашњег управника Мише Вукобратовића

КОЛЕГЕ, пријатељи и поштоваоци јуче су се на комеморативном скупу у Позоришту на Теразијама опростили од дугогодишњег редитеља и управника куће у три мандата, Михаила Мише Вукобратовића.

фото Н.Скендерија

Човека, који је водио наш једини музички театар у најтежим временима, током његове обнове и изградње, храбро се суочавајући са многим проблемима и изазовима.

- Као ретко ко, Миша је био подједнако успешан у филмској,позоришној и телевизијској професији. Успостављао је стандарде једног времена - истакао је в.д. управника Раде Марјановић. -Захвални смо му за све што је учинио за Позориште на Теразијама, које за нас основано два пута: први пут кад је настало и други пут кад нас је Миша, у изузетно тешком времену, 2005. вратио на садашњу адресу и профилисао као музичко позориште. У правом тренутку,прави човек, на правом месту.

фото Н.Скендерија

Марјановић је открио и да је после дужег одсуствовања са Теразија позвао Вукобратовића да поново постави на сцену некада култну представу "Прича о коњу":

- Дирљиво је са коликом радошћу је то прихватио и очигледном жељом да се врати у позориште. Са пуно елана два месеца смо радили на пројекту, бирали сараднике, правили поделу. Нажалост, кад је требало да све објавимо, стигла је страшна вест...

Уметнички директор Жељко Јавановић нагласио је да ће Миша у историји српског театра посебно бити упамћен по изградњи и обнови Позоришта на Теразијама:

- У разрушену зграду која се реновирала у недоглед, дошао је са идејом како сачувати театар који је основао његов телевизијски претходник Радивоје Лола Ђукић - казао је Јовановић. - Знао је тачно шта треба и којим редом радити. У статут је унео одредницу да се на Теразијама изводе мјузикли и музичке представе, визионарски препознајући којим путем треба ићи. Довођењем светских имена попут Чета Вокера, двоструког добитника награде "Тони", првог сарадника и ученика Баба Фосија, оца модерног мјузикла, увео је принципе у складу са начином рада на Бродвеју и Вест енду. Промовисао је и правило да се улоге у свим секторима (Драма, Хор, Оркестар, Балет) добијају искључиво на аудицији.

Горица Мојовић, некадашњи секретар за културу Града београда, подсетила је да се управо ових дана навршило двадесет година од кад је отворено обновљено ПнТ:

- Ни једна институција као ПнТ, у својих 76 година постојања, није се толико намучила. На чело куће 2000-те дошао је Вукобратовић, човек визије и мисије. Питање је да ли би,када и како, ово позориште било обновљено да није било Мише. Био је благ, ненаметљив, увек са полуосмехом, али невероватно одлучан, темељан и храбар. Човек са петљом. Имао је петљу и да од архитеката тражи простор за балетску салу, хор,оркестар,фундусе. Позориште је пре реконструкције имало око три хиљаде квадрата, а после ње пет хиљада - највећим делом захваљујући његовим захтевима.

Да је Миша био човек који је знао да препозна таленат и да му пружи шансу, потвдио је глумац Жарко Степанов:

- За мене није био само редитељ већ врата у један нови свет. Захваљујући Миши добио сам своју прву главну улогу у мјузиклу "Бриљантин" и тако закорачио у свет музичког позоришта. Тај тренутак ми је променио живот. Миша је био тиха снага. Умео је да види више од оног што је било очигледно, имао је осећај за сцену, за музику, за ритам живота. Његове представе су имале душу као и он. Његова дела, дух, све што је дао позоришту, живеће и даље.

фото Н.Скендерија

Његова колегиница Мина Лазаревић подсетила је да је ПнТ више пута било пред затварањем и у кризи, али да је Вукобратовић имао осећај позоришту и ансамблу треба. Никада му није било тешко да нешто спроведе, никада није рекао "не може", па су уметници увек знали да ће да ће им изаћи у сусрет и помоћи, што им је пружало ослонац и уливало снагу.

- Како разумети овако трагичан одлазак нашег пријатеља, колеге, сабрата Михаила Мише Вукобратовића? Ако је утеха, једино утешна може бити чудна коинциденција да су највећи одлазили на тако трагичан начин - рекао је редитељ Југ Радивојевић - Миша је био мој друг 25 година. Никада га нисам видео тмурног и намрштеног. И у професионално напетим ситуацијама умео је да остане ведар и да се препознатљиво смеје и тако разоружава наметнуту тензију. Миша је био одговоран, систематичан, невероватно вредан и посвећен човек. Упоран, честит, марљив, спреман да помогне другима. Брзог хода и увек раскопчаних рукава. За мене је био персонификација човека који никада није престајао да ради. Имам утисак да је радио више и дуже него што је живео. Од њега сам учио како се подиже једна театарска кућа, са каквом количном љубави се мора живети у театру и за театар. Хвала ти ставароче, градитељу, пријатељу.

С некадашњим управником, на свој начин, опростили су се на крају људи из технике спуштајући машинерија (коју је управо он покренуо) на сцену у знак поздрава, шаљујући му своју љубави и захвалност за све што је урадио на ПнТ и поручујући да његове "машине" никад неће стати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације