ФИЛМСКА КРИТИКА: Драма нашег постојања - "Руски конзул", режија Мирослав Лекић, Србија, 2024.
ТО да је Лекићев "Руски конзул" добар пример правог политичког трилера и то не само по домаћим него и по међународним стандардима не значи да иза њега не стоји громада једне цивилизацијске трагедије којој управо сведочимо и која по својим размерама далеко надилази жанровске и професионалне оквире биоскопа.
05. 03. 2024. у 10:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Магија цртежа
ТОКОМ фебруара и марта у београдској "Галерији 73" на Бановом брду траје већа изложба цртача и сликара Јавора Рашајског (Вршац, 1946) под називом "Магија цртежа".
05. 03. 2024. у 09:45
ЖИВОТ, КУЛТУРА И ПАМЋЕЊЕ: Сведочења уписана у књигу Илије Мисаиловића "Завичај Сретена Марића"
У ЗАПАДНОЈ Србији, у ужичко-пожешком крају, на реци Скрапеж развила се варош Косјерић.
28. 02. 2024. у 05:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Унутрашње благо
ЗБИРКА песама Александра Б. Лаковића, песника, прозаисте, критичара, есејисте и антологичара "Огледи из поетике" (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево 2023), посвећена је проф. др Зорану Павловићу.
28. 02. 2024. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеј збирке Вујасиновић
МИЛОША Вујасиновића (Београд, 1971) знају скоро сви у главном граду и у земљи који се занимају за уметнине, мада он настоји да се не истиче и не иде на отварања изложби.
28. 02. 2024. у 05:00
ПРЕМИНУО НЕ ЗНАЈУЋИ ГДЕ МУ ЈЕ МАЈКА САХРАЊЕНА: Детаљи открића у Сарајеву - Бојана погинула у рату, штитећи телом четворогодишњег Мому Капора
СВЕСТРАНИ је уметник, култни писац и сликар Момо Капор светом минуо трећег дана марта пре четрнаест година.
27. 02. 2024. у 19:19
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мајстор певач
И ЗБИРКУ песама "Тобоган" (КЦНС 2023) написао је онај који зна све "што треба знати о стиху, о песми". Томе се, наравно, не треба чудити, имајући у виду да је реч о аутору ерудити, филозофу, професору, читаоцу и песнику Саши Радојчићу чија је ово десета песничка збирка.
21. 02. 2024. у 13:00
САБОРНО МЕСТО КУЛТУРЕ: Легитимна потреба да се очувају народ и читаво човечанство, те људске тековине попут језика, књижевности, религије...
ПОВОДОМ 200-годишњице покретања Сербске летописи, касније преименоване у Летопис Матице српске, слободан сам да изнесем неколико констатација и из њих изведених предлога.
21. 02. 2024. у 12:34
МИКЕЛАНЂЕЛОВ "МОЈСИЈЕ" СКРИВЕН У БЕОГРАДУ: Поводом обележавања 460 година од смрти генијалног италијанског вајара и сликара
У НЕДЕЉУ, 18. фебруара, навршило се 460 година од смрти вајара и сликара Микеланђела Буонаротија (1475-1564).
21. 02. 2024. у 12:18
ПОГЛЕД ИСКОСА: Поморишац модерни традиционалиста
ПИСАТИ о Васи Поморишцу (Модош, данас Јаша Томић, 1893 - Београд, 1961) за аутора овог текста посебно је задовољство јер га уз Милену Павловић-Барили највише поштује у нашој уметности ране модерне.
21. 02. 2024. у 05:00
ПОРАЗ ДРЖАВНЕ ЈЕЗИЧКЕ ПОЛИТИКЕ:Закон о родној равноправности и обавезна употреба тзв. родно осетљивог језика
УКОЛИКО се језичка политика у некој држави води без ослањања на мишљење институција и тела чије је примарно поље делатности језичко планирање, онда се поставља питање сврхе и смисла њиховог постојања.
20. 02. 2024. у 18:20
БОЛЕСТ НАСМРТ: Мишел Уелбек - Писац који је светску славу стекао захваљујући онима који га не разумеју
ПИСАТИ о (засад?) последњем роману Мишела Уелбека и није можда толико незахвално колико је немогуће - уколико не желимо свим читаоцима да упропастимо доживљај.
15. 02. 2024. у 15:00
ЗАМЕНА МЕСТА: Ко су добитници Нинове и награде "Београдски победник"
"НИНОВУ" награду добио умерено просрпски роман, а награду "Београдски победник" опозициони и делимично другосрбијански.
15. 02. 2024. у 14:00
КЊИЖЕВНИК И ВИЗИОНАР: Навршава се 140 година од рођења великог руског писца Јевгенија Замјатина (1884 - 1937)
ДЕПЕРСОНАЛИЗАЦИЈА човека и његово претварање у број, можда је двадесетих година XX века спадала у жанр фантастике, али данас је пример оствареног тоталитаризма и аутократије
15. 02. 2024. у 12:00
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Наши неспокоји
ПРВИ роман Маје Искре "Аперкат" (ЛОМ, Београд 2023) један је од најбољих романа које су прошле године објавили млађи аутори.
15. 02. 2024. у 10:00
ДВА ПЕВИДРУГА: Сећање на Алексу Шантића и Бранка Миљковића
СТО година је од смрти Алексе Шантића, а деведесет од рођења Бранка Миљковића. Али десет година од смрти једног до рођења другог није једино што раздваја и повезује ова два певидруга.
15. 02. 2024. у 08:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Болетов логос
ОВЕ године уметник Боле Милорадовић напунио је деведесет година живота.
15. 02. 2024. у 06:45
СРПСКИ ЈЕЗИК ПУШТЕН НИЗ ВОДУ: Шта званична политика поручује Законом о родној равноправности
ПРИМИЧЕ се дан примене језичког дела Закона о родној равноправности.
13. 02. 2024. у 18:10
КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6): Сатирични приказ нашег доба
КРИТИКА живота који је изгубио хуманистичку суштину.
13. 02. 2024. у 18:00
НЕ БРИНУ О НАШИМ БАКАМА, МАЈКАМА, КЋЕРИМА... Поводом наметнутог закона: "Родно осетљив језик" није "полно осетљив језик"
ЗА "џендер сензитив" је битно изјашњавање којег је ко џендера, па су облици попут адвокатица, дискриминаторка, војникиња етикете џендер-идеологије, а не израз равноправности. За стандардни српски језик ово су трајно маркирани неологизми.
07. 02. 2024. у 14:00
НИЈЕ ВЕРОВАО У ЗЛО МЕЂУ ЉУДИМА: Сто година после одласка великог српског песника Алексе Шантића (1868-1924)
СЛИЧАН вечити дечак "голубијег срца" био је и Бранко Ћопић. Није случајно што су, под притиском силе у коју нису веровали, обојица завршила "растројених живаца". И обојица су, пред крај, привидела црне коње и јахаче који долазе, Шантић пре Другог великог, Ћопић уочи рата за југословенско наслеђе
07. 02. 2024. у 11:58
ПОГЛЕД ИСКОСА: Мошићеви звездани тренуци
ПОЧЕТАК године је између осталог посвећен и процени збивања у протеклом раздобљу, колико и најава нових дешавања.
07. 02. 2024. у 05:00
ПРИНЦ ПОЕЗИЈЕ ПОСТАО ЈОШ ЗА ЖИВОТА: Деведесет година од рођења песника Бранка Миљковића (1934-1961)
ПРОШЛО је девет деценија од кад је на овај свет, у градској болници у Нишу, 29. јануара 1934. године на свет дошао Принц Песника Бранко Миљковић.
31. 01. 2024. у 12:00
ОБОГАТИО УМЕТНОСТ И СРБА И ХРВАТА: Објављена књига о готово заборављеном уметнику Миленку Д.Ђурићу (ФОТО)
У ЛЕКСИКОГРАФСКОМ заводу Хрватске, ликовном уметнику Миленку Д. Ђурићу (Земун, 1894 - Загреб, 1945) посвећена је подужа биографија у којој недостају само два податка - да је био српског порекла и да његова смрт у Загребу 1945. године, у злокобном времену НДХ, до данас није расветљена.
24. 01. 2024. у 16:51
