ПОГЛЕД ИСКОСА: Прва српска жена критичар
Надежда Петровић рођена је 1873. године у Чачку, у угледној и познатој породици. Учила је сликарство код Ђорђа Крстића, касније је студирала у Минхену.

Надежда Петровић, Аутопортрет на маргини рукописа, 1904. Фото Приватна архива
Њена сликарска дела карактеришу изражајност и богатство колорита у складу са савременим тежњама тог доба. Изразити је експресиониста, једна од првих сликарки тог правца у свету (уз Габријелу Минтер и Паулу Модерсон Бекер). Са њом не само да започиње та линија у наступу југословенске уметности већ и сама модерна уметност у Србији. Била је један од највећих културних радника, борац за уметност своје епохе, ангажована и на државним пословима.
Ако су у српској ликовној критици постојали оспоритељи модерне као интернационалног а не националног покрета (Лагарић, Одавић, Витезица и др.), Надежда је свој ликовни свет пронашла и на српском селу, у каљавом Реснику, пропутовавши на коњу Јужну Србију, Косово и Метохију и Македонију. На крају је и живот дала за отаџбину, умрла је у Ваљеву 1915. године као добровољна болничарка, по чему се разликује од свих авангардних уметника, који или блате своју земљу или беже из ње.

Надежда Петровић, Аутопортрет на маргини рукописа, 1904. Фото Приватна архива
Ова телом снажна жена била је и духовно јака, зналац страних језика и прва наша не само ликовна критичарка већ уз Бранка Поповића њеног пријатеља сликара родоначелник новије српске ликовне критике. Њен млађи брат Растко Петровић је уз Тодора Манојловића и Милана Кашанина између два светска рата постао најбољи српски ликовни критичар. Тај модерни смер у критици сасвим другачији од традиционалног, десног, изразито националног и антимодернистичког започиње Надежда Петровић са критикама о Марку Мурату и Првој југословенској уметничкој изложби у Београду. Њене критике су понекад биле дуже и излазиле у наставцима у београдским и сарајевским часописима до 1913. године. Са њима новија српска ликовна критика слави 120 година постојања, мада је и раније било ликовних критичара који као Михаило Валтровић више припадају естетици деветнаестог века. Њене сабране критике објавила је Уметничка галерија Надежда Петровић у Чачку 2009. године, у доброј колекцији под називом "Равнотежа" српске, македонске и енглеске ликовне критике у којој је изашло пет књига. Као писац о савременој уметности ова сликарка је имала слуха за актуелну естетику симболизма и импресионизма али и за високе ликовне вредности сликарства Паје Јовановића. Писала је храбро, критички, нападајући друштвене неправде карактеристичне за уметност њене епохе, као што је одржавање капиталних изложби у две мрачне собице. На лоше услове живота уметник и недостојно стање у уметности прва је скренула пажњу. После ње су се многи тиме бавили, између осталих и најутицајнији Милан Кашанин, да би се то поправило уочи Другог светског рата. У колекцији Милоша Вујасиновића сачуван је оригинални рукопис њеног текста о Првој југословенској уметничкој изложби са јединим аутопортретом у цртежу из 1904. године.
Препоручујемо

"ДОБРО СМО УПОЗНАТИ СА ДОГАЂАЈИМА У СРБИЈИ" Медведев оптужио Запад за организовање протеста у другим земљама
ЗАМЕНИК председника Савета безбедности Русије и председник странке Јединствена Русија Дмитриј Медведев оптужио је данас западне земље да организују протесте и мешају се у изборне процесе других земаља да би одржале своју доминацију.
31. 07. 2025. у 17:01

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

СРПСКА СНАЈА ИЗ ЗАМБИЈЕ Описала свој прелазак у православље: "У почетку, неке ствари биле су ми ЧУДНЕ"
ПАТРИЦИЈА Каунда из Замбије пре неколико година заљубила се у младића из Србије, а због њега се доселила у нашу земљу, па чак и променила веру.
02. 08. 2025. у 11:32
Коментари (0)