Политика

БОЈКОТ ВОЈСКЕ НА МАЛА ВРАТА: Шта се крије иза идеје Камберија да се Скупштина бави погибијом албанских војника у ЈНА

Сњежана Видачковић

01. 10. 2025. у 14:57

ЗАХТЕВ албанског посланика Шаипа Камберија да се у Народној скупштини формира анкетни одбор који би се бавио истраживањем "погибије 135 албанских војника у ЈНА", у суштини је покушај да се отвори простор за институционално оправдање да Албанци, који живе у Србији, не служе обавезни војни рок који држава планира да поново уведе.

БОЈКОТ ВОЈСКЕ НА МАЛА ВРАТА: Шта се крије иза идеје Камберија да се Скупштина бави погибијом албанских војника у ЈНА

То је, како истичу аналитичари, део његове познате реторике којом годинама гради слику о дискриминацији и репресији над Албанцима, док реални мотив лежи у настојању да се подрива војни систем Србије. Албански политички представници ће и убудуће настојати да кроз сличне иницијативе оспоравају процес повратка регрута у касарне, али им то неће донети успех, додају наши саговорници. Парадокс се огледа у томе што им смета јачање Војске Србије, док истовремено не виде проблем што Приштина обучава снајперисте, специјалне јединице и постепено формира паравојску на Косову и Метохији.

Камбери, предлогом за образовање комисије, у ком тражи "испитивање навода, чињеница и околности погибије 135 војника албанске националности припадника бивше ЈНА током осамдесетих година" иза које стоји "дискриминисан положај", настоји да оживи своју стару причу како би Албанце, махом оне које живе у Прешевској долини, одговорио од служења војног рока под српском тробојком.

- У Србији је већ покренута иницијатива и увелико се одвијају припреме за увођење војног рока. У вези са тим постоји забринутост јер прошлост и њене последице и даље утичу на колективну свест Албанаца - истиче се у Камберијевом захтеву. - Албанци који су, као грађани СФРЈ, били обавезни да одслуже војни рок, често су се суочавали са етничком дискриминацијом, политичком стигматизацијом и културном репресијом унутар војске. Током седамдесетих и осамдесетих година забележен је значајан број смрти албанских војника под сумњивим околностима, које су власти често класификовале као самоубиства, несреће или, кршења војне дисциплине.

Кељмендијеви рафали

У КАСАРНИ ЈНА "Браћа Крсмановић" у Параћину, 3. септембра 1987. године око три часа ујутро, војник Азиз Кељменди, Албанац са КиМ, пуцао је из аутоматске пушке по спаваоници и убио четири војника, а ранио петорицу. Међу погинулим војницима били су Србин Срђан Симић, муслимани Хазим Џанановић и Сафет Дудаковић и Хрват Горан Бегић. После почињеног масакра, побегао је на Карађорђево брдо где је, како је тада саопштено, извршио самоубиство. Овај злочин у касарни згрозио је Југославију. Нико није могао да замисли да ће двадесетогодишњи Кељменди, родом из околине Липљана и студент Правног факултета у Приштини, да почини овакав злочин неколико недеља пред "скидање".

Министар за људска и мањинска права Демо Бериша истиче да овај предлог показује у ком правцу Камбери жели да води три општине - Прешево, Бујановац и Медвеђу.

- То показује да без обзира на то што је он у законодавној власти, не осећа се припадником ове државе, јер све ради против ње. Иза ове иницијативе крије се припрема младих да не учествују у сутрашњем служењу војног рока - објашњава Бериша.

Официр КОС у пензији Љубан Каран указује на то да Камберију смета јачање наше одбране у сваком смислу, док истовремено Албанци на Косову увежбавају снајперисте, специјалне јединице и паравојне формације, те чак иду и у иностранство на обуку и додаје да они немају никакву снагу да поремете процес служења војног рока. Наш саговорник истиче да Албанци не само да нису били дискриминсани у ЈНА, него се о њима посебно водило рачуна. Међутим, био је део њих које је албански сепаратистички покрет припремао на подривање тадашњег поретка и државне службе безбедности су их држале на оку.

- Ми у служби безбедности смо видели то њихово подривачко деловање, најчешће су то испољавали тако што су се претварали да не разумеју српски, иако су га добро разумели. Где год су могли правили су неку штету, својевремено су припремали и тровање хране. Нису у питању сви Албанци, него само они који су потпали под утицај сепаратистичких група, попут Кељмендија који је направио масакр у касарни у Параћину. Били смо веома опрезни, да им се не дозволи да не учине неко зло у војсци. Али, нису били дискриминисани, били су као и сви други војници - истиче Каран.

Препоручујемо

ВУЧЕВИЋ ПОРУЧИО ЂИЛАСУ: Грађани знају како је изгледала Србија док сте ви водили државу

Политика

0 3

ВУЧЕВИЋ ПОРУЧИО ЂИЛАСУ: Грађани знају како је изгледала Србија док сте ви водили државу

22. 03. 2026. у 16:02

БЛОКАДЕРИ ЗАКУКАЛИ: Моле за паре, а у позадини ни мање ни више него хрватска музика (ВИДЕО)

Политика

0 2

БЛОКАДЕРИ ЗАКУКАЛИ: Моле за паре, а у позадини ни мање ни више него хрватска музика (ВИДЕО)

22. 03. 2026. у 15:57

ОДЈЕКНУЛО ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ: Вучић је ово одавно говорио, али блокадери кажу да претерује у паници

Политика

0 1

ОДЈЕКНУЛО ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ: Вучић је ово одавно говорио, али блокадери кажу да претерује у паници

22. 03. 2026. у 15:42

ЖИВЕЛА СРБИЈА! Вучић објавио моћан видео

Политика

0 3

ЖИВЕЛА СРБИЈА! Вучић објавио моћан видео

22. 03. 2026. у 15:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана

Свет

0 19

ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана

РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).

21. 03. 2026. у 13:35

Друштво

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10

Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)

Свет

0 0

Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)

У балистичком ракетном нападу на Димону, град на југу Израела, повређено је 47 људи, који су запослени у болници. Већина повреда је узрокована шрапнелима, према израелској служби за хитне случајеве Маген Давид Адом. Димона се налази око 13 километара од нуклеарног истраживачког центра Негев.

21. 03. 2026. у 21:44 >> 22:08