Познати

ИСПОВЕСТ БОРЕ ДРЉАЧЕ: Немам будућност, остало ми је још годину, две и да умрем! Не волим смрт, али шта ћу!

Биљана Ристивојевић

28. 09. 2020. у 09:29

ПЕВАЧ Бора Дрљача, након што је прошао кроз тежак период у коме се борио са опаком болешћу, каже како га је “сломила болест“.

ИСПОВЕСТ БОРЕ ДРЉАЧЕ: Немам будућност, остало ми је још годину, две и да умрем! Не волим смрт, али шта ћу!

Бора је прошле године оперисао тумор на дебелом цреву, а у јуну ове године хоспитализован је на хируршком одељењу онкологије у Клиничком центру Србије, ради лечења меланома на кожи.

-Каква будућност?! Немам ја будућност. Бар да живим још годину, две, три дана и да умрем. Ако успем да прогурам још коју више и то ти је. Сломила ме болест. Не волим смрт, ал' шта ћу. Кад дође време. Не знам како ћете без мене, како ће овај свет без Боре. Волим живот и науживао сам се, ал' још пет-шест да доживим и нек иде у божју матер. Оперисао сам бубрег, дебело црево, меланом, четири-пет пута сам ишао под нож. Знам само да ћу бити сахрањен поред моје прве жене. Направио сам споменик, нисам ставио слику, али све је завршено. Такав је живот-каже после свега Бора.

Неостварена жеља

-Патим што немам унучади. За чега сам све ово стварао? Једино ја да направим дете. Био сам будала, Рада остала у другом стању и ја јој рекао да очисти. Била је баба, реко где ћеш ти сад да рађаш. Желео сам женско дете. Нема ништа лепше за родитеље од женског детета. Синови су барабе, мушкарци немају осећај као што има женско. Желео бих да сам здрав као некада. Да јурим рибе, да их водам. Нема која није хтела, а сад се ближи крај... Што се тиче животних грешака, то кад ме питаш, да ти кажем да их је мало било. Имао сам среће, а богами и памети. Нисам имао неких тежих повреда. Моје песме остају народу зато што су животне. То је моје богатство. Мој почетак и крај-рекао је певач за Курир.