СЛОЖЕНА ПРАВИЛА О ПОРЕЗУ НА ИМОВИНУ: Шта када једна непокретност има више корисника и различита права?

ПРИМЕРИ из праксе најбоље показују колико правила о порезу на имовину могу да буду сложена и зашто изглед неке непокретности није довољан да би се утврдило да ли постоји пореска обавеза.

Фото: SeventyFour Images / Alamy / Profimedia

На први поглед може деловати да свака изграђена површина аутоматски мења начин опорезивања, али прописи праве јасну разлику између земљишта и објеката, при чему је пресудно да ли на парцели постоји изграђена функционална целина која се сматра непокретношћу.

Један од карактеристичних примера односи се на парцелу већу од 10 ари на којој се налази само надстрешница површине девет квадратних метара и дворишни камин од свега 1,5 квадратних метара, док је остатак земљишта ограђен. Иако би многи помислили да присуство ових објеката значи да је парцела изграђена и да подлеже другачијем пореском третману, то није случај.

У оваквој ситуацији, према речима адвоката канцеларије Стојковић Адвокати, порез се плаћа искључиво на земљиште.

- Надстрешница и дворишни камин због својих карактеристика и површине нису довољни да би цела парцела била третирана као изграђена непокретност. Другим речима, постојање мањих помоћних садржаја не значи аутоматски да се мења порески статус земљишта - објашњавају правници.

Додатна појашњења о томе када се нека површина сматра земљиштем, а када објектом, садржана су и у мишљењима Министарства финансија, која прецизније одређују како се закон примењује у пракси.

Један од примера односи се на затрављено земљиште које служи као фудбалски терен. Уколико испод травнате површине не постоји никаква изграђена инфраструктура, такав терен се и даље сматра земљиштем. У том случају власник или други порески обвезник плаћа порез искључиво на земљиште, без додатног опорезивања као пословног објекта.

Ситуација се, међутим, потпуно мења уколико се испод истог тог терена налази изграђена инфраструктура. То могу бити шахтови, пумпе, дренажни системи, кишна канализација, громобранске инсталације или други елементи који представљају део изграђеног система.

Када таква инфраструктура постоји, читава површина може бити квалификована као пословни објекат. Самим тим мења се и порески третман јер се више не говори само о земљишту, већ о изграђеној непокретности која представља функционалну целину.

- Ови примери показују да приликом утврђивања пореске обавезе није одлучујуће како парцела изгледа нити којој намени служи. Пресудно је да ли постоји изграђена инфраструктура која заједно са површином изнад ње чини јединствену функционалну целину - кажу адвокати.

То значи да површина сама по себи није критеријум, нити је пресудна чињеница да ли се земљиште користи за спорт, рекреацију или неку другу сврху. Порески прописи пре свега испитују постојање грађевинских елемената који мењају правни статус непокретности.

Посебна правила односе се на ситуације у којима над једном непокретношћу постоји више различитих права. У пракси није неуобичајено да се на истој кући, стану или земљишту истовремено појављују право својине, право коришћења, закуп или државина.

- Како би се избегло да више особа плаћа порез за исту непокретност, закон тачно одређује ко је порески обвезник у свакој појединачној ситуацији. Основно правило јесте да се најпре утврђује које право постоји на непокретности. Ако је уписано само право својине, тада је власник обвезник пореза на имовину. Међутим, уколико поред права својине постоји и неко друго право које закон сматра приоритетним, тада се пореска обавеза преноси на лице које фактички користи непокретност - наводе адвокати.

То значи да право коришћења, закуп или државина имају предност у односу на само право својине. У пракси то значи да порез може да плаћа особа која није формални власник, али непокретност користи на основу закона, уговора или чак фактичког стања које закон препознаје.

Посебно је уређена ситуација када власник није познат, али постоји лице које непокретност држи и користи без правног основа. У том случају управо држалац постаје порески обвезник, без обзира на то што није власник нити располаже одговарајућим уговором.

Како ова правила функционишу показује пример стана у јавној својини.

У једном случају школа има право коришћења над станом који је у јавној својини. Школа затим тај стан издаје запосленом А на основу уговора о закупу. Међутим, у стану заправо борави запослени Б, који га користи без уговора и без било каквог правног основа. Иако постоји званични закупац, порески обвезник у овој ситуацији постаје лице Б, јер управо оно фактички користи непокретност без правног основа. Уколико запослени Б престане да користи стан, а у њему остане лице А као законити закупац, тада пореска обавеза прелази на запосленог А.

Прописи, међутим, предвиђају и ситуације у којима се порез на имовину уопште не плаћа, нити постоји обавеза подношења пореске пријаве, јер нема предмета опорезивања.

Порез се, између осталог, не плаћа на непокретности које се налазе ван територије Републике Србије, као ни на покретне ствари попут аутомобила или различите опреме. Ослобођење се односи и на земљиште у Србији површине до 10 ари, без обзира на његову намену, под условом да није оптерећено другим правима осим права својине.

Исто правило важи и за грађевинско земљиште у јавној својини које је дато на коришћење, уколико његова површина не прелази 10 ари.

Предмет опорезивања нису ни право закупа земљишта или пословног простора, као ни одређена друга права, међу којима је и право плодоуживања.

Ипак, закон веома јасно одређује шта се дешава када површина земљишта пређе прописани праг. Довољно је да парцела буде већа за само један квадратни метар, односно да премаши 10 ари, па да комплетна површина уђе у основицу за обрачун пореза.

То значи да не постоји ослобађање за првих 10 ари, већ се порез обрачунава на укупну површину земљишта. Такође, на примену овог правила не утиче број сувласника, па се граница од 10 ари посматра у односу на непокретност, а не на број особа које имају власничка права над њом.

(Бизнис.рс)

Препоручујемо

Економија

0 1

ОД БАТЛЕРА ДО ПРИВАТНИХ КУВАРА: Ово су најплаћенији послови у домовима најбогатијих

14. 07. 2026. у 17:52

Економија

0 0

"КАДА БИ БЕЧ БИО ДРЖАВА ЕУ" Четврта најбогатија, најгушће насељена, економија као Словачка

14. 07. 2026. у 13:56

Економија

0 2

ПРИЈАВА НА ШАЛТЕРИМА ПОШТЕ: Ко има право на помоћ у вредности од 10.000 динара?

14. 07. 2026. у 13:28

Економија

0 0

РАД ПОРЕД УСИЈАНИХ ПЕЋИ НА 40 СТЕПЕНИ: Ево како изгледа дан у пекари током топлотног таласа

14. 07. 2026. у 12:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације