ИЗМЕЂУ РЕДОВА ВИНОВЕ ЛОЗЕ ПРОФЕСОРИ И СТУДЕНТИ: "Новости" у посети "Радмиловцу - Огледном добру Пољопривредног факултета

ДЕСЕТАК километара од центра Београда постоји место где време тече спорије. Место где се уместо сирена чује цвркут птица, где се између редова винове лозе смењују студенти и професори, а наука се среће са земљом. То је Огледно добро "Радмиловац", наставна база Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и јединствен пример како теорија постаје пракса.

Фото: Д. Миловановић

На први поглед, посетилац би помислио да је стигао на велико породично имање. Орезује се винова лоза, у пластеницима се негује поврће, коси се трава. У Радмиловцу није необично видети професора са маказама за резидбу, доктора наука у пластенику или директора за косилицом. Овде се знање не показује титулама на вратима канцеларије, већ радом на терену.

- Код нас нема поделе на послове. Када је потребно да се орезује виноград, ради се у пластенику или покоси трава, сви учествујемо. Важно је да студенти виде да је пољопривреда посао који тражи знање, али и рад - каже професор Никола Филиповић, директор Огледног добра "Радмиловац".

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Будући агрономи овде долазе сваког петка током семестра на практичну, а почетком јула и на блок наставу. Уче оно што ниједна књига не може у потпуности да пренесе: како изгледа стваран живот на имању.

- Наша морална обавеза према задужбинару јесте унапређење практичних знања студената и ту мисију морамо да поштујемо. Радмиловац постоји управо због тога да би студенти стекли искуство које ће им сутра бити потребно у струци - истиче Филиповић.

Огледно добро данас заузима 86 хектара. Легат је породице Милана Вукићевића, која је своје имање завештала Пољопривредном факултету са жељом да служи образовању будућих агронома. Факултет је у посед ушао 1945, а некадашње викенд имање временом је израсло у један од најзначајнијих наставних и научних центара ове врсте. У оквиру добра су Центар за воћарство и виноградарство, Центар за пчеларство, Центар за ратарство и повртарство, Центар за рибарство и примењену хидробиологију, вински подрум и дестилерија.

Посебан понос "Радмиловца" је виноградарство. Око 20 хектара је под виновом лозом, а колекција сорти и клонова броји више од 600 различитих генотипова. Некада их је било чак 870, па је ово место важило за једну од највећих колекција винове лозе на Балкану.

- Имамо банку гена која представља основу за оплемењивање и стварање нових сорти. Током година наши стручњаци створили су више од 20 признатих сорти винове лозе, шљиве и брескве - каже Филиповић.

Знање са огледних парцела прелива се и у подрум. Прошле године произведено је око 20.000 литара вина, а многе етикете годинама освајају признања на међународним такмичењима.

- Иако наша вина редовно освајају медаље на међународним оцењивањима, никада нисмо били примарно усмерени на тржиште. Прво је образовање, затим наука, а тек онда производња.Студенти овде раде дипломске, мастер и докторске радове, професори постављају научне огледе, а свака парцела представља учионицу под отвореним небом - наглашава проф. Филиповић.

Осим вина, у дестилерији настају ракије од кајсије, дуње, шљиве, вишње, јабуке, брескве и грожђа. Све се производи искључиво од воћа са сопствених засада.

- Не купујемо сировину са стране. Све што прерадимо потиче са наших парцела. Веома водимо рачуна о здравственој безбедности производа и воће не улази у прераду док не буду испуњени сви прописани услови - објашњава Филиповић.

Током лета посебно је захтевно ускладити све послове. Берба воћа и радови у винограду често се поклапају, па је огледно добро ове године позвало и студенте да учествују у плаћеним сезонским пословима.

- Када се поклопе берба воћа и радови у винограду, потребан је већи број људи. Зато смо позвали и студенте да нам се придруже. Дневница је 4.000 динара, иста је за све и није нормирана - каже директор.

Најмлађи, Центар за рибарство и примењену хидробиологију, настао је захваљујући међународним пројектима. На простору где некада није било ничега данас су језера и савремени системи за узгој и селекцију шарана. Када се рибице излегну "робот" брине о њима, храни их.

- Центар за рибарство настао је практично од нуле. Ископани су базени, избушени бунари и развијен комплетан систем за узгој и селекцију рибе. Данас је то један од најразвијенијих. Уз центар се налази и мини-зоо врт са акваријумима, птицама и другим животињама, који сваке године привлачи велики број деце, породица и излетника - наводи Филиповић.

На овом огледном добру студенти уче како настаје храна, како се производи вино, како се негује воћњак, како изгледа савремена пољопривреда и стичу знања која не остају у књигама.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

ЗДРАВ ХОБИ ПОЛИЦИЈСКОГ ИНСПЕКТОРА МИЉАНА МИЉКОВИЋА: Ево чиме је одлучио да се бави кад ускоро оде у пензију (ФОТО)

16. 07. 2026. у 14:01

Репортаже

0 6

МОРАШ НА ПРУЗИ, БИТИ ПОНЕКАД И МУШКО И ЖЕНСКО: Даме машиновође за "Новости" о свом послу, породичној традицији, бризи о путницима

16. 07. 2026. у 11:54

Репортаже

0 0

СРЦЕМ ЗА ФИЛИПА (9): Житељи Лепосавића сакупили 44.000 динара за дечака оболелог од дијабетеса

15. 07. 2026. у 06:45

Репортаже

0 1

БОГАТСТВО ЈЕ ДАВАТИ, А НЕ ПРИСВАЈАТИ: Манастир Светих врачева Козме и Дамјана у Зочишту обележио славу (ФОТО)

14. 07. 2026. у 22:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације