Са шест година завршио је у паклу Јасеновца: Потресно сведочење Милана Викала (90), логор НДХ преживео захваљујући Диани Будисављевић (ФОТО)

СЕЋАЊЕ на детињства му је мрачно и магловито. А како и не би, када је са свега шест година с мајком одведен у логор Јасеновац. У тој тамници људскости и храму најстрашнијих злочина било је још 16 чланова његове породица.

Фото: Р. Шегрт

 Преживели су, јер су их, каже, једног дана „одвезли неки камиони“. Дуго година нико није знао да му објасни како и где. Тек много деценија после, склапајући коцкице у мозаику сећања, претпоставио је да су спасени, највероватније, захваљујући Диани Будисављевић.

- Ми смо живели у селу Диздарлије код Босанске Дубице. Када је почела офанзива и када су се појавиле усташе, мајка је мене и старијег брата, који је имао 12 година, повела с народом у збег на Козару. Оставила је кућу и стоку и побегли смо. После неколико дана, не знам тачно колико, отац је дошао и повео нас према путу од Дубице и Кнежице према Приједору. Међутим, код села Мирковац, где смо били неколико дана, наишла је усташка патрола. Мајка ме је зграбила и побегла са мном према шуми. Сакрили смо се у неки грм и она ми је држала руку преко уста да ћутим. Усташа нас је, ипак, приметио, мајку је ранио у леву руку и КУК, а мене је одвео. Био сам дете које до тада никада није отишло даље од куће. Сећам се да сам најпре био код неке школе, са доста жена и деце, а одатле су нас одвели, касније сам сазнао да је то био логор Јасеновац – прича Милан Викало шта је доживео 1942. године.

Фото: Р. Шегрт

Ова сада витална старина не сећа сетачно догађаја у логору Јасеновац, нема представу ни колико је тамо био, јер није знао ни који је дан ни месец. Сећа се само да су их једног дана потрпали у неке камионе и одвели. Тек много деценија касније повезујући информације у јединствену нит, склапајући коцкице у мозаику свог живота и читајући о Јасеновцу, претпоставио је да је преживео захваљујући Диани Будисављевић. На то га наводи и чињеница да је његова мајка отишла на лечење у Загреб под лажним именом Иванка, а не као Јованка, како се звала.

- Знам да смо били у некој просторији, као неком складишту пуном прашине, по којој смо ми деца чепркали и налазили по неко зрно кукуруза које би онда појели. Ту је била и наша тетка Миља, очева рођена сестра, са својих петоро деце, стрина Драгиња са шесторо деце и баба, очева мајка Мара са најмлађом ћерком. Тетка је бринула о мени и брату, све док нас једног дана нису потрпали у неке камионе и одвезли у неко село. Ту су долазили сељаци, Хрвати и бирали децу коју ће узети. Одводили су оне који су могли да раде, а ми остали би ишли даље, од села до села, од цркве до цркве. Мене и брата Бошка су узели међу последњима и одведени смо у неко село Гудовац код Бјеловара. Њега је узела једна добростојећа породица, а мене је одвела сиромашна жена у црнини. Знам да ме је нахранила киселицом, то је нешто као јогурт, а то ми је и мајка давала – сећа се Милан.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

Дуго година Милан Викало није знао како је поново срео своју мајку. Ни сада није сасвим сигуран, има само анагађања.

- Отац је за време Аустроугарске радио у Немачкој и зарадио значајан новац. Претпостављам да је набавио лажна документа и дошао је по нас у Гудовац код Бјеловара, а мајка је дошла из Загреба. Она је дочекала и крај рата, али отац није, страдао је у Земуну. Касније, тачније 1946. смо мајка Јованка, брат и ја колонизовали у Нове Козарце код Кикинде - преноси Викало, којем године нису одузеле виталност, иако их се нанизало 90.

УНА МУ У СРЦУ

- После основне школе, као дете ратно сироче без оца, упућен сам на школовање у Панчево. Тамо сам и радио, а онда прешао у Кикинду. У родни крај вратио сам се 60-тих година прошлог века. Запослио сам се у Костајници, тамо оженио, добио ћерку. Али поново се догодио рат, па сам поново дошао у Банат – прича Милан Викало, којем је срце на Уни, а адреса у Кикинди.

СЕЋАЊЕ НА МАЈКУ

Сузе у у очима појаве се кад помене мајку. Каже да се оца не сећа, а мајка је поживела 73 године. Дечак који је преживео логор Јасеновац сада у старачким годинама пише песме и сам са собом игра шах. У понедељак га је посетио градоначелник Кикинде Младен Богдан и донео му мали поклон. Дошао је по жељи старог суграђанина и указао му пажњу.

Препоручујемо

Свет

0 10

Шпанска влада наредила: Хитно уклоните усташке симболе са гробнице злочинца НДХ Макса Лубурића

20. 04. 2026. у 18:48

Србија

0 0

Сећање на жртве Јасеновца: Промоција књиге „Огњена Марија ливањска“ у Новом Саду

20. 04. 2026. у 17:55

Фељтон

0 3

Политичко лицeмерје епохе Јосипа Броза: Негација српског народа у Хрватској огледала се у бројним покушајима да се Срби прогласе Власима

17. 04. 2026. у 21:23

Регион

0 8

ХИТЛЕРОВИ "РАДОВИ" ХИТ У ХРВАТСКОЈ: Велико интересовање у суседству Србије за познато дело злочинца из Другог светског рата

07. 04. 2026. у 21:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације