СРПСКА православна црква обележава данас празник Светог Симеона Мироточивог, пре замонашења великог жупана Стефана Немање, подсећајући на дан када се он 1199. упoкојио у својој задужбини Хиландару.
Повезане вести
НЕМЦИ И ЕНГЛЕЗИ ЛАЖИРАЛИ ИСТОРИЈУ И НА МЕТЕОРИМА: Сведочанство репортера "Новости" са "Стена које лебде у ваздуху", о Манастиру Преображења
САГА о Немањићима завршила се у Душановом царству, у данашњем грчком месту Стогови, у манастиру Преображења који је цар Јован Урош изградио на каменом стубу, на 300 метара изнад дна кањона на западним обронцима Велике Чиготе, наспрам планине Козјак са које тече река Лепеница.
15. 05. 2026. у 10:00
КОЛИКО ЛАЈКОВА ИМАЈУ НЕМАЊИЋИ? Наставница историје, Јелица Пендић, открива како су владари преживели до 21. века
У ВРЕМЕНУ у којем се пажња младих мери секундама, а свакодневница обликује кроз екран телефона, изазов приближавања школског градива ученицима постаје све већи.
12. 05. 2026. у 07:00
ЗАБРАНА СНИМАЊА У ГРАДУ НЕМАЊИЋА И МРЊАВЧЕВИЋА: "Вечерње новости" у Прилепу, где задужбине српских владара тону у присилни заборав (ФОТО)
МОНАХИЊА уз коју су стајала два неповерљива велика пса дочекала нас је пред улазом у прилепску Цркву Светих Арханђела, централни храм средовековног манастира уклесаног у стрми вулкански брег Маркове куле под остацима огромне тврђаве.
10. 05. 2026. у 14:14
НЕЗАБОРАВ ЗА ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ НЕМАЊИЋА: У Српском културном центру "Спона" у Скопљу одржана предавања доцента др Јасмине Ћирић
ПЛОДНА сарадња Српског културно-информативног центра "Спона" у Скопљу и др Јасмине С. Ћирић, доцента Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, још једном је резултирала изузетно посећеним предавањима у Северној Македонији.
01. 04. 2026. у 06:30
БЕЧ СЕ ПЛАШИО "СЛАВЕНОСРПСКЕ ХРОНИКЕ": Библиотека Српске патријаришије објавила први том дела грофа Ђорђа Бранковића
ОБЈАВЉИВАЊЕМ "Славеносрпских хроника" аустријског грофа и несуђеног српског деспота Ђорђа Бранковића на савременом српском, Библиотека Српске патријаршије је направила културни подвиг. Наиме, ова књига написана почетком 18. века била је у следећа два столећа библија националног препорода Срба.
21. 03. 2026. у 06:30
Најновије из рубрике
ДЕЛО МИЛАНКОВИЋА "ТРАЖИ" МУЗЕЈ: Од сутра на хангару старог аеродрома у Београду спомен-плоча великану српске и светске науке
МАЛО је људи који су истовремено разумели кретање планета и умели да пројектују грађевине које ће трајати деценијама.
27. 05. 2026. у 16:00
ДИВЉИ ЗАПАД У ПИТОМОМ ВРШЦУ: Легендарни Буфало Бил 1906. својим циркусом подигао банатску прашину и донео дух непознатог светa
НАЈСПЕКТАКУЛАРНИЈИ догађај у историји Вршца збио се у лето 1906. године, када је у ту мирну банатску варошицу, у склопу велике европске турнеје, дошао чувени циркус "Дивљи запад Буфала Била". Трупа тог славног јахача "Пони експреса" и професионалног ловца на бизоне подигла је незапамћену прашину, јер је међу вршачку господу донела дух њима до тада непознатог и чудног света. Омогућио им је да први пут уживо виде Индијанце, као и да посматрају њихове реалистичне борбе са каубојима, о којима до тада готово ништа нису знали.
26. 05. 2026. у 21:05
НАПУСТИО СЕУЛ, СРЕЋУ ПРОНАШАО У БЕОГРАДУ: Саесол Парк (29) отворено о разликама између живота у Јужној Кореји и Србији
ДОК хиљаде младих људи свакодневно сањају о животу у великим светским метрополама попут Сеула, Саесол Парк (29) из Јужне Кореје своју срећу пронашао је на потпуно неочекиваном месту - у Београду.
26. 05. 2026. у 18:42
КАМЕРАТА ОРКЕСТАР ГОДИНЕ: Ансамблу Градског камерног оркестра из Новог Сада престижна награда
ГРАДСКИ камерни оркестар Камерата из Новог Сада, понео је епитет „Оркестра године“, а ово значајно признање стигло је из магазина „Музика класика“ за изванредне музичке резултате у 2025. години.
26. 05. 2026. у 10:33
КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ КАО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА: Народни музеј у Лесковцу наставља са радионицама којима оживљава старе занате
Народни музеј у Лесковцу, после радионица филиграна и израде мозаика, представио je резулате рада полазника који су претходна три месеца учили технике старих заната - ткања и пустовања, као најстаријег начина којим су се у прошлости правили одевни и употребни предмети од вуне.
25. 05. 2026. у 16:18
Коментари (0)