НИСАМ НИКАКАВ ХЕРОЈ, ЧОВЕК САМ БЕЗ ПОСЛА! Јовица Барачанин (54), достављач хране, о животној драми после спасавања девојке у Новом Саду
КОЈА (не)срећа треба да прати човека, да у истом трену постане херој и губитник? На то је 22. октобра ујутро "одговорио" Јовица Барачанин (54), када је на Булевару ослобођења у Новом Саду, испред зграде са бројем 9, покушавајући да спасе двадесетосмогодишњу девојку која је пала са другог спрата, и сам тешко повређен и завршио у болници са отвореним преломом десне потколенице.
Foto: Privatna arhiva
Овај достављач хране, сада је после операције принуђен да хода уз помоћ штака, не може да ради посао који је обављао претходних 11 година, и питање је колико ће месеци бити потребно да се опорави и опет стане на ноге и почне да зарађује да прехрани породицу.
- У близини те зграде, испоручио сам храну за једну фирму, и у близини цвеће, и кренуо у пекару по доручак - препричава нам Јовица шта се дешавало те среде, 22. октобра. - Када сам био код те зграде, најпре сам чуо човека да нешто виче, а поглед му је био уперен према згради. Погледао сам и ја, и видео девојку, лицем је била окренута према фасади, висила је са другог спрата, а мушкарац у стану ју је са прозора држао за обе руке. Не знам колико је то трајало, она је испуштала неке гласове.
Помоћ пријатеља из војске и ОШ
САЗНАВШИ из медија за Јовичину несрећу, јавио му се друг из војске, са којим неколико пута годишње комуницира преко друштвених мрежа, и послао му неколико стотина евра, да му се нађе. И друг из основне школе, кога није видео откако су завршили осмолетку, послао му је извесну суму динара.
- Хвала им бескрајно на томе, јер ми у овим тренуцима пуно значи - искрен је Јовица, дубоко ганут гестовима пријатеља. - Због сина не смем да клонем духом, и морам наставити да се борим, како бих њему обезбедио најосновније.
Не окрећући главу од тог призора, достављач хране је питао да ли је све у реду, а после тих његових изречених речи, девојка је пала. Најпре на тенду, а затим у Јовичином правцу.
- Обоје смо пали на бетон, а она на моју десну ногу. После можда минут касније, неко је дотрчао до нас, говорећи да ће се девојка угушити ако јој не изваде језик, нека жена је одмах позвала Хитну помоћ - присећа се наш саговорник драматичних тренутака. - Тада ми је цео живот прошао пред очима. Помислио сам на трогодишњег сина. Девојку, коју не познајем, су једним санитетским возилом транспортовали у болницу, а мене другим. Болови су постајали све неиздржљивији. Ногавица ми је била сва крвава, знао сам да повреда није безазлена, чуо сам крцкање својих костију.
Позвала само њена сестра
ДОК је још био у болничкој постељи, Јовици је преко друштвених мрежа женска особа, која се представила као сестра двадесетосмогодишњакиње која је пала са другог спрата, послала поруке.
- Рекла је да је она једна од три сестре девојке која је пала са спрата и интересовало је шта се догодило - препричава нам Јовица. - Нисам могао ништа да јој кажем, јер не знам да ли је она заиста њена сестра, али сам питао како је девојка, и одговорила ми је да је добро. Нико из те породице ме више није звао да ме пита како сам. Ни данас не знам разлог због чега је девојка висила са прозора.
После операције у Клиничком центру Војводине, Јовица је опоравак наставио код куће. Од немоћи да нормално хода и креће се без помагала, више га боли то што је остао без посла, нема ни боловање јер је радио непријављен, и његова зарада је породици била практично главни извор прихода. Трогодишњег сина Стефана морали су да испишу из приватног вртића који је похађао, јер у државном није било места, зато што се Јовица води као незапослен.
- Супруга Рада има посао, али највећи део њених примања одлази на отплату дугова извршитељима које је направио њен бивши, сада покојни муж - казује нам Јовица, додајући да сада, када је он без посла, не знају како ће платити кирију, рачуне, немају да дотирају за вртић и сина су морали да испишу. - Док је жена на послу ја га чувам, а он ми помаже, дода ми штаке када треба да устанем.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)