И ВОЈНИЦИ КФОРА ПРЕЛАЗЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ "Новости" у Високим Дечанима: Овде се сусрећу земља и небо, види да Бог заиста постоји (ФОТО)

ОВДЕ се сусрећу земља и небо. Овде се види да Бог заиста постоји. Божанска сила је овде толико јака да човек мора да спозна Бога. Мошти Светог краља Срефана Дечанског чувају светињу и призивају знане и незнане, многобројне вернике, а молитва крај његових моштију даје снагу и враћа радост у живот.

Фото Д. Зечевић / Д. Миловановић

Ово су само неке од реченица које смо током посета Високим Дечанима чули и забележили у разговору са верницима. И то не само са онима православне вере, већ и са католицима, муслиманима. Јер, осим поклоника из свих крајева наше Србије, светињу, која се налази на листи Унескове заштићене културне баштине, посећују и туристи из читавог света.

Ова, једина светиња Српске православне цркве на Косову и Метохији, коју и даље обезбеђују италијански војници Кфора, освојила је и њихова срца. Често присутни на литургијама, неки од војника задужених за обезбеђивање манастира, у протекле више од две деценије, у њој су се и крстили. Али не само они, било је ту и Чеха, Норвежана, Американаца, Француза... Војници, али и дипломате и хуманитарци, редом су постајали православци.

Мошти крај олтара

Фото Д. Зечевић / Д. Миловановић

РАДОВЕ на изградњи храма, које је водио фра Вита Которанин, завршени су у периоду од свега осам година, од 1327. до 1335. године. Када је 1331. Стефан Дечански пострадао, његово тело из тамнице пренето је у храм и положено у већи гроб који је унапред био припремљен.
Међутим, на чудесан начин "јавио се монаху који се старао о цркви са изричитим захтевом да његово тело, које је остало потпуно сачувано, буде из гробнице пренето у кивот, ближе иконостасу и олтару", како се чува и данас.

- Тачно је да се неколико италијанских војника крстило у нашој светињи, иако се тај број, што се њих тиче, на друштвеним мрежама преувеличава. Ипак, чињеница је да су се многи везали за Дечане, шаљу нам често поруке, честитају празнике, некада дођу у манастир и неколико година касније после своје мисије, јер им смена у кампу "Вилађо Италија" поред Пећи траје шест месеци - прича нам отац Петар, задужен за госте и посетиоце ове наше светиње.

Додаје да италијански војници Кфора сведоче да, без изузетка, на први поглед заволе Високе Дечане зато што их, можда и споља, по архитектури подсећа на њихову традицију. Осим лепоте храма, према речима оца Петра, војнике Кфора, али и посетиоце и вернике, осваја осећај истинског мира.

- Такође, неки од лекара који су долазили овде на КиМ да прегледају децу постали су православни. Један је, пак из Италије, дошао у Дечане као туриста, остао је неко време и касније постао православац - говори отац Петар. - Било је и Чеха, Норвежана, Американаца, Француза, од којих су неки били и обични посетиоци.

Један од Француза који се овде крстио, подсећа наш саговоник, монах ове светиње је и добротвор Арно Гујон, данас директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије, који је долазио у Дечане неколико пута са пријатељима из Француске носећи помоћ у српске енклаве.

Foto: Фото Д. Зечевић / Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Дешавало се и да запослени у међународним мисијама и организацијама по завршетку мандата поново долазе овде са жељом да се крсте - говри млађи човек из околне повратничке средине у Метохији, чији је живот везан за ову светињу, баш као и осталих повратника у селима пећке, али и општина Клина и Исток.

Додаје да им је манастир ослонац, јер монаси помажу повратницима у набавци неопходних потрепштина, стоке, пољопривредне механизације...

А, светиња, једна од ретких на Косову и Метохији која никада није била оштећена или рушена, са моштима Светог Стефана које, пак, никад нису померане, као духовни светионик привлачи велики број верника који се сваког дана могу затећи у њој. Уз реку Бистрицу, на обронцима Проклетија и густе борове шуме на брду изнад манастира, али и покрај прилазног пута, манастирски комплекс плени лепотом.

- Дечани нису само задужбина краља Стефана Дечанског и гробно место, већ су бисер српске историје који је имао благослов да никада не буде срушен упркос свим покушајима скрнављења - рекао је у једној од беседа епископ рашко-призренски владика Теодосије.

Црква, саграђена у споју романичког стила са елементима готике и источно-византијског стила украшена је са више од 1.000 српско-византијских фресака, међу којима је и једина фреска на свету на којој Исус Сведржитељ држи мач у руци уместо књиге. Светиња, богатог духовног и градитељског наслеђа из периода Немањића, чува и оригиналну оснивачку повељу из 1330. године.

Како објашњавају кустоси, фреске су разврстане у више од 20 циклуса и на њима се види скоро 10.000 људских ликова, а осликано је готово 4.000 метара квадратних зидова. У позадини свих фресака доминира карактеристична плава боја, тзв. византијска плава, која се добијала брушењем полудрагог камена лаписа, који је довезен са територије данашњег Авганистана.

Одолева кроз векове

МАНАСТИР је кроз векове био на мети многобројних освајача. Тако је позната прича да је за време Турака један ага желео да претвори цркву у џамију и дошавши да то обзнани, на улазу у манастир фигура лава постављена изнад једних од манастирских врата пала је на њега и усмртила га.
По причи монаха, граната намењена монаштву и светињи, коју су 2004. испалили Албанци, завршила је у дворишту светиње. Срећом није експлодирала. У последњих 27 година, од доласка међународних снага на простор КиМ, манастир је био небројено пута на мети Албанаца. Ниједан нихов атак није успео.

Препоручујемо

Репортаже

0 1

ЗАШТО ЈЕ КРВНИ ПРИТИСАК ВИШИ УЈУТРУ? Лекари дају одговор

11. 04. 2026. у 22:45

Репортаже

0 10

СКАНДАЛ У ВРАЊУ: Доктор сам себи написао извештај, па приморао изабраног лекара да му отвори боловање

10. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 5

ТЕРОРИСТИ ОВК НАПАЛИ ИХ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК Граничар ВЈ Рудолф Кочиш о почетку Битке на Кошарама: Небо је било жуто од пуцњаве

09. 04. 2026. у 07:00

Репортаже

0 2

ЗА ДЕЦУ ОРАХОВЦА САКУПИЛИ 20.000 €: У Никшићу одржан хуманитарни концерт за наше најмлађе сународнике на Косову и Метохији (ФОТО)

08. 04. 2026. у 21:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације