ОВДЕ ЈЕ ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ СНИМИО СВОЈ ПОСЛЕДЊИ КАДАР ПРЕД КАМЕРАМА: Снимио га је у мају 1985, а 21. јула исте године отишао у вечност (ФОТО)

САМООО, нећеш са њима лако изићи на крај. Вјешти су, погани. Јеси разговарао с Живцем? С неким из града, из Комитета? - упитао је др Пјевалица Ивана Ђаковића.

Фото: Д. Миловановић

- Говорићу само са нашима.

- Е, јах... - рече доктор, па после краће паузе упита: - Како то мислиш?

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

- Како се такве ствари раде у кући?! Разговором о ручку.

- Е, јах... - климнуо је неколико пута главом др Пјевалица.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

После овог поверљивог разговора, замишљени, лежећи на трави, Иван и доктор, загледали су се наниже у Босански Нови (данас Нови Град), у смарагднозелено ушће Сане у Уну и у текстилну фабрику где ради 800 жена. Управо Иван њихов је директор, млад, амбициозан, жељан промена, којима се опиру и раднице и градско руководство и, што је најнезгодније - Комитет.

Фото: Принтскрин

Овај дијалог између Ивана (Бранислав Лечић) и доктора Пјевалице (Зоран Радмиловић) последња је сцена коју је пред камерама, у мају 1985, за живота снимио легендарни Зоки за серију "Приче из фабрике" (у народу због насловне нумере назване "800 жена") редитеља Војислава Малешевића и у продукцији ТВ Сарајево. Са највећим именима југословенског глумишта снимао ју је Радмиловић 1984. и 1985. у Новом Граду. Непуна два месеца касније отишао је у вечност.

Четири деценије касније, 10. јула прошле године, на лепо уређеном новоградском излетишту Кула, баш ту где је Радмиловић одиграо ове кадрове, постављена је "Клупа Зорана Радмиловића", а изнад ње дрвена плоча на којој је изрезбарен његов лик са натписом: "На овом мјесту 1985. године своју последњу филмску сцену снимио је Зоран Радмиловић, познати српски позоришни и филмски глумац". Свечано су је открили Бранислав Лечић и Ирфан Менсур, уз које су у серији играли и Мира Бањац, Мира Ступица, Мустафа Надаревић, Миралем Зупчевић, Светлана Бојковић, Бранка Петрић, Бата Стојковић...

- Увек се трудимо да Дан наше општине и Петровдан, славу града, различито обележимо, подсећањима на важне датуме из историје, уметности, културе. Прошле године навршило се 40 година од почетка снимања култне серије "Приче из фабрике" у нашем граду, па смо одлучили да се тога подсетимо и да одамо почаст Зорану Радмиловићу. Зато је општина финансирала постављање "Клупе Зорана Радмиловића". Сада интензивно размишљамо и да испред некадашњих погона југословенског текстилног гиганта "Сана" великом Зорану подигнемо и споменик - каже за "Новости" Мирослав Дрљача, начелник Општине Нови Град.

Идеја о постављању клупе потекла је од Недељка Лајшића, сниматеља РТРС, аутора више од 30 документарних филмова, међу којима је и "Кадар за вјечност" који евоцира успомену на осамдесете године прошлог века и ову серију, са посебним освртом на последњу Радмиловићеву улогу.

- Док се снимала серија Нови Град, тада Босански Нови, био је Холивуд, јер је живео за ту серију. Сви грађани су били и глумци и статисти. Било је тако да су глумци долазили у мензу са радницима на доручак. Прошле године су нам и Менсур и Лечић казали да као глумци нигде касније нису имали такав пријем. А, идеја да посветимо клупу је жеља да се град одужи Зорану ког се највише сећају конобари и они који су кад и он бивали у кафани. Јер није био само глумац на филмском платну него и велики човек - каже Недељко Лајшић за "Новости".

Клупа Зорана Радмиловића на излетишту Кула у Новом ГрадуFoto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Са посебним пијететом о Радмиловићевим данима у Новом Граду и последњој снимљеној сцени у Лајшићевом документарцу говорио је и Раде Бојат, вођа снимања серије "Приче из фабрике".

- Зоран је био јединствен и глумац и човек, тако да смо имали дивних дана проведених са њим на снимању - рекао је Бојат. - Али његови здравствени проблеми су кренули још кад смо радили серију "Коже", две године раније. Болест га је већ била начела. При његовом последњем доласку у Нови Град мени је пало у задатак да га дочекам. Знате да је волео мало да цугне и били смо договорили у екипи да га причувам од тог алкохола. Возач га је око 23.00 довезао из Загреба. Ја сам га сачекао, отишли смо у кафану "на сок". Међутим, он ме мрко погледао и рекао: "Раде, ти знаш, ја знам... Према томе, нема сокова, него само лоза". Попили смо по неколике, али Зоран је сутрадан као врхунски професионалац довршио честито своју улогу. После тога, није дуго прошло, он је преминуо. 

КУЋА МУСТАФЕ НАДАРЕВИЋА

Фото: Ј. Матијевић

У НОВОМ Граду је рођен још један велики југословенски глумац - Мустафа Надаревић. У Видовданској улици број 20 је стара кућица у којој је у детињству живео неколико година.

- Он је друговао са нашим сликаром Младеном Караном. Једном приликом њих двојица заједно су предложила да се та кућа уступи општини, да се потпуно среди и уступи глумцима и другим уметницима. Ми заиста јесмо за то да се та идеја спроведе у дело, али Мустафа је у међувремену преминуо, а није обављена оставина, будући да на њу право полаже и његова тетка. Ако би се то решило ми бисмо је свакако уредили - каже Мирослав Дрљача, начелник Општине. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације