ЧЕТВРТ ВЕКА НИЈЕ ДОВОЉНО ДА МАЈКА ОПЛАЧЕ ТРИ СИНА: Пуних је 25 година откако је, погибијом на КиМ сина Срђана, почела трагедија Милића

Г. ЋИРОВИЋ

04. 04. 2024. у 10:04

Прошло је 25 година. Тачно четврт века, а чини ми се да како време пролази бол постаје јача. И туга је сваким откуцајем срца све већа за мојим синовима Срђаном и Бобаном који су погинули на Косову 1999. године, за сином Гораном коме је срце препукло од туге за трагично настрадалом браћом, за супругом Драгољубом који им се прикључио у небеском строју. Обилазим њихове хумке и чекам тренутак да им се и ја коначно придружим.

ЧЕТВРТ ВЕКА НИЈЕ ДОВОЉНО ДА МАЈКА ОПЛАЧЕ ТРИ СИНА: Пуних је 25 година откако је, погибијом на КиМ сина Срђана, почела трагедија Милића

Г.Шљивић

Речи Краљевчанке Наде Милић парају и најтврђе срце. Припремајући заједнички годишњи помен синовима и супругу, ова жена туга некако покушава да опише осећања после незамисливе породичне трагедије која ју је задесила за време и после НАТО агресије на нашу земљу 1999.

У пролеће те ратне године, Нада и њен супруг Драгољуб су за само десетак априлских дана остали без својих близанаца Срђана и Бобана, двадесетшестогодишњих официра тадашње Војске Југославије (ВЈ), који су часно дали своје животе бранећи отаџбину од НАТО агресора и терориста такозване ОВК. И, као да то није било довољно, годину дана касније остали су и без најстаријег сина Горана (27). Тугујући за својим "соколовима поломљених крила", како је назвао спомен-књигу у којој је исповедио своју патњу, потом је преминуо и њихов отац Драгољуб, остављајући Наду саму, међу успоменама.

 

Г.Шљивић

 

- На јави животарим од куће до гробља, а у сновима разговарам са синовима који дадоше животе за отаџбину. Њихове колеге и пријатељи често ме обилазе, нису их заборавили, редовно долазе и на годишњице, па их у великом броју очекујем и сада за 25 година од смрти Срђана и Бобана, на помену свој четворици - каже Нада.

Син Срђан, потпоручник ВЈ, настрадао је од нагазне мине недалеко од Србице на Космету. Са тешким, испоставиће се смртоносним повредама најпре је пребачен у болницу у Косовској Митровици, а потом и у Војномедицинску академију у Београду, где је 4. априла и преминуо. Његов близанац Бобан, поручник ВЈ вратио се у ратну јединицу на Космету. Десетак дана касније погинуо је у месту Волујак код Ђаковице, када су две НАТО ракете погодиле оклопно возило.

 

Г.Шљивић

 

- Бобан ми је после Срђанове сахране, полазећи назад у јединицу, рекао да на братовом гробу запалим свећу и за њега. Као да је слутио шта ће се догодити - наставаља Нада Милић своју исповест.

Сретењски орден и споменице

Сретењским орденом првог степена Нада Милић одликована је 2015. године, док су јој постхумне државне борачке споменице за Срђана и Бобана, уручене прошле године у Краљеву, дан уочи Видовдана. На свечаности, она је у руке прва примила новоусатановљена одличја, којима се држава одужује својим браниоцима.

- Важно је да се говори, да се прича, да се пише, да се не забораве та деца, не само моји синови, него сви наши хероји који су храбро и часно бранили своју земљу, своју дедовину, своја огњишта, свој род и народ - говори Нада. - Нека живе у вечности, сећањима и у срцима оних који остају иза нас.

За сећање на Срђана и Бобана у Косовској Митровици постављена је спомен-плоча, а од прошле године по њима се зове улица у краљевачком насељу Рибница.

По завршетку НАТО агресије са сином Гораном, Милићи су се из Приштине преселили у Краљево. Ту је, у пролеће 2000. од неизмерне туге за трагично настрадалом браћом преминуо и Горан.

- Све до смрти, Горан је сваког дана обилазио њихов гроб. Седео је, пушио и ћутао. Сахрањен је у истој гробници крај Срђана и Бобана на новом краљевачком гробљу - прича Нада.

Г.Шљивић

 

Официри и економиста

СРЂАН и Бобан Милић завршили су Војну гимназију у Београду. Бобан је потом дипломирао на Војној академији и стекао чин поручника, док је Срђан са академије отишао на дообуку за артиљерца, догуравши до чина потпоручника. Обојица су затим добила војну службу на Космету - Срђан у тадашњој 125. бригади Копнене војске у Косовској Митровици, а Бобан у 52. батаљону војне полиције у Приштини. Били су и узорни спортисти, па су за време школовања освајали трофеје у атлетским дисциплинама. Најстарији брат Горан завршио је Економски факултет у Нишу и био је запослен у Царинарници у Краљеву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ЗОРАН ВАНЕВ: Од Јужне пруге до Швице (ФОТО)