ГОНИЛИ СУ ГА ХАЈКАЧИ КАО ИЗ ЊЕГОВОГ РОМАНА: У Алеји заслужних грађана, сахрањен писац Бранимир Шћепановић (1937-2020)

ОПРАШТАМО се од једног значајног писца српске књижевности, који је написао њене антологијске странице, али и од једног топлог и необично непретенциозног човека који вас никада није умарао питањима шта сте од њега прочитали. Знао је, као и сви, да ако нешто знате о књижевности, нешто сте од њега морали читати.

Од Шћепановића се опростио Мило Ломпар / Фото Н. Скендерија

На молбу УКС и блиских пријатеља, професор Мило Ломпар упутио је ове речи на опроштају од Бранимира Шћепановића (1937-2020), у уторак на београдском Новом гробљу, у Алеји заслужних грађана.

- У прози Бране Шћепановића често се може срести један лик, који искрсне однекуд и некуда нестане - рекао је Ломпар. - То је један дечак који стоји на путу, прашњав и умрљан малинама, или купинама по лицу. Тај дечак гледа на пут и кола која понекад пролазе. Када бих сретао Шћепановића, већ у озбиљним годинама, никада се нисам могао отргнути утиску да тај дечак са једном наивношћу и зачуђеношћу живи у њему, после свих искустава и околности, кроз која је његов живот прошао.

Подсетивши на пишчеву необичну биографију, на то да је из "подгоричког околиша, понео једно патријахално осећање света и уронио га, попут толиких својих земљака, у један велики град", Ломпар је говорио и о оном што је "у основном садржају" одредило Шћепановићев живот:

- Хераклит говори у једном фрагменту о Богу као дечаку, који ствара свет играјући се тако што баца коцке. Оно што би могли рећи да је суштинска егзистенцијална, а не само књижевна димензија лика Бране Шћепановића јесте: игра. Игра као феномен људског постојања и то постојање изражава у различитим садржајима. Један део те животне игре био је везан за уметност, прозу у којој је постигао нека од антологијских дела српске књижевности 20. века.

Поред тога што је био прихваћен као писац, Шћепановић је био и изванредан филмски сценариста, омиљена личност јавнога света, подестио је Ломпар и додао:

- Кретао се у различитим правцима, како су се коцкице његовог живота окретале у том вечитом бацању, које се у животу непрекидно понављало. Прошао је и кроз нешто што је најтежа судбина писаца, кроз облик прећутне одмазде, која је више говорила о оним хајкачима, који јуре јунака његовог романа "Уста пуна земље". Без мотива, без садржаја, али гоњени страшћу која их унаказује из часа у час, из параграфа у параграф.

Као што су бројке у прози означавале нешто из пишчевог живота, тако су и покрети, истакао је професор Мило Ломпар и закључио:

- Увек, па и у његовој старости, када се кретао полако уз Поп Лукину улицу, да уђе у Улицу Вука Караџића, негде у себи, носио је на образу купине оног малишана који гледа пут у велики свет.

На пут са овог света Шћепанповића је испратило тек двадесетак људи, међу којима је био упадљив изостанак писаца. Испраћен је немо, као пре њега Раичковић, Павић... Нема те пандемије која ће бити оправдање овом времену и људима што му нису указали последњу пошту каква приличи његовој велични.

ВЕРНИ ШАХИСТИ

МЕЂУ онима који су се у уторак опростили од писца највише је било његових партнера у шаху.

- Била је то једна од игара којом је надахњивао свој дух и није случајно да су његови шаховски пријатељи данас овде да се поздраве последњи пут са њим - истакао је Ломпар. - Шах је било нешто где је Шћепановић могао да пронађе израз своје судбине.

Препоручујемо

Култура

0 1

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације