Култура

ЛИЈАНКО ИЗ ПОДУНАВЉА: Први интеграл врхунског стрипа из осамдесетих

Марина Мирковић

01. 10. 2020. у 16:09

ИЗДАВАЧКА кућа "Форма Б", специјализована за девету уметност, представља домаћим стрипољупцима два сјајна издања: ту је најпре "Легија непромочивих" Жељка Пахека, свих 60 страна стрипа први пут у боји, све употпуњено поговором зналца Павла Зелића.

ЛИЈАНКО ИЗ ПОДУНАВЉА: Први интеграл врхунског стрипа из осамдесетих

Други новитет је интеграл "Лијанко" сценаристе Душана Дуде Вукојева и цртача Мише Радича Мијатовића - како се наводи, стрип мало познат ван територије Војводине јер је излазио крајем прошлог века у листу "Невен", који је био у сенци "Дечјих" и "Малих новина". Ово ремек-дело девете уметности, које сваки колекционар који држи до себе треба да поседује, најзад је добило достојан третман - 143 колор табле смештене су на луксузно опремљених 160 страна, употпуњене поговором Зорана Стефановића насловљеним "Низ лијане, прашумама Подунавља".

Пишући о врхунском остварењу двојца Вукојев-Мијатовић, Стефановић га назива "главним дечјим стрипом Војводине осамдесетих и сигурно најпознатијим међу стриповима који су излазили у "Невену" - делом захваљујући дуговечности, а делом и зато што је углавном излазио на последњој страни у боји".

- Постојао је јак разлог да у звезданом добу атрактивних стрипова, један гег-стрип из школског листа остане толико запамћен - пише Стефановић. - Наш "Лијанко" је од 1982. до 1988. био главни и најпознатији стрип књижевног часописа за децу "Невен", дистрибуираног само на подручју ондашње Социјалистичке аутономне покрајине Војводине. Била је то једна од оних серија које су улепшале живот десетинама хиљада малишана, а онда биле наизглед заувек прогутана неумитним силама времена. Осим ако нисте били колекционар фанатичног кова, нисте Лијанка и другаре могли нигде комплетно наћи у њиховој разбарушеној радости - све до појаве овог интеграла.

Под (под)насловом "Тарзаниди у Србаља", Стефановић у свом "научењачком" маниру даље пише о Тарзану самом али и о овдашњим бројним дериватима инспирисаним причама Едгара Рајса Бароуза, и то пре свега стрипским. Он истиче и да "Лијанко није био обичан јунак, као што су то суперјунаци у хеланкама, већ је зачет као Син џунгле, тарзанид, русоовски племенити дивљак, што је у Србаља и других Стрипословена титула у рангу најстаријег брата од најмлађе тетке".

Стефановић је исписао и леп омаж невероватном ауторском двојцу који чине Душан Вукојев и Радич Мијатовић, истичући да су то незаобилазни стрипски ствараоци нашег времена чије су каријере документоване у свим релевантним монографијама, али и да је било потребно време да би се "екосистеми ових врсних стваралаца преклопили" - на радост свих нас којима је ова историјска сарадња између осталог донела и Лијанка.