НИКО НИЈЕ ТАКО ГОРЕО ЗА ПОЕЗИЈУ КАО КОЛУНЏИЈА Данојлић: Прошао је, кроз век и свет, ужурбан, рањив и занесен лепотом

ИЗМЕЂУ живота и онога што пишем стављам знак једнакости. За мене је поезија трагање за човеком. Носим све те успомене и помало се чудим лепоти око нас. Нигде је нема више него на нашим људским лицима.

В.Н.

Говорио је овако, у једном од последњих разговора за "Новости", истакнути српски песник Драган Колунџија (1938-2020), који је преминуо у недељу у Београду, у 82. години, од последица вируса корона. Колунџија је сахрањен на Топчидерском гробљу, крај супруге Душанке, са којом има сина Игора.

Објавио је тридесетак збирки међу којима су најпознатије "Затвореник у ружи", "Орах", "Заустављен живот", "Тамне војске", "Звоно за повратак", "Очевина", "Заустављене капи"...

- "Затвореник у ружи" није само наслов прве збирке Драгана Колунџије него и његов епитаф, наслов његовог живота и свега најбољег што је урадио и написао. Песник није тако само насловио своју књигу, него је то име и затвора из кога није излазио из свог песничког века. Изван тог затвора није умео ни да живи, ни да мисли, ни да говори. Не знам никога ко је тако горео за поезију и био песник сваки дан свих 24 сата - каже нам, поводом Колунџијиног одласка, Матија Бећковић.

Заједно са Миљковићем, Божидаром Тимотијевићем, Милованом Данојлићем, Петром Пајићем... донео је велику свежину на српској сцени својим књигама неосимболистичке инспирације.

- Драго и ја смо се срели средином прошлог века као ученици Тринаесте београдске гимназије на Бановом брду. Долазили смо са села, ја из рудничког дела Шумадије, а он из Поткозарја. Малу разлику у годинама убрзо је избрисало живо интересовање за поезију, сусрети и разговори у литерарној секцији. Као сиромашне дођоше, на периферији великог града, песма нас је носила, водила и одржавала - каже, за "Новости", Милован Данојлић.

Године 1955. Оскар Давичо ће им, присећа се Данојлић, отворити широм врата у новопокренутом часопису "Дело":

- Мени у првом, њему у другом броју, а две године касније ћемо објавити прве песничке збирке у "Нолиту". Кратко време смо и новинарисали, у градској рубрици "Борбе". Живело се тешко, али је било наде, и друштво је према младим писцима било много предусретљивије него данас. И ми смо том друштву давали оно најлепше што смо имали, живородну енергију младости, таленат и трудољубивост. "Затвореник у ружи", Колунџијина прва књига, заблистала је јарким сликама, смелим поређењима и завичајним бојама сачуваним у души сензибилног дечака.

Наставак је познат, наставља Данојлић, сачињен је од петнаестак збирки поезије и дневничке прозе.

- Редовно сам се, из туђине, јављао свом песничком сабрату, колико да га охрабрим, да га отргнем од носталгичног самовања. Уз љубав према природи и завичајном тлу, носио је, у души, као тамно завештање, и неку недоречену патњу. Пре неколико година показао ми је, на Козари, спомен-плочу на којој су, поред хиљада и хиљада жртава усташког терора, била уписана имена његових сусељана и рођака. Тога дана, његова жалостива природа добила је, за мене, историјску условљеност и судбинску тежину - каже Данојлић и закључује:

- Прошао је, кроз век и свет, сав задихан, ужурбан, рањив, занесен, очаран лепотом која се понекад, кроз понеку реч, даде наслутити. И, као што за орах, у истоименој песми, рече да је тако леп, складно обликован, па га можеш поклонити и избирљивом дубровачком госпару, тако један избор његових лирских драгуља не треба да зазире ни од строгог књижевног пресудитеља. А горе, у рајском насељу, које му припада, не верујем да ће открити нешто што у родном Горњем Водичеву, у насељу Трњаци, као дете, није видео и доживео.

Препоручујемо

Култура

0 8

ПРЕМИНУО ДРАГАН КОЛУНЏИЈА: Истакнутог песника однела корона

20. 07. 2020. у 23:33

Култура

1 3

ЧУВАР ЗЛАТНЕ ЈАБУКЕ: Манојле се преселио међу звезде

13. 07. 2020. у 09:44

Култура

2 3

ИН МЕМОРИАМ: Преминуо Манојле Гавриловић (1945-2020)

11. 07. 2020. у 19:43

Култура

0 0

Бундалу на Вучијаку уручена награда 19. песничких сусрета

28. 06. 2020. у 16:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације