"Луча" обасјала Сорбону: Књижевни сусрети на чувеном париском универзитету привукли велику пажњу (ФОТО)

Изузетно занимљиви и посећени догађаји, две промоције, превода на француски језик збирке песама "Одакле долазиш, странче" Радомира Уљаревића и ново, двојезично издање "Луче Микрокозма" Петра Петровића Његоша, оба дела у преводу Бориса Лазића, организовани су дан за даном у огранку Малзерб универзитета Сорбона.

Фото: Горан Чворовић

- Преводом "Луче" почео сам да се бавим још као студент. Ово је, сада, "последња рука". Истовремено, одавно ми је била жеља да нешто објавим с Митрополијом црногорско-приморском. Унео сам неке измене у претходну верзију коју је објавио "Л'аж д'Ом" Владимира Димитријевића 2010. године – истиче Лазић за "Новости".

Превод овог дела је природни след околности, имајући у виду да је Лазић својевремено у исти мах студирао и литературу и теологију.

- Превођење је било велики изазов. Стање нашег и Француског језика пре двеста педесет година било је потпуно дијаметрално. Француски је стандардизован већ у 17. веку. Од Молијера до данас није било неких великих промена. С друге стране, Његош је уз Радичевића, Ђуру Јакшића и, наравно, Вука Караџића, саучествовао у стварању модерне реакције српског језика. Оригинал и превод не могу да буду исти. Не може да се пренесе језичко стање. Преносио сам смисао. Његошев језик у оригиналу не може ни да се пренесе. То је, можда, међу нашим људима, могао својевремено да уради једино Коља Мићевић, тражећи финесе код Вијона – истакао је Лазић, писац чији су симултани преводи задивили слушаоце на Сорбони.

Уз Лазића и Уљаревића, на представљању су учествовали и писац и председник Књижевног друштва "Његош" Милутин Мићовић и књижевник и дипломата Јордан Плевнеш. Превод је, иначе, објављен у оквиру годишње манифестације "Дани Његошеви".

- Његош као генијални национални писац увек има обнављајућу активност, својом дубином и тематиком. Свако време потврђује његову духовну недогледност, на српском језику, који обухвата цео српски народ, на Балкану и у свету. Из квантитивно малог народа, српске културе, узлетео је међу највеће геније светске културе – каже Мићовић за наш лист.

На двема књижевним вечерима било је и много студената који студирају српски језик на Сорбони. Дошли су и преводиоци, књижевници, Французи, представници цркве, амбасаде, удружења… Присутнима су се обратили и професори Александар Стефановић и Филип Желез, говорећи о лепоти песничке речи на српском језику.

- "Луча Микрокозма" је јединствен мистичко-философски еп, не само у српској књижевности, него и у светској. Акумулира у себи библијско (Мојсије), античко (Платон) и средњевјековно византијско наслеђе, мистички сусрет човека и његовог Творца – истакао је Мићовић.

Он наглашава да се у овом делу углавном разоткривају два пута и две могућности човековог постојања, пут у сазнање, који се врхуни разоткривањем и распламсавањем божанске искре у човеку, и други пут, "смртног заборава", на коме човек запада у сопствену таму и катастрофу.

- По том дубоком и широком сагледавању човекове судбине на земљи, Његош остаје увек актуелан песник, философ и пророк. Његова песничка реч и данас чува божанску ватру, јер је и настала у ватри дубинског сазнања и богопознања – поручио је гост из Црне Горе.

Та божанска искра је, каже, уткана у цело Његошево дело, видна у монолозима Владике Данила и Игумана Стефана, у Горском Вијенцу, који припадају најснажнијим песничким целинама светске књижевности.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

И песник Радомир Уљаревић, чије је дело такође представљено на Сорбони, истиче Његошеву судбинску улогу, о чему ће сада и Французи моћи још ближе да сведоче.

- Пред нама је ново, француско-српско издање "Луче микрокозма", јединственог ”путописа” по царству небеском који нас, тражећи “изгубљени рај”, на самом крају уводи у нађени рај, у личности Христа Спаса, који седи с десне стране у хармонији сфера, у којој звучање стихова досеже до крајњих небеса, до вечности – надахнуто је беседио песник.

Истакао је да је, тумачећи наслов "Луче Микрокозма", Милан Решетар то читао као „расвету човека“, као унутрашње обасјање. Та „расвета“, каже, открива скривене слојеве бића, апстракције и узбуђења која струје кроз Његошев спев.

- Ови догађаји припадају унутрашњем искуству. "Расвета човека" истовремено значи и "расвету" космоса. Како истиче Николај Берђајев, космос постоји у човеку и открива се тек када човек стекне духовни вид. Микрокосмос постаје огледало Макрокосмоса, а то огледало је дух, сам човек, позван да буде оно што јесте – нагласио је Уљаревић о делу чији је двојезично издање представљено на Сорбони.

​У том светлу, наглашава, открива се и темељни драмски сукоб, непрестани спор Бога и сатане, борба која прожима свеукупно светско биће, све нивое стварности, видљиве и невидљиве.

- У Његошевом биполарном виђењу света, свака појава носи своју супротност, а та напетост најдубље се одражава у богочежњивој души песника, која тежи светлости и хармонији – закључио је Уљаревић.

ЋИРИЛИЦА СЕ НОСИ У СРЦУ

- КАДА записује песме, песник их најпре преводи с немуштог, на матерњи језик. То је већ одређена врста "превода" у коме је поезија изгубила у односу на првобитно стање. Превођење на други језик додатно је искушење за преводиоца. Али, поезија може да губи и у оригиналу, када је превод добар – каже Уљаревић.

Његова збирка "Одакле долазиш, странче" добила је наслов по песми која сугерише да смо сви странци на планети Земљи. Његови стихови говоре и о невидљивим, најдуховнијим монасима, због чега су и невидљиви за телесне очи, јер наша видљивост није доказ да постојимо. Све је реални привид. Пева и о "мајци" ћирилици.

- Прво што су власти у Цетињу после одвајања Црне Горе учиниле било је да преименују Улицу Вука Стефановића Караџића. Та стара и најлепша улица, сада се зове Исландска. Али, њени становици и даље у срцу носе ћирилицу – каже песник.   

О његовом стваралаштву говорио је и Јордан Плевнеш.

- Ми смо из генерације која је видела како се њени снови руше у праху. Видео сам да ће постати поета свих медиријана, и да ће транспоновати идеаличстки сан наше младости – казао је Плевнеш.

Уљаревић је подсетио да је Плевнеш познат по томе што је на последњем Конгресу Савеза писаца Југославије средином осамдесетих одржао чудесно оштар и опомињући говор, после чега је био приморан да емигрира у Француску, где је најпре био чувар на гробљу "Пер Лашез", да би стигао до дипломате и универитетског професора.

Препоручујемо

Култура

0 1

Див класичне музике: Генијални руски пијаниста Денис Мацујев наступиће са Симфонијским оркестром РТС

17. 04. 2026. у 16:22

Култура

0 0

Изложба слика Владе Њарадија: Галерија Савеза удружења ликовних уметника Војводине у Новом Саду

17. 04. 2026. у 13:16

ТВ Новости

0 0

Марина Котевски Мандић за "ТВ новости": Приче које нас уче да ценимо мале ствари, а искреност је оплеменила и мој живот и посао (ФОТО)

17. 04. 2026. у 12:05

Култура

0 0

Концерт пијанисткиње Ане Драгосављевић: Градска концертна дворана у Новом Саду

17. 04. 2026. у 11:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације