Култура

БОРИО СЕ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Омаж проф. др Зорану Ђерићу на Фестивалу фестивала у Требињу

Вукица СТРУГАР

21. 07. 2025. у 17:46

ВЕЧЕ уочи почетка 68. Фестивала фестивала у Требињу прексиноћ је било обележено сећањем на проф. др Зорана Ђерића (1960-2024), дугогодишњег члана Уметничког савета ове манифестације, уз постхумно представљање његова два дела: "Смисао драме" (театролошке студије) и "Еберечке, еберду", књиге поезије за децу.

БОРИО СЕ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Омаж проф. др Зорану Ђерићу на Фестивалу фестивала у Требињу

Пријатељи, колеге и дугогодишњи сарадници ни годину дана после његове смрти не мире се са његовим ненаданим одласком, а да је за собом оставио велику празнину, у његовом случају је све, само не фраза...

- Српско позориште остало је без једног изузетног ствараоца, вредног, позданог, искуственог театролога, савесног и стручног истраживача и научника. Био је један од посвећенијих припадника Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, од оних који није скривао да му је то част, али и малобројних који је својим чланством чинио привилегију самом одељењу - истакао је театролог Зоран Максимовић, некадашњи директор Позоришног музеја Војводине. - Бавио с теоријом и праксом театра. Песник, есејиста, преводилац, теоретичар књижевности, књижевни критичар, антологичар, универзитетски професор, аутор, приређивач и преводилац више од 70 књига.

Ђерић је, подсећа Максимовић, у три мандата управљао Позориштем младих у Новом Саду, девет година провео је на челу СНП, а једно време и као помоћник директора Стеријиног позорја и уредник њихове издавачке делатности, главни и одговорни уредник часописа "Сцена". Предавао је на Академији умјетности у Бањалуци, на катедри за историју и теорију филма и театра, драматургију и продукцију.

Непознати стихови за децу

КАДА смо добили његов лаптоп, колега Ненад Шапоња је наишао на један нечекивани рукопис: Ђерине поезије за децу. Знам га педесет година, а нисам знао да пише за децу! Остао сам поптпуно запањен... Зоран је, у најлепшем смислу, истински и био дете - тврди Лука Кецман.

О бањалучком периоду и доприносу позоришној уметности у Републици Српској сведочио је театролог Лука Кецман:

- На Академију уметности у Бањалуку, дошао је 1994, а какав је био професор и предавач сведоче његови студенти. Као руководилац, декан, проректор, добијао сам само речи хвале. Једном сам се случајно задржао испред врата и ослушкивао како му то полази за руком - добротом и стрпљењем да чује све и свакога, знањем и мудрошћу да одвоји битно од небитног, благошћу и нежношћу да искаже све историјске истине и огромном љубављу за оне који су за њега представљали почетак и крај новог света. Врло брзо је постао и тачка ослонца колега из Дјечијег позоришта РС, Луткарског бијенала у Бугојну, Фестивала фестивала у Требињу.

Последњи сусрет

СТАЛОЖЕН и одмерен, са осмехом на лицу отишао је у Нови Сад - сећао се растанка после прошлогодишњег Фестивала редитељ Слободан Радовић: - Оптимистички расположен, имао је увек добре коментаре и предлоге за унапређење фестивала, као један од најзначајнијих чланова Уметничког савета. И поред многобројних обавеза налазио је увек времена да припреми и презентује у Требињу часописе и књиге из области позоришне уметности. Промовисао је и књиге које је сам написао, "Драматуршки посткриптум", "Лутка и маска у српској традицији" и друго. Стручно и зналачки представљао је многа непозната дела позоришне литературе, а које је он приредио за штампу. Последње две биле су "Драме Лазе Телечког" и "Јоца Савић, глумац и публика".

Неспорно је мало дела као што је Ђерићев "Смисао драме", наставља Кецман. Књигу је припремао темљно, а назив је одабрао реферишући на Јоцу Савића, чувеног и заборављеног редитеља, који је по много чему заслужан, посебно када је реч о тумачењу Шекспира. Зато му је посветио први и највећи део у књизи, а потом говори о смислу драматургије, смислу либрета, смислу фестивала, смислу критике... Последњи текст има наслов "Српско народно позориште у националном и регионалном контексту", што је представљало неку врста његовог експозеа, односно плана рада у СНП.

- Ми, заправо, имамо културу "несећања", не водећи рачуна где смо и које људе имали, зато је поред Јоце, у ову књигу уврстио Атанасија Николића, Лазара Телечког и његове потпуно заборављене драме, зенитисту Љубомира Мицића... - наглашава Кецман. - Када је у питању оперска драматургија, писао је о смислу либрета, затим о позоришном плакату, бавећи се сјајним новосадским сликаром Радулом Бошковићем и његовим делима. Први пут ћете упознати Ђерића и као полемичара који поставља врло озбиљна, суштинска питања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО Захарова упутила мистериозну поруку Западу

Свет

0 32

"ПА ХАЈДЕ ДА ПРОДУЖИМО ЗАДОВОЉСТВО" Захарова упутила мистериозну поруку Западу

ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да су западне земље забринуте због тога каква би још нова испитивања оружја Русија могла да спроведе након демонстрације ракете "Буревестник".

01. 11. 2025. у 19:52

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

Економија

0 31

САД ИЗДАЛЕ ГЕНЕРАЛНУ ДОЗВОЛУ ДО АПРИЛА: Одлажу се санкције руској нафтној компанији

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су данас издале тзв. "генералну дозволу" којом се привремено одлажу санкције Росњефту у Немачкој до 29. априла 2026. године, објавило је америчко министарство финансија.

29. 10. 2025. у 16:17

АЦА УДАРИО НА НЕДУ: Родила се у ТРИ града - она је медицински феномен!

Познати

0 0

АЦА УДАРИО НА НЕДУ: Родила се у ТРИ града - она је медицински феномен!

ПЕВАЧ Аца Лукас поново је изазвао велику пажњу јавности када је гостовао у подкасту „Б-13“ код македонског шоумена Бојана Јовановског, познатијег као Боки 13, и жестоко критиковао певачицу Неду Украден. У свом препознатљивом стилу, без длаке на језику, Лукас је коментарисао, како тврди, „вишеструки идентитет“ своје колегинице.

04. 11. 2025. у 12:33