ДАМАРИ ГОРОСТАСА ИЗ ШИДА: Први пут у једној књизи аутобиографски записи Саве Шумановића

ДАНАС радим стил који зовем сам пред собом именом: "како знам и умем" стил, који није ни академичан а ни левичарски нег онакав како ми га мотив, моје знање и моје расположење диктира.

Фото Галерија слика Сава Шуманови. Шид

Ова најпознатија и најцитиранија аутопоетичка реченица Саве Шумановића објављена је у каталогу његове највеће изложбе, септембра 1939. када је на београдском Новом Универзитету, после дуже паузе, свету приказао чак 410 радова. И управо текстом из тог каталога, названим "Уместо поговора", за читаоце се отвара управо објављена књига "Сава Шумановић - Аутобиографија", у издању куће "Квазар - Будућност читања", у којој су сакупљени управо текстови у којима је сликарски горостас из Шида изнео властите рефлексије и схватања онога што је радио и како је живео.

- Сава Шумановић није оставио само неке од најзначајнијих слика српске уметности, већ и потресно сведочанство о свом животу - истиче у рецензији овога издања књижевник Миљенко Јерговић. - Ова књига први пут као целовито издање доноси његове аутобиографске записе, есеје, интимну преписку, али и сведочење мајке Персиде о његовј смрти, откривајући уметника далеко сложенијег од представе коју је о њему створила историја уметности.

Према Јерговићевом мишљењу, у аутобиографском тексту, уз изложбу из 1939, Шумановић пише о страховима, нервним кризама, осећају угрожености и сопственом "лудилу", покушају да разуме себе и свет који га окружује.

- Све је ишло добро док моја уморна глава и ослабели нерви од тих свих шикана нису подлегли једној грозници, која је код мене провоцирала лудило - сведочио је Шумановић у тексту који је пратио поставку на Новом Универзитету о епизоди која га је задесила током боравка у Паризу. - Дошао је Салон независних, ја сам имао слику "Пијани брод" и једну крајину. Слика је била дискутована, а ја сам полудео...

Фото МСУБ

Отворено и без задршке, писао је Шумановић у овом аутобиографском тексту и о другим стварима које су обележиле његово стваралаштво, од детињства у Шиду, школовања у Земуну и Загребу, где је већ 1920. приредио изложбу у Музеју за уметност и уметни обрт ("Критика ме је метнула у ред првих сликара света и ја сам био окружен доста великом љубазношћу и пажњом. Нажалост, Загреб никада више није био за мене место од неког интереса после те изложбе"), преко оба боравка у престоници Француске, до односа са родитељима. Изражава захвалност за подршку који су му дали, посебно када му се отац разболео ("Он је био, крај моје матере, моја најиздашнија мецена...").

Ово издање садржи и два есеја, у изворном облику, која је Шумановић објавио у загребачком листу "Књижевник", који је уређивао његов пријатељ, песник Антун Бранко Шимић. То су текстови "Сликар о сликарству" и "Зашто волим Пусеново сликарство". Посебан одељак чине интригантна писма, која је између 1928. и 1930. Шумановић, у време своје здравствене кризе, упутио пријатељу, књижевнику Растку Петровићу.

Фото Квазар

Ова коресподенција први пут се у јавности нашла захваљујући Лазару Трифуновићу, који их је приредио и објавио у часопису "Уметност", у децембру 1965. Писма је деценијама чувао архитекта Александар Дероко.

- Њему их је поверио Растко Петровић на чување пре одласка на дипломатску службу у САД - пише у напомени издавача књиге. - По Дероковој тврдњи, Растко Петровић није одговарао на Шумановићева писма, са изузетком једног одговора на писмо Персиде Шумановић.

Иначе, оригинали Шумановићевих писама, чија досадашња објављивања су, због природе самог садржаја, понекад изазивала полемику у стручној и широј јавности, данас се чувају у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат". За рецензента овог издања, Миљенка Јерговића, реч је о исповести испуњеној дивљењем, нежношћу, али и огромним огорчењем и бесом:

- У њима се открива однос који је истовремено био интелектуално савезништво, дубока емоционална везаност и мучан сукоб - тврди Јерговић, за кога ова књига није само о сликарству. - Пред читаоцима се појављује узнемирен, страствен и рањив човек, једна од најтрагичнијих личности српске културе, чији су живот и уметност били нераздвојни. Шумановићеви записи и писма зато данас делују неочекивано савремено. Они су искрено сведочење из прве руке о генијалности, крхкости и потреби за блискошћу. 

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРЕДАВАЊЕ У СМЕДЕРЕВСКОМ МУЗЕЈУ: Вечерас о модерној уметности говори др Наташа Радосављевић Кузмановић

06. 07. 2026. у 14:02

Култура

0 1

ОСАМ ВЕКОВА ЧЕКАЛА ЈЕ СВОГА ПИСЦА: Настала из пера новинара и књижевника Драгана Дамјановића, књига о Светој Анастасији се чита по свету

04. 07. 2026. у 20:32

Култура

0 2

У КИКИНДИ ПОЧЕО 45. ВАЈАРСКИ СИМПОЗИЈУМ „ТЕРРА“: Изложба скулптура означила нову колонију (Фото)

04. 07. 2026. у 16:08

Култура

0 2

ДВЕ ИЗЛОЖБЕ ЗА ДВА ВЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ: Стваралаштво др Данила Вуксановића у Грачаници и Сентандреји (ФОТО)

03. 07. 2026. у 12:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације