УМЕТНОСТ ЈЕ ГЛАВНИ ВАСПИТАЧ НАРОДА: Захваљујући Надежди Петровић, у Сићеву, пре 120 година почела са радом прва ликовна колонија на Балкану

ИЗНАД клисуре Нишаве, између северних огранака Суве и јужних падина Сврљишких планина, у сликовитом и инспиративном пределу села Сићево, први пут на Балкану, пре 120 година, ликовни уметници су заједно изашли да сликају у природи.

Фото Галерија савремене ликовне уметности Ниш

Захваљујући нашој великој уметници Надежди Петровић, у јулу 1905. године, управо ту, почела је са радом Прва југословенска уметничка колонија.

Обележавајући овај јубилеј, Галерија савремене ликовне уметности Ниш, која и даље негује тада започету традицију, гостује у београдској Галерији 73, са поставком "Југословенски период Ликовне колоније Сићево", која је репрезентативни избор дела из њихове богате колекције.

Изложба је и својеврсни омаж недавно преминулој Љубици Буби Миљковић (1949-2025), вишедеценијском кустосу Народног музеја Србије, једној од најбољих познавалаца Надеждиног опуса, али и стручњаку, пријатељу колоније, коју је као баштину свом народу оставила наша значајна сликарка.

- Родоначелница српске модерне, патриоткиња посвећена националним идеалима и њене колеге из минхенских дана школовања, окупљени око идеје културног уједињења јужнословенских народа, доласком у село на југу и радом у пленеру оставили су значајну тековину овом делу Србије - истиче у каталогу који прати поставку Емилија Ћоћић Билић, кустос изложбе и уметнички директор нишке Галерија савремене ликовне уметности. - Нажалост нишке установе културе не баштине ниједно дело настало 1905. у Сићеву.

Фото Галерија савремене ликовне уметности Ниш

Јубилеј је прилика, на шта указују и домаћини, Галерија 73, да се увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укаже на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледа његов утицај на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву.

- Ова изложба је такође значајна за нас, јер је целокупну идеју да се успостави сарадња Галерије 73, са галеријом СЛУ Ниш, покренула недавно преминула историчарка уметности и музејски саветник Љубица Буба Миљковић, која је кроз свој радни век дала огроман допринос у  очувању и афирмацији Колоније Сићево - каже, за "Новости", Мирела Пудар, директор Галерије 73. - Љубица Миљковић је била дугогодишњи члан нашег Уметничког савета и ова поставка, којој се она лично много радовала, али нажалост није успела да је дочека, биће знак сећања и на њен стваралачки опус.  

Фото Галерија савремене ликовне уметности Ниш

Концепт изложбе у Галерији 73, према речима ауторке Емилије Ћоћић Билић, одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих током првих тридесетак сазива, односно у време постојања Југославије и учешћа уметника из бивших република:

- То је уједно период динамичних дешавања на међународној ликовној сцени, који уз класичне медије бележи егзистирање више паралелних праваца, иновативне појаве и интересовања за апстрактну, минималну и концептуалну уметност, системско сликарство и већу примену савремених медија, фотографије и видеа кроз које аутори изражавају личне ставове, критику актуелне друштвено-политичке стварности и указују на егзистенцијалне проблеме.

Тако ће се пред београдском публиком наћи и дела неких од најзначајнијих представника српске уметничке сцене, попут академика Ивана Табаковића, Милорада Бате Михаиловића, Стојана Ћелића, Радомира Рељића, Младена Србиновића, Миодрага Миће Поповића, као и професора Миленка Шербана, Михајла Петрова, Чедомира Крстића, Момчила Антоновића, Зорана Павловића, Велизара Крстића, Чедомира Васића... Али, и више генерација стваралаца који су имали кључни утицај на нашу сцену, од оснивача МСУ, Миодрага Протића, преко Боже Илића, Косте Брадића, Боре Иљовског, Бојана Бема, до Раде Селаковић, Перице Донкова, и многих других.

Овако широк и квалитетан избор дела са колоније у Сићеву, потврђује речи Надежде Петровић, које као својеврсни мото наводи ауторка изложбе:

- Уметност не профанише, она подиже пали морал, помаже развитак социјалних питања и еволуцију народа, подиже култ у човеку до највиших граница, вредност јединке и целог племена у очима напредних народа. Уметност је најглавнији васпитач човека и народа. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације