ДВОСТРУКИ ТЕМЕЉ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ: Министар Никола Селаковић отворио обновљени Спомен музеј Надежде и Растка Петровића

ПОСЛЕ 39 година откако је због влаге и девастације затворен Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића, јуче је, у обновљеној кући-поклону њихове сестре Љубице Луковић Народном музеју Србије, пред одабраном публиком, у пуном сјају премијерно представљена стална поставка овог легата који сведочи о великој улози њихове породице у нашој историји. И то на симболичан датум, на дан рођења песника, писца, есејисте, светског путника - Растка Петровића.

Фото Никола Скендерија

- Обележавањем дана Растковог рођења 15. маја, Народни музеј Србије и Министарство културе се придружују пракси историјске тачности и доследности у представљању личности од националног значаја, уз поштовање савременог, званичног календара у Републици Србији - рекао је министар културе Никола Селаковић, подсетивши да је Растко дошао на свет 3. маја 1898. према јулијанском календару, који се у 19. веку од грегоријанског разликовао за 12 дана. - Нека овај музеј буде место сусрета не само са прошлошћу, већ и са собом, са оним најбољим у нама, нека нас подсећа да су култура и уметност темељ друштва, а не његов украс.

Према његовим речима, захваљујући иницијативи Министарства културе уз подршку Народног музеја и бројних стручњака, грађани Србије ће први пут, после 1986. када је затворен, моћи да посете Спомен-музеј посвећен двема фасцинантним личностима српске кутуре, уметности и дипломатије које су обележиле једну епоху.

- У овој кући, на адреси Љубомира Стојановића 25, у срцу београдске Професорске колоније, живела је Љубица Луковић, чувар породичног наслеђа породице Петровић, која је завештала своју кућу Народном музеју са жељом да она постане дом сећања на Надежду и Растка. Иако је музеј отворен 1977. године, услови нису дозвољавали дуготрајно очување збирке - подсетио је Селаковић. - Стајати данас у обновљеном простору дома Петровићевих не значи само присуствовати свечаности отварања једне спомен-куће, већ се и суочити са дубином једних од најсложенијих и најхрабријих уметничких личности и опуса у српској култури: Надежде и Растка Петровића. Њихово стваралаштво, свако на свој начин, означило је прекретнице у српској модерној уметности и књижевности, постављајући темеље који су и данас темељ нашег идентитета и наше културне свести.

Кућа у Професорској колнијиFoto: Фото Никола Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Отварањем Спомен-музеја, додао је Селаковић, отвара се и једно слојевито, вишедимензионално памћење на породицу која је била симбол интелектуалне и уметничке аристократије свог времена, али и на два монументална уметничка опуса и епоху патриотизма, образовања и храбрости:

- Надежда и Растко представљају двоструки темељ модерне српске уметности - она у слици, а он у речи. Њихово стваралаштво је доказ да уметност није само облик естетског израза, већ и вид борбе и начин мишљења. Зато је обнова Спомен-музеја много више од архитектонске реконструкције. То је повратак уметности, њеним изворима, подсећање да су Надежда и Растко Петровић темељни камени на којима се гради свест о томе шта је то српска култура када је најаутентичнија, најхрабрија и најуниверзалнија - појаснио је Селаковић.

Према речима Бојане Борић Брешковић, директора Народног музеја Србије, стална поставка, спомен-музеја који почиње нову, важну етапу свога деловања, направљена је у част најмлађег Петровића, Растка - писца, страственог колекционара, дипломате и путописца, ренесансног човека модерног доба, и његове сестре Надежде, предводнице наше модерне ликовне уметности, прве жени српске фотографије, хуманисте, активног учесника културног и друштвеног живота током првих, бурних деценија 20. века.

- Ова важна кућа сећања оживљава изузетна уметничка дела Надежде Петровић и необјављену рукописну грађу, колекционарске и употребне предмете, цртеже и ретка писма Растка Петровића, која сведоче о његовој дубокој повезаности са европским културним центрима, али и географским тачкама од Африке до Северне Америке - истакла је Борић Брешковић, напомињући да су на овој сталној поставци радили кустоси - Марија С. Ђорђевић, Драгана Љубеновић и Катарина Ђошан. - Тематски концепт сталне поставке повезује изглед и дух породичног дома и музејског простора. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације