принт IN MEMORIAM: МИРЈАНА МИОЧИНОВИЋ (1935-2025): Жена чији поступци и глас одјекују у вечности

Марина Мирковић

27. 04. 2025. у 08:00

ПРОФЕСОР, преводилац, театролог, била су звања, позиви, у којима је оставила огроман траг, којима је била једнако посвећена Мирјана Миочиновић, која је јуче, 26. априла, преминула у Београду, у 90. години.

принт IN MEMORIAM: МИРЈАНА МИОЧИНОВИЋ (1935-2025): Жена чији поступци и глас одјекују у вечности

Фејсбук

Најшира ју је јавност упознала, и памтиће је, као сапутницу Данила Киша, ону која је готово две деценије провела у браку са великим писцем, да би се по одласку у пензију посветила бризи о његовој књижевној оставштини и приређивању његових сабраних дела. И већ би и та достигнућа, нераскидиво везана уз стваралачки опус великана, била довољна за нечију биографију, и каријеру.

Но то никако не важи за Мирјану Миочиновић, чија је лична оставштина и допринос нашој, али и европској култури, неупоредиво већи од димензије коју је носио статус Кишове супруге, сараднице, удовице, чувара и промотера Даниловог дела.

Мирјана Миочиновић била је и остала узор, морална парадигма, пример истинољубивости и непристајања на лицемерје и ћутање.

Дипломирала је на смеру за Општу књижевност са теоријом књижевности, магистрирала и докторирала на Филозофском факултету у Београду са тезом "Позоришне теорије Антонена Артоа", на Сорбони је стекла диплому из Савремене француске књижевности. Радила је у Институту за књижевност и уметност, на Академији за позоришну уметност, на Факултету драмских уметности предавала Историју југословенског позоришта и драме.

Ауторка је књига "Есеји о драми", "Рађање модерне књижевности - Драма", "Сурово позориште", "Модерна теорија драме", "Позориште и гиљотина", "Немоћ очигледног". Превела је са француског и руског језика дела Лотреамона, Антонена Артоа, Жерара Женета, Ан Иберсфелд, Флоранс Дипон, а писала је за "Видике", "Дело", "Књижевност", "Сцену", "Време" и "Пешчаник".

Била је чланица Удружења књижевних преводилаца Србије. Добитница је Стеријине награде за театрологију, Стеријине награде за нарочите заслуге и Ловоровог венца за животно дело коју додељује Позоришни музеј Војводине...

Ретки су професори који у својим студентима, укључујући и своје неистомишљенике међу њима, остављају такав траг, јер су ретки људи који попут Мирјане, ни по коју цену не одступају од својих уверења. Пленила је подједнако својом огромном ерудицијом, научним стилом суптилно раскошним колико и личним интегритетом и истрајношћу, пружајући пример онога што се назива ангажованим интелектуалцем.

Сматрала је, и гласно говорила, да је једина морално исправна, те тим и једина за њу прихватљива позиција - бити на маргини друштва. Говорила је то средином деведесетих, када су такви, најређи гласови одјекивали надалеко пре свега због своје усамљености, упркос свеопштој, прегласној какофонији хистеричне мржње и националистичких лудила. Одјекивали су, на сличан начин, и Мирјанини поступци, попут оног када је, у знак протеста против рата у Југославији, дала оставку на место редовне професорке Универзитета уметности у Београду и отишла у превремену пензију.

Одјекивали су, и наставиће да одјекују у вечности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ФЕНОМЕНАЛНИ БОНУСИ ДОБРОДОШЛИЦЕ - ИЗАБЕРИТЕ ОМИЉЕНИ