НА ПУТУ КА МОДЕРНОМ ДОБУ: Слике из апстрактног периода Милоша Бајића у "Рими"
ПУТ до апстракције није дошао одмах.

Фото промо
У мени се појавила појачана радозналост у ослобађању ликовног израза. Имао сам визију и тражио начин како да се ликовно изразим. Шта ме је заправо привукло апстракцији? Напуштање предмета. Осећао сам да ме мотив спутава...
Ово је записао Милош Бајић (1915-1995), сликар и дугогодишњи професор Факултета ликовних уметности, један од првих на нашој сцени који је средином педесетих година прошлог века кренуо путем апстракције. И управо дела из овог његовог опуса део су поставке која ће вечерас у 19 часова бити отворена у београдском простору Галерије "Рима". Те репрезентативне слике позајмљене су из породичне заоставштине и приватних колекција, а поједине су својевремено представљане на изложбама Децембарске групе (1955-1960), односно и на првој Бајићевој изложби посвећеној апстракцији из 1958.
Узвишени осећај слободе
ПОСЛЕ Другог светског рата континуирано бављење сликарством донело је Бајићу узвишени осећај слободе којем је тежио свим својим бићем, запажа Степанов. Његова апстрактна дела запажа и ликовна критика. Био је међу учесницима изложбе "27 савремених сликара" на другој Ликовној јесени у Сомбору (1962) која, по Лазару Трифуновићу, важи за најкомплетнији изложбени преглед тадашњег апстрактног сликарства у Југославији.Према речима историчара уметности Саве Степанова, до апстрактног сликарства Бајић је доспео, у време када је оно, у нашим уметничким приликама, заправо, важило за синоним модернистичке уметности.

Фото промо
- У транзицијским претумбавањима у нашој уметности средином 20. века, у времену доминације политички наметнутог социјалистичког реализма, Милош Бајић је био у сасвим специфичној ситуацији - пише Степанов у тексту који прати изложбу. - Као предратни илегалац, учесник у рату, бивши логораш, као члан Комунистичке партије - одједном се нашао "на другој страни", сукобљен са ставовима државе у чије је идеале веровао. Међутим, победила је његова свест о етичким и естетским вредностима уметности. Био је међу иницијаторима и члановима неформалних уметничких институција које су настајале изван етатистичког система - које су успостављали, уређивали, реализовали и контролисали сами уметници, а чији је циљ био колективистичко конфронтирање према социјалистичком реализму и приближавање идејама модернистичке уметности. Један је од покретача групе "Самостални" (1951), а посебно је значајно Бајићево учествовање у оснивању и раду Децембарске групе (1955-1960) која је имала битну улогу у модернизацији српске и југословенске уметности друге половине 20. века.

ЗАХАРОВА О УПОЗОРЕЊУ ВУЧИЋУ ЗБОГ ПОСЕТЕ МОСКВИ: Бандитизам и уцена, тако делују терористичке ћелије
ПОРТПАРОЛКА руског Министарства спољних послова Марија Захарова данас је назвала упозорења Европске уније председнику Србије Александру Вучићу у вези његове посете Москви за Дан победе, "бандитизмом и уценом''.
30. 04. 2025. у 16:55

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ХАОС И ДРАМА НА САБАЛЕНКИНОМ МЕЧУ: Свађа. прозивке и на крају одлазак без руковања (ВИДЕО)
БЕЛОРУСКИЊА Арина Сабаленка савладала је Марту Костјук из Украјине за пласман у полуфинале мастерса у Мадриду, а то је било све само не обичан меч.
01. 05. 2025. у 09:30
Коментари (0)